Vladimir Marinković, Economic Science PhD, has the title of research fellow at the Institute of Agricultural Economics, is an associate professor at the John Naisbitt University and associate professor at the Independent University of Banja Luka. Author of a university textbook, two monographs and more than 80 scientific and expert papers in relevant domestic and foreign journals on economy, management and entrepreneurship. Winner of several awards and the prestigious recognition - Plaque for contributions to trade-unionism in Europe awarded by the European Police Union and Man of the Year award for political idea awarded by the journal The Man, NALED’s Arrow for contributions to the improvement of the business environment in the Republic of Serbia and medal of the Sovereign Military Order of Malta awarded to him by the Grand Master Fra Matthew Festing. Chairman of the Oversight Committee of the Association of Economists of Belgrade and member of the International Labour and Employment Relations Association (ILERA) from Geneva. Vice-Chairman of the Green Serbia Chamber of Commerce and member of the Executive Board of the Regional Network of Parliamentary Committees on Economy, Finance and European Integration of Western Balkans. Was Secretary General of the Association of Industrialists and Entrepreneurs of Serbia and Montenegro, deputy director of the Institute for the Development of Small and Medium-Sized Enterprises. Since May 2012, MP at the National Assembly of the Republic of Serbia. From 2014 National Assembly Deputy Speaker. Member of the Committee on the Economy, Regional Development, Trade, Tourism and Energy, member of the Committee on the Rights of the Child, deputy member of the Committee on Finance, State Budget and Control of Public Spending, Head of the NARS Economic Caucus, Chair of the NARS Parliamentary Group for Open Parliament, Chair of the Subcommittee for the Consideration of Reports on Audits Conducted by the State Audit Institution, Head of the Parliamentary Friendship Group with the Sovereign Military Order of Malta, Israel, Pakistan, Guatemala and Iraq, member of the PFG with Korea, USA and Ukraine. Founder and president of Serbian American Friendship Congress. Speaks English and German.

Ksenija Purković rođena je 1972. godine u Frankfurtu. Direktorka AstraZeneca predstavništva u Srbiji i predsednica Borda Guvernera Nordijske Poslovne Alijanse. Pre nego što se priključila kompaniji AstraZeneca radila je za druge farmaceutske kompanije kao što su Merck Sharp & Dohme i Berlin-Chemie / Menarini. Udata. Majka troje dece.

Biljana Čukanović je po obrazovanju magistar farmacije, specijalista farmakoekonomije i farmaceutske legislative. Prisutna je više od 10 godina u institucijama koje se bave kreiranjem politika u oblasti regulisanja tržišta lekova i medicinskih sredstava kao i njihovog finansiranja. Po dolasku u Ministarstvo zdravlja 2015. godine na mesto posebnog savetnika ministra, učestvuje u različitim aktivnostima u cilju povećanja dostupnosti i unapređenja zdravstvene zaštite. Kontinuirano radi na poslovima pripreme propisa, njihovom usklađivanju sa pravnim tekovinama Evropske Unije, a u cilju jačanja efikasnosti i transparentnosti u postupcima odlučivanja u oblasti lekova i medicinskih sredstava. Učestvuje u procesima pristupanja Srbije međunarodnim mrežama za razmenu znanja i informacija u cilju jačanja oblasti procene zdravstvenih tehnologija kao osnove u procesu donošenje odluka o finansiranju zdravstvene zaštite.

Andreja Pavlović je izvršni direktor Nordijske poslovne alijanse u Srbiji od februara 2015. godine. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Nordijska poslovna alijansa je platforma za razmenu ideja i iskustava nordijske poslovne zajednice u Srbiji koja trenutno okuplja preko 50 članica, a promoviše nordijske vrednosti poput inovativnosti, otvorenosti, poverenja i odgovornosti, kako bi preneli poslovnu kulturu i znanja iz nordijskih zemalja.

