Biografije

Данијела Ванушић, помоћник министра за културно наслеђе 2005. Дипломирала је на катедри за Национални нови век на одељењу за Историју уметности Филозофског факултета у Београду. Тема рада: Косовски мит у служби националне ослободилачке идеје и подизање Споменика Победе на Теразијама; 2006. стекла звање кустоса, а 2015. године и звање вишег кустоса. 2007. Завршила мастер студије на одсеку за Уметност и визуелну културу новог века, одељење за Историју уметности Филозофског факултета у Београду. Тема рада: Аутобиографски списи Паје Јовановића.
РАДНО ИСКУСТВО: Од децембра 2017. – помоћник министра Сектор за културно наслеђе, Министарство културе и информисања
Музеј града Београда: 2014 – 2017 Шеф одељења за историју културе и уметности и руководилац Збирке за ликовну и музичку ументост до 1950; 2010–2014. Стручни сарадник – кустос, руководилац Збирке за урбанизам и архитектуру; 2007–2010. Документациони центар - кустос документариста.

ПРОЈЕКТИ (избор најважнијих): Аутор пројекта и изложбе Обележавање два века од рођења Анастаса Јовановића (1817-2017), (2017) Ауторска изложба „Муни – инспирација сликара Паје Јовановића, (2016) Ауторска изложба „Акт пред огледалом (Гола Берта) сликара Паје Јовановића у Музеју Паје Јовановића (2016)
Ауторка пројекта гостовање међународне изложбе Истоночнсловачког музеја из Кошица Албрехт Дирер и његови савременици – Тријумфални поход цара Максимилијана I, (2014/2015). Ауторка пројекта и изложбе: Константин А. Јовановић: архитекта великог формата, Музеј града Београда, Конак кнегиње Љубице и екстензије основне изложбе у јавном простору Константин А. Јовановић: архитекта великог формата (2011) Кустоскиња изложбе Богдан Богдановић-Уклети неимар (2012) Коаутор изложбе (Д. Ћирић, Д. Ванушић) Београд и Балкански ратови 1912 – 2012, (2013)
Стручни помоћник уредника на изради монографије Паја Јовановић. (2010)
НАГРАДЕ:
Награда Националног комитета ICOM-a за Србију у 2017. од Међународног комитета музеја ICOM Serbia (2018) за публикацију године „Идентитети и медији: уметност Анастаса Јовановића и његово доба“, уредници издања су др Игор Борозан и Данијела Ванушић. Награда Националног комитета ICOM-a за Србију за пројекат године у 2015. од Међународног комитета музеја ICOM Serbia за изложбу „ Албрехт Дирер и његови савременици - Тријумфална поворка цара Максимилијана I “. (Аутор и координатор пројекта: Д. Ванушић). Награду су понели Музеј града Београда заједно са Галеријом Матице српске из Новог Сада .

ИЗАБРАНА БИБЛИОГРАФИЈА: Ванушић, Данијела. 2008. „Подизање споменика Победе на Теразијама“, Наслеђе, (9): 193–210. Ванушић, Данијела. 2010. „Између прватне и јавне биографије: Слика Гола Берта пред огледалом“ у Између естетике и живота: Представа жене у сликарству Паје Јовановића уред. Мирослав Тимотијевић и Лидија Мереник, Нови Сад: Галерија Матице српске, 51–73. Конак кнегиње Љубице - Ентеријери београдских кућа 19. Века, Музеј града Београда 2012., аутори: Данијела Ванушић, Ангелина Стојановић, Павао Поша (10-11; 16-23; 24- 33; 35-45); Јовановић, Константин А. 2012. Разне успомене Константина А. Јовановића на владаре Србије и Црне Горе 19. века, приредила Данијела Ванушић, Београд: Музеј града Београда. Ванушић, Данијела. 2013. Константин А. Јовановић: архитекта великог формата, средњоевропски интелектуалац српског порекла на прелазу 19. у 20. век, Београд: Музеј града Београда. Ванушић, Данијела. „Популаризација средњовековних хероја средином XIX века: Споменици србски Анастаса Јовановића“. Византијско наслеђе и српска уметност III, Замишљање прошлости и рецепција средњег века у српској уметности XVIII- XIX века, Београд 2016, 87–95; Vanušić, D., The Mid 19 th Century Populatarisation if the Middle Ages and the Resurgence of the Golden Age Anastas Jovanović’s Serbian Monuments, in: Imaging the Past. The Reception of the Middle Ages in Serbian Art from the 18 th to 21 th Century, еds. L. Merenik, V. Simić, I. Borozan, Belgrade, 87–93. Ванушић, Данијела., 2017. „Политичка институционализација Споменика Србских у светлу обнове српског златног доба“, у Идентитети и медији. Уметност Анастаса Јованопвића и његово доба ур. И. Борозан, Д. Ванушић, Београд, 91–111. Ванушић, Данијела., 2017. „Визуелизација мита о богоизабраном народу: Споменици Србски Анастаса Јовановића“, у Идентитети и медији. Уметност Анастаса Јованопвића и његово доба ур. И. Борозан, Д. Ванушић, Београд, 113–139. Ванушић, Данијела., Анастас Јовановић – Уметност и нови медији, Београд 2017.

Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam Rođen je 1972. godine u Subotici. Po obrazovanju je diplomirani pravnik. Stekao je zvanje magistra nauka međunarodne ekonomije a zatim i zvanje doktora ekonomskih nauka. Licencirani je stručni radnik u oblasti socijalne zaštite. Od 1995. godine radi u Gerontološkom centru u Subotici, a od 2001. do 2014. i od 2017. do danas na funkciji je direktora te ustanove. Od 2016. do 2018. godine bio je profesor predavač na Fakultetu za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji, a od 2019. do sada u Visokoj zdravstvenoj školi strukovnih studija u Beogradu. Obavljao je dužnost državnog sekretara u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (2014–2017) i u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture od 2017. godine, kao i posebnog savetnika potpredsednice Vlade Republike Srbije. Bio je poslanik u Skupštini AP Vojvodine u periodu od 2008. do 2012. godine. Govori engleski jezik. Oženjen je i otac je dve ćerke.

Sneška Kuaedvlieg-Mihailović je generalni sekretar Europa Nostra, panevropske federacije nevladinih organizacija aktivnih na polju kulturnog i prirodnog nasleđa. Diplomirala je međunarodno pravo u Beogradu (bivša Jugoslavija) i evropsko pravo i politiku u Nanciju (Francuska). Radila je za evropske institucije u Briselu, a zatim za Delegaciju Evropske komisije u Beogradu. Bila je jedan od osnivača i prvi generalni sekretar Evropskog pokreta u Jugoslaviji. 1992. godine pridružila se osoblju Europa Nostre, a 2000. imenovala za generalnog sekretara. Doprinosila je mnogim evropskim i međunarodnim odborima i mrežama, a nedavno i „Alijansi za evropsku baštinu 3.3“. i „Novi narativ za Evropu“. Sarađuje sa institucijama EU, Savetom Evrope, UN-om, UNESCO-om i drugim međunarodnim i evropskim vladinim i nevladinim telima po pitanjima nasleđa. Odigrala je najaktivniju ulogu u promociji Evropske godine kulturne baštine 2018. godine. Napisala je mnogo članaka o Evropi i kulturnom nasleđu. Bila je ko-urednik knjige „Nasleđe i izgradnja Evrope“ i saradnica u knjigama „50/20 Skice i eseji“, „Retour Brussel, Erfgoed en Europa“ i „The Mind and Bodi of Europe: A Nova pripovest. “ Takođe je bila član Upravnog odbora Izveštaja o saradnji „Kulturno nasleđe se računa za Evropu“ koji je koordinirala Europa Nostra.

Смиљана Новичић, дипломирани историчар уметности, у Туристичкој организацији Србије запослена на месту саветника за промоцију културно-историјског наслеђа, путева културе и културног туризма. Аутор је промотивних публикација, идејних решења промотивних материјала, презенација и наступа. У реализацији активности у оквиру радног места користи вишегодишње искуство у: организацији изложби, манифестација, позоришних представа, фестивала организацији ПР и различитих промотивних активности координацији сарадње са домаћим и међународним клијентима и сарадницима планирању и менаџменту у оквиру задатих активности међународним пројектима.

