Home Konferencije Book Talk 2018 – Nenad Novak Stefanović: Ja bih rekao da je...

Book Talk 2018 – Nenad Novak Stefanović: Ja bih rekao da je nauka ponekad sporija od književnosti

102
0

Regionalna književna konferencija “Book Talk” – 28. septembra ove godine će po četvrti put u Novom Sadu okupiti najpoznatije pisce, izdavače i književne kritičare u regionu!

Od 2015. godine u Novom Sadu se održava regionalna književna konferencija “Book Talk” posvećena najuglednijim piscima, kritičarima, izdavačima, poznatim ličnostima i umetnicima iz celog regiona.

Tema ovogodišnje konferencije su “Godine raspleta– jubileji globalnih, regionalnih i nacionalnih događaja koji su značajno uticali na naše živote – samim tim i na književnu scenu i izdavaštvo

U panelu “190 GODINA OD ROĐENJA ŽILA VERNA: Nauka i književna fantastika na istom zadatku” učestvovaće i Nenad Novak Stefanović, romansijer, publicista, novinar, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:

Za Žila Verna kažu da je pisac koji je otkrio vremeplov. Osim toga, prorekao je mnoga tehnološka dostignuća u svojim delima. Kako vidite vezu između književnosti i nauke?

– Naizgled, nauka drumom književnost šumom. Što bi se reklo, dva su to paralelna toka koja se ne ulivaju, jer se nauka bavi sferom racionalnog, a književnost iracionalnim. Međutim, književna praksa demantuje ovaj tvrd stav. A pre svega delo Žila Verna. Mada i Orvelova vizija društva budućnosti, kao obezljuđene farme, i te kako je aktuelna. Pred kraj života (1863) Žil Vern je napisao roman Pariz u 20. veku, Video je budućnost moćima svoje imaginacije. Video je brze pruge, automobile na gas, računare međusobno spojene, visoke zgrade do u nebo i od stakla. Puno tehnike, ali nigde sreće! Izrazito pesimističan kraj. Njegovi naslednici nisu hteli da objave roman, da ne bi zastrašili čitaoce 19. veka. Šta iz ovoga možemo da zaključimo? Ja bih rekao, da je ponekad nauka sporija od književnosti.

Na koji način književnost može biti u službi popularizacije nauke?

– E, sad , pitate pisca, kako da se pokori nauci!? Pa ,stvarno… Nikako. Književnost nije ničija propaganda. Kada populariše, onda je izašla iz svog bića. Književnsot slobodno misli, i može čak i da bude pesimistična prema naučnim dostignućima, da dovede u pitanje njihovu svrhu sa stanovišta etike.

Popularizaciji naučne fantastike, osim književnosti, umnogome su pomogle televizijske serije i filmovi. Koliko su veze svih ovih medija značajne i koliko bi sve one mogle i trebalo da imaju “isti zadatak”?

– Ma, svaka vaška baška, pobogu! Nema tu ni zadatka, ni bratstva na čijem je čelu nauka. Književnost se suvereno kreće u polju individualnosti i slobodnog pogleda na svet. Književnost odbija da služi bilo kome osim svojoj neutaživoj radoznalosti. I onda, iz tog poriva neiscrpne radoznalosti, Žil Vern je gradio svoje veličanstveno otkriće budućnosti. Nije imao ideju da populariše nauku, sledio je svoj nos.

Konferencija “Book Talk” okuplja nekoliko stotina ljubitelja književnosti, a specifična je i po mestu održavanja odnosno po prelepim ambijentima Galerije Matice srpske i Spomen- zbirke Pavla Beljanskog. Od ove godine konferencija će se održavati i na trećoj lokaciji odnosno u Galeriji likovne umetnosti poklon zbirci Rajka Mamuzića.

U sklopu programa konferencije “Book Talk 2018” planiran je i tradicionalni propratni program kao što je “Nedelja knjige” u autobusima GSP-a, turistička tura o znamenitim novosadskim piscima i šetnje čitalaca sa omiljenim piscem kroz Novi Sad (“Walk & Talk”).

Sve detalje vezane za program konferencije ove i proteklih godina možete pogledati ovde:

http://www.color.rs/booktalk2018

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here