Marija Kujačić je viši savetnik za elektronsku upravu i otvorene podatke u Kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu. Radila je na strateškom planiranju i sprovođenju ciljeva za razvoj digitalizacije, elektronske uprave i otvaranje podataka u našoj zemlji. Radila je na standardizaciji i sertifikaciji u oblasti elektronske uprave i otvorenih podataka. Vodila je projekte koji su postavljali infrastrukturu elektronske uprave kao što je nacionalni Portal eUprava. Portal je projekat u kome je primenjen pristup orijentisan ka korisnicima i napredne funkcionalnosti kao što su elektronski identitet, elektronski potpis, elektronski dokument, elektronsko plaćanje i automatizovana razmena podataka između organa javne vlasti. Pokretač je inicijative za otvaranje podataka javne uprave i trenutno je veoma aktivna u sprovođenju projekta „Otvoreni podaci otvorene mogućnosti“ koji Kancelarija zajedno sa UNDP sprovodi uz podršku Vlade Velike Britanije, Svetske banke i Švedske agencije za međunarodni razvoj. Uključena je u aktivnosti Partnerstva za otvorenu upravu i kontinuirano radi na obukama i treninzima za primenu digitalizacije i elektronske uprave.

Nemanja Velikić rođen je 17. avgusta 1985. godine. Kao jedan od najboljih studenata generacije diplomirao je na Katedri za novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Nišu. Karijeru voditelja i novinara započeo je s nepunih 18 godina, da bi posle samo godinu dana prošao veliku audiciju regionalne TV Jagodina, gde pravi prve televizijske korake. Put ga dalje vodi na studije u Niš, gde ujedno postaje jedno od zaštitnih lica Televizije 5, kao urednik i voditelj informativnog programa. Leta 2008. godine dobija poziv s Televizije FOX i postaje voditelj tada potpuno novog formata jutarnjih vesti “900 sekundi” i novinar informativnog programa. Posle dve godine prešao je na TV Avala, da bi 2012. godine postao deo informativnog programa TV Pink, najpre kao izveštač sa svih važnih političkih dešavanja, a potom nastavio kao prezenter Vesti i autor i voditelj emisije o medicini i zdravstvenoj politici “Infoklinika”, koju i danas radi. Poslednje dve godine, urednik je i voditelj prvog Jutarnjeg programa u Srbiji “Vikend svitanje”. Istovremeno, 2014. godine postaje menadžer za odnose s javnošću Ministarstva zdravlja, da bi danas, svoje dugogodišnje iskustvo iz oblasti medija i zdravstva, dopunio kao savetnik direktora za informisanje Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Filip Žorić, rodjen 1978. u Beogradu. Specijalista farmakoekonomije i farmaceutske legislative. Direktor Novartis Onkology.

Ivana Božović je novinar Informativnog programa RTS-a i doktor. Za sebe kaže da je neko ko je spojio umetnost i egzaktnu nauku. Njene priloge na temu zdravlja gledamo u Dnevniku, a u okviru Jutarnjeg programa ima svoj segment o zdravlju po imenu Nazdravlje. Bila je i zaštitno lice kampanje “Rak je izlečiv“, koju je pokrenuo RTS u saradnji sa ministarstvom zdravlja. Završila je Medicinski fakultet u Beogradu. Master studije iz javnog zdravlja završila je na istom fakultetu, a trenutno je na trećoj, završnoj godini Doktorskih studija iz javnog zdravlja. Iza nje su brojne humanitarne akcije, tribine, predavanja i kongresi. Dobitnik je priznanja Crvenog krsta Srbije za humanost kao i priznanja Klinike " Laza Lazarević " za podizanje svesti o mentalnom zdravlju u Srbiji.

