Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Rođen je u Beogradu 1970. godine. Master je ekonomskih nauka u oblasti Međunarodno bankarstvo i finansije. Završava doktorske studije i u fazi je prijave doktorske disertacije iz oblasti ekonomskih nauka, sa usmerenjem na finansijsku kontrolu, upravljanje, izveštavanje i reviziju, Univerzitet Privredna akademija, Novi Sad. Završio je Školu nacionalne odbrane – Visoke studije bezbednosti i odbrane. Profesionalno iskustvo sticao je na rukovodećim pozicijama u oblasti finansijskog i izvršnog menadžmenta u renomiranim domaćim i međunarodnim kompanijama (Comtrade, Kabel-X i druge). Usko je usmeren na međunarodne finansije i bankarstvo, finansijsku kontrolu i upravljanje, finansijsko izveštavanje i reviziju. Objavio je više radova u vodećim domaćim i stranim naučnim i stručnim časopisima iz ekonomije i finansija. Predsednik je Političkog saveta za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije i nacionalni direktor za naoružanja. Stekao je više uglednih profesionalnih sertifikata. Dobitnik je, između ostalih, i nagrade „Mihailo Petrović-Alas“ iz oblasti matematike. Član je udruženja Mensa Srbija. Obavljao je dužnost državnog sekretara Ministarstva odbrane do marta 2016. godine, kada je izabran za ministra odbrane. Tu funkciju obavljao je do avgusta 2016. godine. Na mestu ministra odbrane bio je i u mandatu od avgusta 2016. do juna 2017. godine. Govori engleski i ruski jezik. Oženjen je, otac je sina i ćerke.

Iza Marine Kosanović Stefanović je bezmalo tri decenije profesionalnog života u novinarstvu. Tokom tog perioda , do detalja je upoznala kako editorial, tako i business stranu “poslednje avanture duha” , kako je žurnalistiku svojevremeno definisao njen profesor novinarstva Sergej Lukač. Završila je Fakultet političkih nauka , a karijeru započela u izdavačkoj kući “Politika”, u časopisu “Bazar” gde je radila dugi niz godina kao novinar i urednik. Tekstove je objavljivala i u Studentu, dnevnom listu Politika, časopisima Ana, Pop rock, Rock, E magazin, FAAR… Preko deset godina je bila izvršni organizator “Lica godine” , nacionalnog finala takmičenja The Look of The Year . Autor je imena i koncepta najstarije modne nagrade ,BAZART, koja se i danas dodeljuje na Belgrade Fashion Week-u. Autor je knjige “Naš takozvani život : fenomeni devedesetih”, koja predstavlja svojevrsno svedočanstvo o pomerenoj stvarnosti koju je srpsko društvo živelo tokom poslednje decenije 20.veka. Godine 2004. učestvuje u pokretanju nove izdavačke kuće koju je na srpskom tržištu startovala finsko- holandska medijska kompanija “Sanoma” sa ciljem da u Srbiji lansira svetski poznate licencne magazine. Prvi naslov koji je “Sanoma” lansirala bio je ELLE, najprodavanij modni magazin na svetu, a Marina Kosanović Stefanović - prva glavna i odgovorna urednica srpskog ELLE-a. Četiri godine kasnije iz editorial voda prešla je na business stranu : u izdavačkoj kuci Adria Media Serbia radila je kao direktor izdanja časopisa ELLE, ELLE Dekor , Sensa , Gala Style, National Geographic, Lisa, Mama, Moj stan .. Profesionalno se usavršavala u Londonu , gde je završila MBMC na prestižnom FIPP-u. Unazad tri godine radi kao content editor na Ženska TV, prvom domaćem kablovskom lifestyle kanalu. Kao freelance media expert ,angažovana je kao programski direktor ili moderator panel diskusija na konferencijama različitih profila.

