У време када језици трпе различите ударе и захтевају питања и посебне одговоре, важно је подсетити на значај писма и писмености. Дан Словенске писмености традиционално се прославља 24. маја као сећање на дан када су, после свечаности у част обнове Цариграда, светитељи Ћирило и Методије - творци првог словенског писма - глагољице, кренули 863. године на мисионарски пут у Моравску. Словени до тада нису имали писмо. Просветитељи из Солуна су саставили глагољицу, прву азбуку Словена, помоћу које су превели јеванђеља на српски језик. Са књигама, које је народ разумео, проповед хришћанства је ишао много лакше. Писмо је живо онолико колико се примењује, а језик се чува високим нивоом културе. Зато сећање на темеље словенске писмености наводи нас да се запитамо колико смо данас, у времену брзих промена - писмени.

Отварање конференције:

Радован Јокић, помоћник министра за савремено стваралаштво и креативне индустрије, Министарство културе и информисања Републике Србије

Панел:
Писменост данас: да ли смо под утицајем друштвених мрежа покварили наш истински српски језик?

Учесници дискусије:
проф. др Виктор Савић, Филолошки факултет, Универзитет у Београду
доц. др Лидија Мирков, Факултет политичких наука, Универзитет у Београду
др Марина Николић, шеф Одсека за стандардни језик у Институту за српски језик САНУ
Марина Јаковљевић, лекторка дневног листа Политика
Сања Кнежевић, Институт за дигиталне комуникације