Dr Jasmina Knežević, osnivač i direktor Bel Medic-a Karijeru uspešnog pedijatra i rukovodioca u Dečijoj bolnici za plućne bolesti je 1995. godine zamenila nesigurnim i neizvesnim preduzetničkim poslom. U Beogradu osniva ordinaciju Bel Medic, verujući da će napraviti efikasniji i humaniji zdravstveni sistem prilagođen potrebama i željama pacijenata. Od male ordinacije sa troje zaposlenih izgradila je regionalno prepoznatljiv brend i vrhunski zdravstveni sistem koji čine bolnica i dom zdravlja, a koji danas funkcioniše na pet lokacija u Beogradu. U ovom trenutku zapošljava 400 ljudi i angažuje više od 400 konsultanata, eminentnih lekara naše zemlje. Do sada je medicinskom timu Bel Medic-a poverenje ukazalo više od 300.000 pacijenata iz Srbije, regiona, ali i iz udaljenih delova sveta. Kao pionir privatnog zdravstva, koje u Srbiji nije postojalo 50 godina, dr Knežević je bila njegov inovator i graditelj, posvećeno radeći na podizanju kvaliteta zdravstvene usluge i istovremeno boreći se za očuvanje ugleda lekarske profesije. Kao član i lider mnogih poslovnih i strukovnih udruženja, borac je za uvođenje evropskih vrednosti, promenu pravne regulative, veću afirmaciju žena u biznisu i pravljenje boljeg poslovnog ambijenta uopšte. Dr Jasmina Knežević je 2008. godine izabrana za jednu od 100 najboljih menadžera Srbije, 2009. godine izabrana je za drugu najuspešniju poslovnu ženu Srbije u izboru 50 uspešnih poslovnih žena, Ambasadorka ženskog preduzetništva, mreže u Srbiji, postaje 2010, Mentorka ženskog preduzetništva u Srbiji 2011. godine. Američka privredna komora je početkom 2014. proglašava za „Ženu lidera u promenama“, nagradu „Planeta Biznis“ za najuspešniju preduzetnicu u Srbiji u izboru magazina „Ekonometar“ i „Biznis“ dobija 2014, a krajem te godine u Švedskoj dobija prestižnu međunarodnu nagradu „IWEC 2014“, koja se dodeljuje najuspešnijim poslovnim ženama sveta. Nagradu Srpske asocijacije menadžera u kategoriji „Menadžer godine“ dobija takođe 2014, a priznanje „Stvaratelji za stoljeća“ za doprinos razvoju preduzetništva u Srednjoj i Jugoistočnoj Evropi dobija 2016. Nagrada „Žena zmaj nad zmajevima“, koju Udruženje poslovnih žena Srbije dodeljuje najuspešnijim preduzetnicama pripala joj je 2018. godine. Mokrogorska škola menadžmenta je sa partnerima: Fakultetom organizaionih nauka, Srpskim poslovnim klubom Privrednik, Privrednom komorom Srbije, Ekonomskim institutom, Srpskom asocijacijom menadžera i Udruženjem korporativnih direktora Srbije, dr Jasmini Knežević dodelilo nagradu „Laureat vrline 2018“.

Zlatibor Lončar, ministar zdravlja. Rođen je 3. avgusta 1971. godine u Beogradu. Po završetku srednje škole upisao je Medicinski fakultet u Beogradu, koji je završio u školskoj 1996/97. godini. Naredne godine je završio pripravnički staž u Kliničkom centru Srbije, nakon čega je za oblast specijalizacije na matičnom fakultetu odabrao opštu hirurgiju i položio je specijalistički ispit 2003. godine. Tokom studija, ali i po njihovom završetku, učestvovao je u izradi više naučnoistraživačkih radova kao autor i koautor. Doktorske studije iz oblasti medicinske epidemiologije upisao je 2008. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a doktorsku disertaciju odbranio je 2015. godine. Specijalistički kurs iz hepatobilijarne hirurgije završio je 2001. godine u Londonu u bolnici Hammersmith, gde se usavršavao i tokom 2006. godine. Na Univerzitetu King's college u Londonu završio je specijalistički kurs iz transplantacione hirurgije 2011. godine, a tokom 2012/2013. godine usavršavao se u oblasti transplantacione hirurgije jetre u KBC Merkur u Zagrebu. U zvanje kliničkog asistenta za predmet hirurgije, na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, izabran je 2012. godine. Zaposlen je na Klinici za Urgentnu hirurgiju Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije, a od 2010. godine obavljao je funkciju načelnika Intenzivne nege na odeljenju Hirurgije I. Funkciju direktora Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije i pomoćnika direktora Kliničkog centra Srbije za medicinska pitanja obavljao je od avgusta 2012. godine. Na mesto načelnika Odeljenja za transplantaciju postavljen je 2013. godine. Tokom obavljanja funkcije direktora Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije formirao je Odeljenje za transplantaciju jetre i predvodio je tim koji je uradio prvu transplantaciju jetre u Urgentnom centru. Osnovao je multidisciplinarni onkološki konzilijum, formirao Odeljenje za dobrovoljno davanje krvi, kao i Trauma centar Urgentnog centra na Kopaoniku. Svojim ličnim zalaganjem doprineo je nabavci neophodne medicinske opreme u Urgentnom centru. Izabran je na poziciju ministra zdravlja Republike Srbije 27. aprila 2014. godine, 11. avgusta 2016. godine, kao i 29. juna 2017. godine. Oženjen, otac dvoje dece.