Plamenka Laćarac, rođena 1963. ne slučajno, 25.maja. Završen Fakultet narodne odbrane 1987. Od 1989. radim u Tehničkoj školi „Mileva Marić-Ajnštajn“, prvo kao profesor, a od 1995. kao bibliotekar. Profesionalne aktivnosti: • Predsednik Društva školskih bibliotekara Srbije, podružnice Južnobačkog okruga • Član Nadzornog odbora DŠBS • Predsednik NO JKP „Informatika“ Novi Sad • Član Komisije za kulturu Grada Novog Sada • Predsednik ŠO OŠ „Veljko Petrović“ u Begeču • Direktor Kulturnog centra „Begeč“ u Begeču • Predsednik UO KC „Begeč“ u Begeču Kroz rad u školi shvatila sam da radim najvažniji posao na svetu, učestvujem u procesu u kome deca stasavaju u dobre ljude. Organizujem školsku i gradsku smotru recitatora. U KC „Begeč“ kroz kulturne aktivnosti: amaterske pre svega, a zatim i razne druge manifestacije, koncerte, promocije knjiga i sl. činim život u selu kreativnijim. Sada već dobijam povratne informacije da se život i atmosfera u selu menja u smislu održivosti, samodovoljnosti i osnaživanja žena. Moja kuma voli da kaže da sam ja popravljač svetova.

Zovem se Slavica Bijelić. Rođena sam 15.08.1966. godine u Subotici. Odrasla sam u porodici sa ocem, majkom i sestrom u maloj seoskoj sredini u Višnjevcu. Završila sam Učiteljski fakultet i već 30 godina radim u prosveti kao učiteljica. Zaposlena sam u osnovnoj školi „Bosa Milićević“ u Novom Žedniku. U Novom Žedniku sam živela 18 godina, kada sam osnovala bračnu zajednicu i u tom braku dobila dvoje dece. Nakon razvoda, sa decom sam se preselila u susedno selo Čantavir i tu živim već 12 godina. S obzirom na to da su deca već odrasla, ćerka živi i radi u SAD, a sin u Novom Sadu, ja živim sama. U slobodno vreme volim da čitam, da šetam i da se bavim fizičkim aktivnostima. Život na selu me ispunjava, jer sam daleko od gradske gužve. To su prednosti seoskog života. Nedostatke vidim u tome što su sve potrebne institucije smeštene u grad, te iz tog razloga često moram da putujem, što mi oduzima dosta vremena. Od rođenja živim u seoskoj sredini i blizak mi je taj mentalitet ljudi. Takođe sam sretna i što moj posao obavljam ovde, jer se u današnje vreme modernizacije duh sela još uvek zadržao u deci, što mi mnogo olakšava rad. Volela bih kada bi se više ulagalo u seoske sredine, što bi uticalo na ostanak mladih.

Gospova Dakić rođena je1955. u Novom Žedniku na salašu, u zemljoradničkoj porodici. Završila srednju ekonomsku školu, radila je kao blagajnik u Subotici, zatim u Agrokombinatu u Novom Žedniku. Penzionerka. Pravi sireve i bavi se proizvodnjom pilećeg mesa. Majka dvoje dece, baka dve unuke.

Miodrag Bulajić - član Gradskog veća zadužen za privredu, mala i srednja preduzeća Rođen je 1970. godine. Pohađao je osnovnu školu „Slavko Rodić“ u Banatskom Velikom Selu. Srednju školu je završio u Kikindi a potom je nastavio školovanje na Univerzitetu u Beogradu. Po struci je diplomirani inženjer agronomije. Od 1998. godine je zaposlen kao direktor u kompaniji „Bell chemicals“. Implementirao je ISO standarde 9001 i 14001 u kompaniji u kojoj je zaposlen i neprestano je radio na njihovom unapređenju. Vlada engleskim jezikom. Aktivno je igrao fudbal 15 godina. Obavljao je funkciju fudbalskog kluba „Kozara“ do 2013. godine. Sada je aktivan kao član uprave škole fudbala istoimenog kluba. Član gradskog veća od 2013. godine. Oženjen je, otac ćerke Anđele i sina Borisa.

