Home Konferencije Digital 2018 – Tibor Jona: Umesto trošenja vremena na medije treba razvijati...

Digital 2018 – Tibor Jona: Umesto trošenja vremena na medije treba razvijati svoje kanale komunikacije i sopstveni sadržaj

146
0

Petu godinu zaredom Color Media Communications organizuje “Digital“, regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikacijama i medijima.

Ovogodišnji – #Digital2018 – trajaće 2 dana – 06. i 07. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona kao i brojne goste iz inostranstva.

Konferencija se održava u Hotelu Metropol u Beogradu.

Konferenciju će ove godine prvog dana otvoriti Denis Kif, ambasador Velike Britanije u Srbiji i Tatjana Matić, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, a drugog dana Kati Csaba, ambasadorka Kanade u Srbiji i Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Srbije.

U panelu “Ko će ovo da pusti: PR u regionu malih budžeta, dominantne države i medijskog reketa” učestvovaće i Tibor Jona, stručnjak za komunikacije i medije, novinar, menadžer komunikacija i konsultant u razvojnoj kompaniji IP Consult koja se nalazi u Štutgartu, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:

Kako danas doći do medija svojim projektom, akcijom, kampanjom…? Da li je posao PR danas mnogo teži nego što je to bio ranije?

– Ne, paradoksalno, ali mnogo je lakši. Jer su pare maltene sve što je potrebno. Nekad davno, čujem, pripoveda se, da je PR morao da smišlja čuveni “sadržaj” i da gleda kako će i kome da ga plasira. Danas kad odeš u medije otvoreno i bukvalno ti u lice kažu – mi želimo novac. Imaš? Nemaš? Ćao. Vrlo binarno. Ili je nula ili je jedinica.

To je baš ovako lepršava situacija od koje je i kompanijama lakše je PR-om može da se bavi bukvalno svako završno sa kafe kuvaricom. Svima lepo. Ali ovo je jedan deo.

Drugi deo pitanje je šta su mediji? Internet je srušio monopol TV i štampanih medija i danas postoje novi mediji koji su mnogo efikasniji kanali komunikacije ka ljudima. Zbog toga sve više sme i mora da nas bude baš briga šta rade ovi klasični mediji.

Kako vidite to što neke kampanje i akcije vidimo samo na društvenim mrežama?

– Tako što su sa jedne strane mediji postali mešavina između oglasnika i političkog pamfleta, a neki tome dodaju i polu-pornografiju. Sa druge urednici su postali moderni auguri – to su ljudi koji su u rimsko vreme iz životinjskih iznutrica tumačili sudbinu. Danas kad kao urednik dobijete informaciju, vi je prvo rasporite, pa iz nje pažljivo tumačite svoju sudbinu. Oćel stići poziv, nećel stići poziv. Ako „oćel” onda „nećel” objavljivati. Ako „nećel” poziv onda „oćel” objavljivati. I sve tako. Jer, ako bogovi pozovu, smrtnikovo se zna – pakuj pinkle i raus. I onda sve što ima vonj građanskog aktivizma ili izdaleka izgleda dogmatski upitno – neka, nemoj, nisam tu, samo tetki lek. Ali ok. vako voli svoj posao i hteo bi da ga zadrži.

Kako rešiti taj problem?

– Nikako. Ostaviti medije neka sami kusaju šta su si skuvali, a umesto trošenja vremena na medije, razvijati svoje kanale komunikacije i fokusirati se na proizvodnju svog sadržaja. I pravljenjem jasne razlike između promocije i propagande.

Znate, novine su nastale kao želja ondašnje buržoazije u nastajanju da formuliše svoje političke zahteve u trenutku kada nisu imali pristup zvaničnim kanalima komunikacije. To je olakšala tehnologija jer je Gutenbergova štamparija pojeftinila štampu. Da su se onovremski potestati – vlastela i crkva – pitali nikad novine ne bi videle svetlo dana. Tako i sada. Sada je internet pojeftinio komunikaciju, a smartfon bukvalno jedini posrednik izmedju ideje i čoveka. Došlo vreme da se istorija ponavlja.

Tokom dva dana u okviru deset panela i nekoliko studija slučaja i prezentacija, stručnjaci iz različitih oblasti govoriće o trendovima u telekomunikacijama, medijima i tehnologiji, autorskim pravima u digitalnom dobu, kraljevima zabave u regionu, SVOD platformama, E-sportu, generaciji Z, strepnjama i nadama domaće IT scene, 20-godišnjici osnivanja kompanije Google i onome što dolazi iz naših garaža, ali i o greškama, padovima i ponovnim podizanjima uspešnih.

Program, učesnike, informacije o prijavi i kotizacijama možete pronaći na zvaničnom sajtu www.digitalconference.rs

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here