Nenad Popović, ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Rođen je 30. septembra 1966. godine u Tuzli, Bosna i Hercegovina. Srednju školu je završio u Tuzli, a diplomirao 1992. godine na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Magistrirao je i doktorirao na Ekonomskom fakultetu u Moskvi. Predavao je na Ekonomskom fakultetu Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov, kao i na Ekonomskom fakultetu Moskovskog državnog rudarskog univerziteta. Objavio je osam knjiga i više od 120 naučnih radova iz različitih oblasti, uključujući oblasti ekonomije, regionalnog razvoja, menadžmenta, ekonomskih odnosa Srbije i Rusije, kao i stanja i perspektive ekonomskog razvoja južne srpske pokrajine Kosova i Metohije. ABS Elektro, kompanija koju je Popović osnovao pre 25 godina, počela je kao kompanija za prodaju i proizvodnju aluminijumske elektrotehničke opreme i sistema automatizacije za fabrike. Danas ova korporacija broji 3.000 zaposlenih u osam kompanija i naučnih instituta u Rusiji. Korporacija je vodeći snabdevač elektrotehničke opreme za energetska, hidroelektrična i hidronuklearna postrojenja u Rusiji i regionu. Popović je započeo karijeru u državnoj službi 2005. godine kao šef Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju i zamenik predsednika Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za Preševo, Bujanovac i Medveđu. Bio je član parlamenta od 2008. do 2012. godine kao poslanik Demokratske stranke Srbije, a takođe i potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije u periodu od 2012. do 2014. godine. Vodio je poslaničku grupu prijateljstva sa Ruskom Federacijom. Na poziciju na kojoj se sada nalazi u Vladi kandiduje ga to što je uspešan privrednik koji je ostvario međunarodno priznate rezultate u oblasti razvoja i primene inovacija u industriji. Popović se povukao iz svojih poslovnih poduhvata kako bi se bavio javnim poslom u Srbiji. Popović primenjuje svoje jedinstveno prethodno poslovno iskustvo kako bi poboljšao preduzetničko okruženje i time poveo Srbiju ka perspektivnoj i inovativnoj tehnološkoj budućnosti. On se nada da će pretvoriti Srbiju kako u regionalnog, tako i u globalnog tehnološkog lidera kroz svoje inicijative za smanjenje birokratije, povećanje budžeta za srpske preduzetnike i otvaranje mesta i šansi za investicije. Veliki je zagovornik srpske tehnologije i inovacija, i neprestano je promoviše inostranim vladama, investitorima i svetskim tehnološkim kompanijama. Nosilac je više odlikovanja, od kojih su najznačajnija: Orden Svetog Save drugog stepena za obnovu i jačanje vere i crkve u Srbiji, koji dodeljuje Njegova svetost patrijarh srpski, Orden za humanost Državne zajednice Srbije i Crne Gore za izuzetne doprinose u pomoći srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, Orden prijateljstva za poseban doprinos u razvoju ekonomskih i društvenih veza Srbije i Rusije, koji dodeljuje predsednik Ruske Federacije. Takođe, nosilac je Ordena Svetog Danila Moskovskog za duhovni preporod Rusije, koji dodeljuje patrijarh moskovski i cele Rusije, Ordena prepodobnog Sergeja Radonješkog za poseban doprinos razvoju odnosa i zbližavanju pravoslavnih naroda, koji dodeljuje patrijarh moskovski i cele Rusije, Ordena Prepodobnog Serafima Sarovskog za poseban doprinos oživljavanju manastira, crkava, hramova, kao i za crkveno-društveni aktivizam, koji dodeljuje patrijarh moskovski i cele Rusije. Pored obavljanja