Danijela Vasković - Rođena u Kikindi 1976.godine. Zavrsila Pedagosku akademiju u Kikindi, smer-vaspitac dece predskolskog uzrasta. 1999. prelazi na selo, udaje se. Naredne godine rodila sina. Porodica u koju se udala bavi se poljoprivredom i stočarstvom, te zajedno sa njima učestvovala u poslovima na njivi. 2003.godine na Danijelinu inicijativu, a uz pomoć lokalne samouprave otvorila se obdanisna grupa (celodnevni boravak dece), u vrticu u Banatskom Velikom Selu..Tada prvi put i pocinje da radi u struci.

Marina Milić rođena je 20. decembra 1976. godine. Osnovnu i srednju školu je završila u Zaječaru. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Položila je pravosudni ispit i time stekla zvanje diplomiranog pravnika sa položenim pravosudnim ispitom. Od 1998. godine do 2015. godine radila je u Privrednom sudu u Zaječaru, a od 2015. godine do danas radi kao advokat.

Nataša Ranđelović Tomić rođena u Zaječaru 1966 god gde sam završila školu i odrasla, trenutno radim u Turističkoj organizaciji grada Zaječara u realizaciji mnogih manifestacija vezanih za spremanje etno hrane. Udala sam se pre 30 god u obližnjem selu Grljan koji je udaljen 5 km od grada. Mnogi su me kritikovali zađto iz grada idem da živim u selo,međutim ja sam zadovoljna tako da sam i u drugom braku ostala u Grljanu. Ja se lično ne bavim poljoprivredom ali je živeti na selu i te kako lepo i ima svoje vrednosti od zdrave ishrane i čistijeg vazduha. Imam udruženje žena koje traje dugi niz god. Tu su deze mesovite od ranijih god do starosnog doba,bavimo se tkanjem,ručnim radovima i spremanje starih jela, što smo postizale dobre rezultate u takmičenjima. Naše selo je veliko - imamo Dom kulture, Ambulantu, Osnovnu školu gde ima veći broj dece, što znači da imamo dosta mladih ljudi koji žive , rade poljoprivredu i vole svoje selo.

Julijana Mladenović iz sela Gamzigrada, kod Zaječara, rođena 11.03.1967. godine u Zemunu. Supruga, majka, svekrva, tašta i baka troje unučadi.

Danijela Rajković / Rođena sam 29.8.1982. u Požarevcu gde sam odrasla. Preselila sam se u selo pred polazak u skolu. Kasnije smo se odselili u Kostolac i posle par godina se vratili u selo. Udala sam se mlada, imam troje dece. U braku sam 20 godina. Živimo od poljoprivrede i stočarstva.

Katarina Jovanović / Rođena sam 26.7.1989. Osnovnu školu sam završila u Lučici. Nakon toga,2004 upisujem Požarevačju gimnaziju,koju završavam 2008 i upisujem Biološki fakultet u Beogradu. Osnovne studije završavam 2012 i upisujem odmah i master,koji završavam 2013.godine. nakon fakulteta zapošljavam se u osnovnoj školi u Smoljincu i u Malom Crniću, januara 2015 i do danas tamo radim kao nastavnik biologije. Radila sam i u Požarevačkoj gimnaziji i još nekim školama u gradu ali je to sve bila zamena kolega,ništa trajno. Neudata.

Bogdanka Šugić / Rođena 1960. godine u Gardinovcima. Otac svestenik, majka prosvetni radnik. Od svoje 16. godine živi u Begeču. Udovica, majka dve ćerke. Bavila se poljoprivredom do smrti supruga, sada pravi sapune od kozjeg mleka bez hemijskih supstanci.

