Home Konferencije #Digital2019 – Lidija Ćulibrk: Žene ne bi trebalo da dozvole da ih...

#Digital2019 – Lidija Ćulibrk: Žene ne bi trebalo da dozvole da ih preplave nepotrebne informacije i da pristanu da žive u instatransparentnom svetu

158
1

Šestu godinu zaredom Color Media Communications organizuje “Digital”, regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikacijama i medijima.

Ovogodišnji – #Digital2019 – trajaće 2 dana – 05. i 06. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona, kao i brojne goste iz inostranstva.

Konferencija se održava u Hotelu Metropol u Beogradu.

#Digital je konferencija na kojoj učestvuju CEO telekoma u regionu i to je jedini skup koji okuplja prve ljude vodećih operatera: MTS, VIP, Telenor, Deutsche Telekom, Orion, Mtl Bugarska.

Konferenciju otvara Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, Branko Ružić, ministar uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije, Kyle Scott, ambasador SAD-a u Beogradu, Mateja Norčič-Štamcar, zamenica šefa Delagacije EU u Srbiji, Subrat Batačardži, ambasador Indije u Beogradu.

U susret konferenciji, a u okviru panela “Šta žene žele: Urednice i urednici ženskih magazina i portala otkrivaju sve”, razgovarali smo sa Lidijom Ćulibrk, glavnom i odgovornom urednicom magazina “Lepota i Zdravlje”.

Ako bi žene, nakon pitanja šta žele, odgovorile: „Samo da nas ostavite na miru“, da li bi ženski magazini prestali da postoje? Kome bi taj odgovor bio upućen?

– Postoje trenuci kada želimo da nas svi ostave na miru i kada želimo da se uvučemo u sebe. Moderno vreme sve više deluje tako na nas. Otuda se mnogo više meditira, radi joga vipasana, moli se i slično. Tada magazini nisu potrebni. Međutim, svaka žena isto tako želi da izađe napolje, u svet. Za to joj je potrebno da bude obučena. U oba smisla te reči, obučena i obučena. Važnije od izgleda jeste da bude u toku kada je reč o različitim trendovima modernog društva. Pri tom, ja uvek prvo mislim na zdravlje, ishranu, fizičku aktivnost, emotivnu stabilnost.

Pretposlednja naslovnica za L&Z magazina je Džej Lo i poruka: „Izgledajte kao ona“. Kako bi tu poruku protumačila mlada žena od 20 godina, a kako žena sa 40?

– To nije poruka već mamac, ako me već terate da otkrivam tajne Lepote&Zdravlja. To je marketinški trik koji se koristi za prodaju. Ne za prodaju magazina, već za prodaju vrednosti koje magazin promoviše. Hajde da vidimo kako J. Lo tako dobro izgleda, pomisliće svaka od nas, a posle će da pročita ponešto i o raku grlića materice, o nasilju u porodici i istim pravima svih žena bez obzira na to da li se odlučuju za klasičan porodični život ili neku drugu, alternativnu opciju, i o tome kako bi trebalo da pružamo podršku jedna drugoj, pa i onima koje su lepše, mlađe, obrazovanije i uspešnije od nas.

Koliko su „nove žene“ kao ciljana publika vidljive kroz nove tehnologije? Koliko je njihov glas važan za odgovor šta žene žele?

– Nama nije važan kanal komunikacije, jer se to stalno menja. Važno nam je ono šta komuniciramo, bilo u digitalnoj bilo u štampanoj formi. Ono što žene ne bi trebalo da dozvole je da ih preplave nepotrebne informacije i da pristanu da žive u instatransparentnom svetu u kom se stalno nešto dešava, a informacije o tome odmah stižu do njih. Iako su za ovo velikim delom odgovorni mediji, mi nismo vrsta medija koja će doprineti nastajanju takvog sveta.

Na koji način se oblikuje medijsko tržište u skladu sa interesovanjima Z generacije? Koliko mesto tu zauzimaju nove tehnologije?

– Podrazumeva se da nove tehnologije imaju primat, ali ono što je meni važno jeste da se ne prilagođavamo samo Z generaciji, ili bilo kojoj drugoj generaciji, niti njihovim vrednostima već da im plasiramo vrednosti koje će biti korisne za njih. Zar nije to uloga medija? Neke vrednosti su univerzalne i trebalo bi samo da promene pakovanje da bi bile prihvatljivije u sadašnjem trenutku. Postoji Maslovljeva teorija ljudskih potreba. Ona je nastala u petoj deceniji prošlog veka, ali je i dalje aktuelna. Po njoj, važno je da čovekove bazične potrebe budu zadovoljene. Ako preskočimo fizičke potrebe, to su i potrebe za sigurnošću, pripadanjem, seksom, ljubavlju, poštovanjem od strane drugih. Tek kada su te potrebe zadovoljene, a u našem društvu kod većine ljudi nisu, može se govoriti o potrebama samoaktuelizacije, kao što su kreativnost ili visoko razvijen moral, prihvatanje različitosti i slično.

Pitam se da li u današnjem vremenu smanjene sigurnosti i sve većeg broja frilens poslova, kao i sve komplikovanijeg dolaženja do autentične bliskosti i intimnosti, ova teorija na kojoj počiva moderna psihologija treba da se modifikuje? Ali, to je upravo ono što žene žele, što ljudi žele, da im potrebe budu zadovoljene. Što više potreba. Vrlo jednostavno, za razvijena i stimulativna društva i vrlo izazovno za žene koje žive u Srbiji.

Šta žene definitivno i sigurno mogu da iskoriste kroz nove tehnologije?

– Mnogo toga. Mogu lako i brzo da komuniciraju sa drugim ženama koje se nalaze u sličnoj situaciji kao i one, da postanu vidljive, mogu da jednostavnije obavljaju dosadne poslove, kao što su plaćanje računa, da imaju onlajn psihoterapeuta i da nabave stvari koje nisu tako lako dostupne, na primer jastuk koji vas uspavljuje ili yoni jaje.

Detaljniju agendu i način prijave za konferenciju možete pogledati na sajtu: digitalconference.rs

1 komentar

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here