dužnosti ministra, Popović prati srpsku fudbalsku reprezentaciju, kao i Fudbalski klub Partizan, posećujući utakmice kada god je to moguće. Strastveni je skijaš i rekreativni planinar koji uživa u skijanju i planinarenju u Srbiji i drugim evropskim zemljama. Osnovao je 2002. godine ABS Slavjanski, humanitarnu organizaciju koja podržava različite projekte vezane za podršku deci, kulturi, nauci, obrazovanju i sportu. Bio je predsednik Fudbalskog kluba Partizan, kao i potpredsednik Košarkaškog kluba Partizan. Predsednik je Fondacije „Sveti Aleksandar Nevski” iz Beograda, koja je zaslužna za obnovu memorijalnog kompleksa spomenika Ruski Nekropolj na Novom groblju u Beogradu. Predsednik je Počasnog saveta Društva srpsko-ruskog prijateljstva. Član je Počasnog saveta Međunarodnog fonda jedinstva pravoslavnih naroda, kojem predsedava patrijarh Ruske pravoslavne crkve. Počasni je predsednik Fondacije Besmrtni puk iz Beograda. Osnovao je 2014. godine Srpsku narodnu partiju (SNP). Kao predsednik SNP, vodi snažnu nacionalnu politiku očuvanja teritorijalnog integriteta i teži da izgradi ekonomski razvijenu, pravnu, prosperitetnu i društveno odgovornu Srbiju. SNP trenutno ima tri poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Nikola Radoman rođen je 19. Jula 1982. u Beogradu. Posle završene gimnazije diplomirao je na Fakultetu za poslovne studije /međunarodno poslovanje/na Megatrend univerzitetu. Master studije nastavio je na Fakultetu organizacionih nauka. /Smer – Upravljanje projektima (Upravljanje projektima, Upravljanje investicijama, Upravljanje projektnim rizicima, Softversko upraljanje projektima – Microsoft Project). Završio je i BBC /London/ kurs Menadžmenta. U Radioteleviziji Srbije – TV Beograd bio je u stalnom radnom odnosu od 2004 – 2013. Kao dobar poznavalac računara radio je na održavanju sistema elektronskog informisanja informativnog programa /Avid INEWS/ TV Beograd. Takođe, na održavanju sistema video serverskog sistema za skladištenje, montiranje i emitovanje video materijala Grass Vally. Bavio se i održavanjem instalacija računara /Hardware, Software/ i pružao pomoć korisnicima računara (Windows , Microsoft Office) Obučavao je novinare – korisnike (Softverska obuka zaposlenih na svim nivoima). Avgusta 2013. prihvatio je poziv Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje /Sektor za lekove farmakoekonomiju/ i raspoređen na poslove Pomoćnika načelnika za informisanje iz oblasti lekova. Poslovi kojima se bavio: • Deficitarnost lekova, - praćenje deficitarnih lekova zdravstvenih ustanova, apotekarskih ustanova, privatnih apoteka. Koroodinacija sa Ministarstvom zdravlja. • Idejni predlog rešenja projekta baza za vođenje komisija RFZO za upotrebu lekova sa C Liste lekova (onkološki lekovi) • Rad na Listi lekova koji se propisuju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja Marta 2017 zaposlen na projektu Svetske banke u Ministarstvu zdravlja kao konsultant, na projektima koji se odnose na eZdravlje. Poslovi kojima se trenutno bavi: • Projekt menadžer za implementaciju elektronskog recepta na teritoriji Republike Srbije, elektronskih kliničkih puteva na primarnom nivou zdravstvene zaštite, kao i budućeg elektronskog zdravstvenog kartona. • Elektronski registar medicinske opreme od nacionalnog značaja. • Koordinator Ministarstva zdravlja za Integrisani zdravstveni informacioni sistem(IZIS) Tečno govori engleski jezik, oženjen, otac dvoje dece.

