Home Konferencije Digital 2018 – Dragana Đermanović: Ekonomija deljenja je fer i transparentna, ali...

Digital 2018 – Dragana Đermanović: Ekonomija deljenja je fer i transparentna, ali je ekonomija

230
0

Petu godinu zaredom Color Media Communications organizuje “Digital“, regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikacijama i medijima.

Ovogodišnji – #Digital2018 – trajaće 2 dana – 06. i 07. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona kao i brojne goste iz inostranstva.

Konferencija se održava u Hotelu Metropol u Beogradu.

Konferenciju će ove godine prvog dana otvoriti Denis Kif, ambasador Velike Britanije u Srbiji i Tatjana Matić, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, a drugog dana Kati Csaba, ambasadorka Kanade u Srbiji i Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Srbije.

Prezentaciju “Gde je naše mesto u globalnoj “ekonomiji deljenja”” održaće Dr Dragana Đermanović, konsultantkinja u oblasti digitalne transformacija, preduzetnica i predavačica, sa kojom smo razgovarali u susret konferenciji:

Sve češće slušamo o ekonomiji deljenja. Šta je po Vašem mišljenju važno da razumemo u vezi sa ovim globalnim trendom?

– Stvari oko nas su drugačije, to je sada jasno svima, a naročito onima koji čine deo poslovnog sveta. Koje stvari su drugačije, na koji način su drugačije i kako su drugačije, pitanja su na koja nemamo svi odgovore. Tema takozvane ekonomije deljenja nije nova, ali njen značaj i uticaj na poslovanje zaslužuju ozbiljnu pažnju poslovnog sveta. Ljudski rad, znanje i kreativnost dostupniji su nego ikada pre (pa i jeftiniji); dobavljači su dostupni svima, kako malim tako i velikim “igračima”; tržište je otvoreno bez obzira na formalnu geografiju i granične linije u topografiji, a sirovine jeftinije; logistika je jednostavnija i troškovi transporta su niži. Sve ovo posledično znači da je otvoren prostor za generisanje većeg profita za iste proizvode koje smo i do juče proizvodili, zar ne? Iako je sve gore opisano moguće, omogućeno je ne radi generisanja većeg profita, već radi unapređenja života većeg broja ljudi. Danas, za razliku od perioda pre 30 ili 50 godina, mi možemo da znamo koliki je trošak proizvodnje boce negazirane vode koju kupujemo svaki dan. Veoma lako možemo doći do podataka o tome koliko košta sirovina, koliki su troškovi plata, poreza, te koliko kompanija i akcionari zarađuju. To je bilo nezamislivo ranije, a malo ko se i pitao koliko košta proizvod i koliko ide u džep vlasnika. Čak i danas, kada je sve transparentno, ne pitamo se koliko oni zarađuju već koliko se i kako vraća društvu. Pitamo se i šta ja kao običan čovek – zaposleni te firme, sugrađanin čije prirodne resurse ta firma eksploatiše, potrošač koji pažnju i novac daje baš tom brendu, imam od toga. Evoluirali smo. Nekada je bilo sasvim dovoljno da proizvod koji konzumiramo zadovoljava takozvanu higijenu proizvoda, tj. da je optimalnog kvaliteta za cenu koju plaćamo. Sada to nužno nije tako jednostavno. Važno je, da proizvod koji koristimo bude optimalan i zadovolji naše bazične potrebe, ali imamo mi još mnoge druge potrebe kao potrošači, odnosno ljudi. Potrebu da pripadamo, da smo deo nečeg značajnijeg, da naše akcije pokreću neke dobre reakcije, da našim činjenjem pravimo neku razliku, makar minimalnu. Ta emotivna evolucija čoveka koji je istovremeno i zaposleni i konzumer, medij i primalac poruke, kritičar i ambasador – lagano ali kontinuirano vrši pritisak na kompanije da promišljaju o tome kako izgledaju njihovi poslovni procesi, etika poslovanja, politika cena i odgovornost prema društvu u kojem posluju.

Kako kompanije reaguju na takav društveni ambijent?

