Home Konferencije #Digital2019 – Milan Šolaja: Potrebno je ojačati domaće tržište kroz digitalnu...

#Digital2019 – Milan Šolaja: Potrebno je ojačati domaće tržište kroz digitalnu transformaciju privrede i javnog sektora

65
0

Šestu godinu zaredom Color Media Communications organizuje “Digital”, regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikacijama i medijima.

Ovogodišnji – #Digital2019 – trajaće 2 dana – 05. i 06. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona, kao i brojne goste iz inostranstva.

Konferencija se održava u Hotelu Metropol u Beogradu.

#Digital je konferencija na kojoj učestvuju CEO telekoma u regionu i to je jedini skup koji okuplja prve ljude vodećih operatera: MTS, VIP, Telenor, Deutsche Telekom, Orion, Mtl Bugarska.

Konferenciju otvara Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, Branko Ružić, ministar uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije, Kyle Scott, ambasador SAD-a u Beogradu, Mateja Norčič-Štamcar, zamenica šefa Delagacije EU u Srbiji, Subrat Batačardži, ambasador Indije u Beogradu.

U susret konferenciji, a u okviru panela “Tradicionalni „Digital ICT Panel“: Srpska IT scena pod staklenim zvonom ili u “staklenoj bašti” “, razgovarali smo sa Milanom Šolajom, iz Vojvođanskog IKT klastera.

Može li se Srbija pohvaliti IT scenom i IT tržištem?

– IT industrija se u Srbiji rapidno razvijala tokom poslednjih nekoliko decenija, uz jaku dvocifrenu stopu godišnjeg rasta – u proseku 24%, a procene za prošlu godinu govore u prilog daljeg jačanja tog rasta. U srpskom izvozu, IT usluge zauzimaju prvo mesto, odavno su prevaziđene maline, od pre nekoliko godina i kukuruz, a neto IT izvoz je veći od sabranog izvoza FIAT-a i Železare Smederevo.

Osnovni činioci takvog razvoja događaja su neprekidan rast tražnje za savremenim informacionim rešenjima i uslugama na svetskim tržištima sa jedne strane, a sa druge spremnost domaćih stručnjaka da svoje znanje upregnu u službi obezbeđenja ponude za takvu tražnju. Domaći IT počiva na preduzetništvu, ali i kvalitetu informatičkih usluga i proizvoda koje naše kompanije isporučuju.

Međutim, lavovski deo razvoja i rasta se odnosi na kompanije koje posluju sa stranim tržištima. Na unutrašnjem planu, domaće IT tržište godinama stagnira na oko pola milijarde evra i tek je u 2018. godini zabeležen primetniji rast. Iako su IT u fokusu javnosti već nekoliko godina (uglavnom zbog finansijskih rezultata koji se ostvaruju), i dalje nema dovoljno znanja o tome kako taj sektor funkcioniše i previše je mistifikacije. Da bismo podigli konkurentnost domaće privrede i opšti kvalitet života, potrebno je značajno ojačati domaće tržište kroz digitalnu transformaciju privrede i javnog sektora. Najbolji pokazatelj razvoja neke države je nivo ulaganja u IT po glavi stanovnika. Taj pokazatelj je u Srbiji negde na 70 evra, dok je evropski prosek iznad 800 evra.

Možemo se, dakle, pohvaliti performansama IT sektora na svetskom tržištu, ali na domaćem terenu nas očekuju veliki izazovi. Od toga kako na njih budemo odgovarali, zavisiće ukupni razvoj naše države i društva, kao i pozicija Srbije u svetu. Vojvođanski IKT klaster već godinama ukazuje na to šta je potrebno uraditi kako bi Srbija ušla u red bogatih zemalja.

Kakav je odnos novih tehnologija unutar IT scene? Pratimo li trendove, razumemo li njihovu primenu i implementaciju?

– U IT biznisu nije moguće zaostajati i opstati – ili plivate ili tonete. Ovo je oblast u kojoj se tehnologije stalno menjaju i napreduju, pa ako niste spremni da stalno učite i pratite takav razvoj, nemate šanse da opstanete. Najvažniji trendovi unutar industrije su specijalizacija i ovladavanje najnovijim tehnologijama i tržišnim nišama.

Šta se i na koji način promenilo u klaster industriji kod nas? Kakvo se stanje predviđa u narednom periodu?

– Klasteri su udruženja neprofitnog karaktera, čiji je zadatak da u trostrukoj spirali biznis-obrazovanje-javna uprava povezuju igrače iz ovih oblasti oko aktivnosti i projekata koji, na ovaj ili onaj način, doprinose ostvarenju vizije datog klastera. U slučaju Vojvođanskog IKT klastera, ta vizija glasi Digitalna Srbija – društvo u kome se IT ne posmatra samo kao visoko profitabilan sektor, već i kao industrija koja ima horizontalnu ulogu i mogućnost da u svim ostalim sektorima i celom društvu, kroz primenu novih tehnologija, doprinese napretku. Nove tehnologije ne omogućavaju samo da radimo brže, bolje i kvalitetnije – već i da radimo ono što bez ovih tehnologija ne bi ni bilo moguće.

Klasteri, kao institucionalni oblik organizovanja, nisu u dovoljnoj meri prepoznati u Srbiji. U Evropi su klasteri napredovali od udruženja za rešavanje zajedničkih problema članica, do uloge stvaralaca novih lanaca vrednosti na među-sektorskom planu.

Da li su preduzetnici zaslužni za afirmisanje i klaster poslovanja i IT industrije – bar onoga što je primenjivo kod nas?

– Uloga preduzetništva je od ključne važnosti za razvoj privrede. U Srbiji nedostaje razvijen eko sistem podrške preduzetništvu, koji podrazumeva čvrste temelje na kojima preduzetnici mogu da realizuju svoje poslovne ideje. Elementi ovog eko sistema su: mehanizmi za pristup tržištima, obrazovanje i obuka za preduzetništvo, mehanizmi podrške, pristup finansijama, regulativa i infrastruktura, dostupnost radne snage, te kultura preduzetništva.

Šta se promenilo u odnosu države prema domaćim IT kompanijama? Šta su danas njihovi najveći problemi?

– Vlada Srbije je IT i digitalizaciju postavila kao jedan od primarnih ciljeva – i to je dobra vest. Napravljeno je dosta koraka u dobrom pravcu, ali brzina kojom se stvari menjaju, po nama nije zadovoljavajuća. Najveći problemi kompanija su vezani za nedostatak kadrova i to je nešto u čemu država može da pruži veliki doprinos. Osim povećanja kvota i popularizacije osnovnih prirodnih i tehničkih nauka i disciplina, potrebna je i ozbiljna reforma obrazovnog sistema – ne samo u skladu sa potrebama IT privrede, već i u skladu sa vizijom dugoročnog održivog razvoja.

Detaljniju agendu i način prijave za konferenciju možete pogledati na sajtu: digitalconference.rs

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here