Sandra Nedeljković, rodjena u Beogradu, nakon završene XII beogradseke gimnazije, diplomirala na smeru Međunarodni odnosi diplomatija i masterirala na smeru Nova javna uprava na Fakultetu politickih nauka Univerziteta u Beogradu. Trenutno na doktorskim studijama Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu na smeru Upravljanje rizikom od katastrofalnih dogadjaja. Nakon rada u oblasti novinarstva, marketinga, PR-a i biznisa, pocetkom 2012 započela je rad u državnoj upravi, prvo u Kancelariji za decentralizaciju a potom Ministrastvu drzavne uprave i lokalne samouprave, u oblasti lokalne samouprave i decentralizacije. Maja 2014, nakon formiranja Kancelarije za obnovu poplavljenih podrucja Vlade Republike Srbije, pomaze u radu novonastale Kancelarije, u kojoj 2015 postaje zamenik direktora. Na ovom radnom mestu i danas, u Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima, koja je pravni naslednik predhodno pomenute Kancelarije. Udata, mama dva dečaka.

 

Dubravka Nègre je od avgusta 2016. Direktorica Regionalnog Predstavništva Evropske Investicione Banke (EIB) za Zapadni Balkan, sa sedištem u Beogradu. EIB, Banka Evropske Unije je jedan od najvećih kreditora zemalja Zapadnog Balkana sa 11 milijardi evra za Zapadni Balkan i 5.7 milijardi za Srbiju, kao i najveća multilateralna finansijska institucija na svetu. Pre dolaska u Beograd, Dubravka je bila zadužena za projekte Evropske investicione banke u oblasti javno privatnog partnerstva, kao i projektno finansiranje u Irskoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji i zemljama Beneluksa. Uspešno je finansirala projekte iz oblasti obnovljivih izvora energije, transporta, kao i zdravstva u Holandiji, Velikoj Britaniji i Irskoj, između ostalih. Ugovorila je prvi projekat javno privatnog partnerstva u Hrvatskoj, za koji je dobila nagrade Project Finance Deal za 2013. godinu i EMEA Finance Magazine European Deal 2013 u Londonu. U periodu od 2004. do 2012. godine Dubravka je vodila operacije Evropske investicione banke u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Sloveniji i Srbiji. Pokrenula je i ugovorila brojne projekte u oblasti obrazovanja, energetike, zdravstva, istraživanja i razvoja, telekomunikacija i saobraćaja. Objavila je nekoliko naučnih radova na temu javno privatnih partnerstva u saradnji sa Beogradskim Univerzitetom, i gost je predavac na University College London. Pre karijere u EIB-u, radila je kao TV producent za svetsku televizijsku kuću CNN International, pokrivajući konflikte, uključujući i rat u Avganistanu. Dobila je nagradu Nacionalne Akademije za televiziju, umetnost i nauku SAD. Diplomirala je bankarstvo i finansije na Ekonomskom Fakultetu u Beogradu, a magistrirala finansije i menadžment na SDA Bocconi Univerzitetu u Milanu i Anderson školi mandžmenta u Los Anđelesu. Govori engleski, francuski, italijanski i srpski jezik. Udata je i ima dvoje dece.

Prof. dr SANjA RADOJEVIĆ-ŠKODRIĆ v.d. direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje od 16. novembra 2017. godine. Doktor medicinskih nauka, profesor na Univerzitetu u Beogradu - Medicinski fakultet, na predmetu Patologija. Prethodno zaposlena u Institutu za patologiju, Univerzitet u Beogradu - Medicinski fakultet, Beograd, Republika Srbija, direktor u periodu od 2015. do novembra 2017. godine. U prethodnom periodu bila je Predsednik Republičke stručne komisije za patologiju Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Član je Evropskog udruženja uropatologa, Evropskog udruženja patologa, Udruženja patologa i citologa Srbije i Srpskog lekarskog društva. Autor je 29 originalnih radova in extenso u časopisima sa JCR liste (ukupni impakt faktor 45) i predavač po pozivu na domaćim i međunarodnim kongresima i kursevima.

Igor Bogićević is a senior executive with extensive experience in scalable and distributed architectures and complex partner integrations with more than 15 years of experience in various domains of IT industry. He is currently an advisor and co-founder of Seven Bridges that he founded with Deniz Kural in late 2009. Prior to that, he was also serving a role of CTO of Seven Bridges and he was in charge of building one of the most sophisticated, distributed genomics analysis platform on the market and GM of Seven Bridges Belgrade office.