Milun Todorović, gradonačelnik grada Čačka. Rođen je u Čačku 28. novembra 1969. godine. Osnovnu i srednju školu završio u Čačku. Diplomirani je inženjer za industrijski menadžment. Zvanje stekao na Tehničkom fakultetu u Čačku. Zaposlen u preduzeću „Auto Čačak“ u Čačku od 1993. godine kao direktor prodaje i marketinga, a od 2003. godine kao generalni direktor. Ima više objavljenih stručnih radova iz oblasti prodaje, postprodaje i marketinga. Bavio se sportom (fudbalom). Bio je član Odbora za izgradnju Hrama Svetog Save na Vračaru i Hrama Svetog kneza Lazara na Ljubiću. Oženjen je, otac dvoje dece.

Ana Todorović, rođena 1982. godine u Čačku. Po zanimanju šumarski inženjer za preradu drveta. Deset godina preduzetnik u oblasti primarne prerade drveta. Trenutno zaposlena u kompaniji " Sloboda". Hobi: planinarenje, skijanje, čitanje, pletenje...trenutno u online školi šeširdzijskog zanata.

Tanja Milekić - Rođena sam u varošici Guča, nisam imala dodira sa poljoprivredom kao dete, osim sto su me roditelji vodili na selo kod babe i dede. Otac mi je bio po profesiji vozac, a majka domacica. Kada sam se udala suprug je bio zaposlen i tada nismo planirali da se bavimo poljoprivredom i stocarstvom kao danas. Posle rodjenja drugog sina, zbog lose finansiske situacije u firimi a i u drzavi 1995. odlucujemo da zapocnemo poljoprivrednu proizvodnju na nekih 4 hektara posto tada nismo imali vise zemlje a ni sredstava da zapocnemo vecu proizvodnju. Kako su deca stizala da pomognu tako smo i proizvodnju sirili. Trenutno imamo dva poljoprivredna gazdinstva koje vode sinovi uz nasu pomoc i savete. Jedan sin je 1992. a drugi 1995.godište.

Vanja Drača Rođena 1977. godine u Novom Sadu. Od rođenja živi u Begeču. Završila srednju tekstilnu školu. Udala se u svojoj dvadesetoj godini , narednih godina rodila dvoje dece, ćerku i sina. 2003.godine seli se sa porodicom za Novi Sad. Svaki dan biciklom odlazi u Begeč, gde poseduju voćnjak. Nosilac je gazdinstva i obožava prirodu.

Nada Živanov Rođena sam u Srpcu 1960 godine. To je mali gradić u Republici Srpskoj, na ušću reke Vrbas u reku Savu,gde sam završila osnovnu školu i gimnaziju. Posle završetka gimnazije 1979 godine dolazim u Novi Sad gde sam upisala Višu školu za organizaciju rada- poslovni smer, tadašnja VŠOP- škola. Tu sam upoznala svog supruga Stevana Živanov rodom iz Begeča, sa kojim sam u braku od 1982 godine. Od tada pa do danas živimo u porodićnoj kući u Begeču. Imamo dvoje dece, sina Nikolu i kćerku Milicu. Bavimo se poljoprivredom, jer nam je bila želja da nastavimo porodičnu tradiciju suprugovih predaka. Koje sam upoznala kao jako vredne i čestite ljude, što me je najviše i motivisalo da ostanemo na porodičnom imanju i da naša deca žive na svojoj dedovini. Imamo poljoprivredno gazdinstvo koje se bavi povrtarstvom i ratarstvom. Moja velika želja da se malo proširimo i na seoski turizam, jer u tome vidim budućnost i prednosti našeg malog mesta Begeča koji je na Dunavu, a poseduje i svoj prirodni dragulj Begečka Jama.