– Kompanije, posledično, počinju da dele dobro sa svima nama. Polako, ali počinju. Ekonomija deljenja počinje u ekonomiji i nužno preskače nevladin sektor, jer u ekonomiji deljenja nema milostinje. Ekonomija deljenja je fer i transparentna, ali je ekonomija. Tu se radi i zarađuje, ali rade svi i svi zarađuju. Ona podrazumeva simetriju informacija i reciprocitet. Prelazna faza bilo je “iskupljivanje grehova” kroz izdašne, ali u odnosu na sumanute profite ipak minorne, donacije. Ta prelazna faza samo je jače nametnula pitanje: zašto uopšte kao firme “kvarimo” svet koji posle neko u naše ime i za naš račun treba da popravlja? Da firme rade kako treba, u skladu sa vrhunskim ljudskim i poslovnim standardima, da li bii bilo posla za NVO? Možda bi bilo manje novca za firme krajem fiskalne godine, ali ovako ili onako to će se dogoditi jer zahvaljujući svima dostupnoj tehnologiji, danas im poslove (pre)uzimaju mnogi – klinac iz Apatina, firma iz Talina, farma u Bangaloru. U najkraćem – ljudima su dostupne informacije čije je prikrivanje omogućavalo firmama da profitiraju preko razumne mere na štetu lokalne zajednice i celog okruženja, te svojih zaposlenih i potrošača. Ljudi informacije koriste na različite načine: da se zabave, da polemišu, da se pokrenu. Kada se dovoljno zabavimo preko mreža i interneta, a dijalog i polemika dostignu nivo otvorenih javnih debata o pitanjima od značaja, pokrenućemo promene u društvu koje će doneti dobro svima. To dobro će se deliti, jer dobra za to i služe. U nekim se zemljama ovakvi pokreti već uveliko događaju. Jedna studentkinja obara odluku najveće američke banke da bezrazložno podigne namete održavanja računa, jedan preduzetnik iz Kanade postavlja uspešan biznis u modnoj industriji deleći profit sa zaposlenima u subsaharskoj Africi; jedna nova flaširana voda, odjednom je na rafovima svih velikih super-marketa u Australiji jer je jednako dobra kao sve ostale, ali bolja za ljude pošto je profit kompanije usmeren na reševanje problema miliona bez vode. Molly Catchpol, O’liberte i Thank you water samo su neki od primera društvenog pokreta, koji je rezultat polemike nakon što su ljudi razumeli da digitalni mediji i tehnologija imaju daleko veći potencijal nego da nas zabavljaju.

Na koji način je moguće prilagoditi poslovanje promenjenim potrebama potrošača i društva uopšte?

– Kako-tako, sve još uvek nekako funkcioniše. Doduše ne u svim industrijama. U medijskoj industriji i industriji zabave vidimo tektonske promene u samim poslovnim modelima koji odjednom, jednostavno više ne rade tako dobro. Ekonomija deljenja deo je šire pojave koju nam je donela digitalna transformacija čineći sve bržim, dostupnijim, jeftinijim, transparentnijim i maksimalno decentralizovanim. Radeći na projektima digitalne transformacije kompanija, razvila sam poslovni model koji počevši od razumevanja današnjeg čoveka, preko kreiranja proizvoda budućnosti, te generisanja profita, prilagođava poslovanje firmi potrebama kupaca, korisnika, potrošača i zaposlenih sutrašnjice. Stvari su vrlo jednostavne – biznis treba da kreira profit kako bi omogućio blagostanje, ali koliki profit i čije (sve) blagostanje mora biti osigurano biznisom – teme su oblasti ekonomije deljenja i društvenog preduzetništva kojima se bavim. Više o ovoj temi pričaćemo na predstojećem Digitalu i verujem pokrenuti konstruktivnu debatu o tome kako da radimo dobro dobre stvari da svima bude dobro, a da ostanemo uspešni u biznisu na duže staze.

Tokom dva dana u okviru deset panela i nekoliko studija slučaja i prezentacija, stručnjaci iz različitih oblasti govoriće o trendovima u telekomunikacijama, medijima i tehnologiji, autorskim pravima u digitalnom dobu, kraljevima zabave u regionu, SVOD platformama, E-sportu, generaciji Z, strepnjama i nadama domaće IT scene, 20-godišnjici osnivanja kompanije Google i onome što dolazi iz naših garaža, ali i o greškama, padovima i ponovnim podizanjima uspešnih.

Program, učesnike, informacije o prijavi i kotizacijama možete pronaći na zvaničnom sajtu www.digitalconference.rs

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here