Marko Jovanović rođen je 12. maja 1985.godine u Beogradu. Diplomirao je na Fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu. Od 2008. do 2009. godine bio je član projekta Bezbednosti dece u saobraćaju u kome je projektovao i uspostavio bazu podataka saobraćajnih nesreća sa predlogom mera. Od 2009. do 2010. godine kao konsultant za GIS i baze podataka na Kriminalističko policijskoj akademiji projektovao je GIS i bazu podataka crnih tačaka u okviru projekata Identifikovanja crnih tačaka na putevima Republike Srbije i Upravljanja crnim tačkama u Beogradu sa predlogom mera. Tokom 2010. godine bio je član tima u okviru studije Strategija bezbednosti saobraćaja u Beogradu, dok je tokom 2011. godine kao konsultant za GIS i baze podataka bio član projekta Bezbedni putevi do škole. Od 2011. do 2012. godine u okviru KBC „Dr Dragiša Mišović Dedinje“ kao rukovodilac projekta razvio je i implementirao softverski sistem Monezis namenjen unapređenju kvaliteta nege pacijenata kao sastavni deo zdravstvenog informacionog sistema ustanove. U toku 2012. godine kao IT konsultant Svetske banke učestvovao je na projektu Unapređenja bezbednosti saobraćaja u Republici Srpskoj. Od 2012. do 2013. godine, kao IT konsultant Svetske banke učestvovao je na projektu Tehničke podrške za unapređenje bazbednosti u saobraćaju u Republici Srbiji. Tokom 2015. godine, kao IT konsultant Svetske banke i Evropske komisije učestvovao je na projektu Implementacije regionalnog akcionog plana bezbednosti u saobraćaju u okviru zemalja Istočne Evrope, Istočne i Centralne Azije, gde je izvršio integraciju baza podataka i implementaciju centralizovane baze podataka u okviru TRACECA zemalja. Od 2013. godine zaposlen je u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Funkciju direktora Sektora za razvoj i informacione tehnologije u RFZO obavlja od 2015. godine. Od 2014. godine član je Upravnog odbora u Centralnom registru obaveznog socijanog osiguranja. Tokom 6 godina rada u RFZO sproveo je nekoliko strateški značajnih projekata na nacionalnom nivou, među kojima se ističu centralizacija osnovnog poslovnog sistema RFZO, centralizacija lista čekanja, zdravstvene kartice, centralizovane javne nabavke, praćenje pacijenata na dijalizi, kontakt centar, finansiranje prema dijagnostički srodnim grupama (DRG), put leka i direktna plaćanja prema dobavljačima.

Mr Vukašin Radulović, dipl. inž. je osnivač kompanija koja su nastale kao rezultat dvadesetogodišnjeg iskustva u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija. Kompanije su specijalizovane za pružanje konsultantskih usluga, upravljanje informacionom bezbednošću, projektovanje i izradu namenskih softverskih rešenja naročito u domenu zdravstva i osiguranja. U periodu od 2009 do 2013. bio izvršni direktor za razvoj zdravstvenog osiguranja u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje Srbije, zadužen za sve razvojne projekte RFZO. Između ostalog, bavio se projektima podrške reforme obaveznog zdravstvenog osiguranja, pre svega u oblasti promene načina finansiranja, kao i rukovođenjem projekta razvoja integrisanog informacionog sistema RFZO. Bio je član Republičke stručne komisije za informacione tehnologije u zdravstvu i Republičke stručne komisije za pripremu novog Zakona o medicinskim evidencijama Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Od 2002 do 2009. je član Odbora za razvoj, uvođenje i nadzor informacionog sistema RFZO, od 2007. do 2009. član Nadzornog odbora projekta Ministarstva zdravlja i EU delegacije u Srbiji „Podrška primeni kapitacije u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u Srbiji". U periodu do 2009 godine, kao viši inženjer za razvoj i projektant informacionih sistema, učestvuje i rukovodi projektima razvoja softverskih rešenja za kompanije iz Kanade, Švedske, Finske, Srbije i Engleske. Mr Vukašin Radulović dipl. inž. je rođen 29. maja 1974. godine u Beogradu. Završio je Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu 2000. godine, na kome je 2009. postao magistar elektrotehničkih nauka. Na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu je 2011. godine postao master iz zdravstvenog menadžmenta. Govori engleski i služi se francuskim jezikom.