Biljana Stojković je viša savetnica u Sektoru za antidiskriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnopravnosti Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Pored rada u državnoj administraciji (Konferencija potrošača SSRN SFRJ, SSNO SFRJ, Ministarstvo odbrane i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije), uporedo se bavi i naučno-istraživačkim i publicističkim radom, počev od 1987. godine. Rođena je 28. marta 1963. godine, u Kruševcu, u Republici Srbiji (SFRJ). Bila je najbolji đak generacije u Gimnaziji „Bosa Cvetić“ u Kruševcu i najbolji student generacije na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Diplomirala 1987. godine na Fakultetu političkih nauka (FPN) Univerziteta u Beogradu, na smeru Međunarodna politika (diplomatija) i stekla zvanje - diplomirani politikolog. Na Fakultetu političkih nauka je 8. maja 2008. godine, uspešno odbranila magistarsku tezu na smeru Politička teorija i metodologija, pod naslovom: „Određenje pojma razvojna strategija u savremenoj teoriji politike“ i stekla zvanje magistar političkih nauka. Na Vojnoj akademiji Univerziteta odbrane u Beogradu je 16. aprila 2013. godine odbranila doktorsku disertaciju na temu: „Bezbednosni aspekt nacionalne strategije razvoja“ i stekla naučno zvanje doktor vojnih nauka za strategiju. Bila je prva žena u Srbiji koja je stekla to zvanje. Na 35. konkursu Zadužbine Andrejević, 2013. godine, pomenuta doktorska disertacija je izabrana za najbolji naučni rad u svojoj naučnoj disciplini i objavljena u vidu naučne monografije „Bezbednost kao preduslov razvoja“ u biblioteci „Posebna izdanja“ 2014. godine. Odlukom Komisije za sticanje naučnih zvanja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja broj 660-01-00011/569 od 28. aprila 2016. godine, na osnovu predloga Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu, stekla je naučno-istraživačko zvanje - naučna saradnica u oblasti društvenih nauka – politička teorija. Biljana Stojković je autorka pet knjiga, urednica više zbornika i autoka ili koautorka ukupno 45 originalnih naučnih radova, objavljenih u zemlji i inostranstvu u oblasti: političke teorije, međunarodnih odnosa, religije, bezbednosti, ljudskih prava i rodne ravnopravnosti. Ključna je autorka više državnih dokumenata, kao na primer: dva Nacionalna akciona plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - Žene, mir i bezbednosti u Republici Srbiji (2010-2015) i (2017-2020), za čiju je izradu dobitnik nagrade državne sekretarke za politiku odbrane 2010. godine i ministra odbrane Vlade Republike Srbije 2017. godine. Jedna je od autora Bele knjige odbrane, Univerzalnog periodičnog pregleda o stanju ljudskih prava u Republici Srbiji, Trećeg i Četvrtog izveštaja o primeni CEDOW, kao i Nacionalne strategije bezbednosti Republike Srbije, Strategije odbrane Republike Srbije i Zakona o rodnoj ravnopravnosti, čije se usvajanje očekuje u narednom periodu. Takođe, Biljana Stojković bila je ključni autorka u izradi i jedna od učesnika u sprovođenju ili evaluatorka ukupno 15 projekata koje su sprovodili državni organi u saradnji sa EU ili pojedinim međunarodnim organizacijama poput: OSCE, UNDP, UN Women. Takođe, dobitnica je više nagrada, priznanja i ordena za svoje društveno angažovanje.

Milan Glušac je rođen 1977. godine u Vrbasu, Osnovnu školu i Srednju stručnu školu „4. juli“ završio je u Vrbasu, a Fakultet za trgovinu i bankarstvo završio je u Novom Sadu. Od 2003. godine zaposlen je u Opštinskoj upravi Vrbas na poslovima: Portparola i Šefa kabineta Predsednika opštine, kao i poslove poverenika za informacije od javnog značaja i poslove Inspektora kancelarijske kontrole u Odeljenju za lokalne javne prihode. Bio je Predsednik Upravnog odbora Javnog preduzeća za informisanje, član Odbora za bezbednost i član Komisije za ostvarivanje politike rodne ravnopravnosti u opštini Vrbas. Od oktobra 2013. godine do jula 2016. godine vršio je funkciju Zamenika predsednika opštine Vrbas, a od jula 2016. do februara 2017. godine vršio je funkciju Predsednika opštine Vrbas. Od februara do aprila 2017. godine obavljao je funkciju Predsednika privremenog organa opštine Vrbas. Oženjen i otac je dvoje dece.