Ivan Rakonjac (rođen 1978.) je diplomirao na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Kao stipendista vlada Srbije i Francuske završio je poslediplomske studije iz oblasti inženjerstva industrijskih sistema na L’École Centrale Paris. Tokom boravka na stručnom usvršavanju u Italiji završio je specijalistički kurs iz oblasti industrijskih inovacija, u organizaciji Inženjerskog fakulteta Univerziteta u Bolonji. Zvanje doktora nauka stekao je na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Ima više od deset godina iskustva u privredi, gde je radio u proizvodnom sektoru na poslovima razvoja i primene novih proizvoda, kontrole kvaliteta i upravljanja proizvodnjom. Rukovodio je brojnim stručnim projektima unapređenja energetske efikasnosti sistema javnog i urbanog osvetljenja, kao i uticaja osvetljenja na životnu sredinu, ugodnost i bezbednost radnih i otvorenih javnih prostora. U zvanju docenta radi na Fakultetu za projektni i inovacioni menadžment Univerziteta EDUCONS, gde predaje Upravljanje rizicima, Inovacioni menadžment i Biznis inovacije. Od 2015. godine je direktor Fonda za inovacionu delatnost.

Vicko Ferenc rođen je 27.03.1959. godine u Novom Sadu. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu 1983. godine, gde je završio i poslediplomske studije iz oblasti neuroendokrinologije 1987. godine. Od 1987. do 1989. godine rado je kao asistent u naučnoistraživačkom radu na Klinici za operativnu onkologiju, Instituta za onkologiju Sremska Kamenica, a od 1989. do 1993. godine obavio je specijalistički staž iz hirurgije sa ratnom hirurgijom na klinikama Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Zvanje magistra medicinskih nauka stekao je 1992. godine, sa odbranjenom tezom pod naslovom „Klinički, patohistološki i neuroendokrini parametri kao prognostički kriterijumi kod karcinoma dojke“. Specijalistički ispit iz hirurgije sa ratnom hirurgijom položio je na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu 1993. godine. Za asistenta na Katedri za hirurgiju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu izabran je 1994. godine, a od 2012. godine je docent na Katedri za hirurgiju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Doktorsku disertaciju iz oblasti onkoplastične hirurgije odbarnio je 2011. godine, pod naslovom “Onkoplastične procedure u lečenju karcinoma dojke i njihov uticaj na kvalitet života“ na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Od 1987. godine zaposlen je na Institutu za onkologiju Vojvodine, od 2004. godine nalazi se na čelu operacionog bloka. Mesto vršioca dužnosti direktora Instituta za onkologiju Vojvodine obavljao je u drugoj polovini 2013. godine. Hirurško usavršavanje nastavio je na univerzitatskim klinikama u zemlji i inostranstvu: 1990. godine u Nacionalnom onkološkom institutu u Budimpešti, Mađarska, a 2000. godine pohađao je kurs iz laparoskopske hirurgije u Beogradu, kao i kurs za šivenje u laparoskopskoj hirurgiji u Novom Sadu. Interesovanje za rekonstruktivnu hirurgiju dojke započinje sa ESO Advanced Cours of Breast Cancer: onkološka i rekonstruktivna hirurgija dojke u Dizeldorfu, Nemačka, 2002. godine. Iste godine u St. Thomas bolnici u Londonu usavršavao se u oblasti neposredne rekonstrukcije dojke sa slobodnim TRAM flapom. Sledeće, 2003. godine, provodi pet nedelja u onološkom centru Tenon u Parizu, kao i u bolnici Rothschild za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju. 2005. godine proveo je mesec dana u bolnici MD Anderson u Teksasu u SAD, a 2007. godine pohađao je kurseve iz oblasti augmentacione mamoplastike u Madridu i rekonstruktivne i estetske hirugije u Budimpešti. Za vreme studija objavio je četiri rada iz oblasti ginekologije, farmakologije i akupunkture. U toku specijalizacije objavio je šest radova, a nakon toga još 37 radova u domaćim i stranim časopisima. Član je brojnih, stručnih, domaćih i stranih organizacija i udruženja. Oženjen je, otac troje dece.