Др Бранка Кулић рођена је 1950. године у Солину. Основну школу и гимназију завршила је у Руми. На катедри за историју уметности Филозофског факултета у Београду дипломирала, магистрирала и докторирала. Дипломирала је са темом "Колажи Ивана Табаковића" 1975. Добила је годишњу награду Павла Бељанског за најбољи дипломски рад. Магистрирала је са темом "Манастир Раковац" јуна 1997, и докторирала са темом "Новосадске дрворезбарске радионице у 18. веку", септембра 2007. године. Од 1975. до 2001. године радила је у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе у Новом Саду на пословима истраживача конзерватора и стекла стручно звање саветника. Након преласка у Галерију Матице српске звање музејског саветника стекла је 2002. У Галерији Матице српске је радила на месту помоћника управника од октобра 2001, а од новембра 2002. а до децембра 2009. године била је управница Галерије Матице српске и са тог места отишла је у пензију. Прилоге и студије из области историје уметности новијег доба објављивала је у домаћим и страним часописима. Аутор је књига, Манастир Раковац, (2000)Новосадске дрворезбарске радионице у 18. веку, (2007), Страни портретисти 18. и 19. века у колекцији Галерије Матице српске.(2011), Дворци и летњиковци Војводине,(2012) Уметност XVIII века у колекцији Галерије Матице српске,(2013). Коаутор је у публикацијама Манастири Фрушке горе, Културно наслеђе Војводине, Тронови цркве манастира Крушедола, Иконостас цркве у Будиму и другим. Аутор је више прилога објављених у страним и домаћим стручним часописима. Аутор је сталне поставке српске уметности 18. века у Галерији Матице српске, отворене 2005. под називом "Поетика и реторике српске уметности 18. века". Руководила је реконструкцијом сталних поставки у Галерији, тимом сарадника и ауторима који су припремали сталне поставке српске уметности 18, 19. и прве половине 20. века. Значајније изложбе су: Фрушкогорски манастири (Нови Сад, Темишвар - Румунија, Мартин - Словачка, Манчестер - Енглеска), Сецесијска архитектура у Југославији (Барселона - Шпанија), Манастир Раковац - Сремски Карловци, Зидно сликарство 18. века – Галерија САНУ Београд; Билдхаорско художество - дрворезбарство 18. века - Нови Сад, Србија културна спона истока и запада – Беч 2010; Страни портретисти 18. и 19. века у колекцији Галерије Матице српске, Нови Сад 2011, Уметност XVIII века у колекцији Галерије Матице српске, Галерија САНУ Београд; Српска уметност 18. Века у колекцији Галерије Матице српске, Перуђа 2015. Добитник је стручних признања, Награде Павла Бељанског (1975), Друштва конзерватора Србије, (1990), Националног комитета ICOM-a, за публикацију године (2008), награде Завода за културу Војводине за изузетан допринос у заштити културног наслеђа (2010) и друге захвалнице за сарадњу.

Јелена Боровић – Димић, виши кустос, Врњачка Бања Јелена Боровић - Димић je рођена 1958. у Краљеву. Основну и средњу школу завршила je у Врњачкој Бањи a Филозофски факултет (група за археологију) у Београду. Од 1984. године ради у Културном центру Врњачке Бање, најпре волонтерски и хонорарно, a од 1985. до 2010. године као стално запослени кустос археолог у Замку културе формирајући музејске фондове збирки историјских и природних наука: археолошке, етнолошке, историјске, ликовне музејске збирке и збирке градитељског наслеђа, природњачке збирке, као основу врњачког музеја. Од 1995. до 1998., од 2002-2004. и од 2008. до 2012. je обављала функције директора Културног центра, директор Фестивала филмског сценарија била је од 1995. до 1998., и 2012., директор Врњачких културних свечаности (1995- 1998). Од 1998. године je управник Замка културе. Била je члан Основне заједнице науке региона Краљево од 1986. до њеног укидања 1989. године. Члан je Српског археолошког друштва.Аутор је бројних чланака који популаришу културно наслеђе, науку и уметност у стручним и популарним часописима.

Nataša Pavlović rođena je 27.08.1978. godine u Zrenjaninu. Diplomirala je na Prirodno- matematičkom fakultetu, smer diplomirani geograf – turizmolog, 2002. godine odbranivši temu pod nazivom„Mogućnost turističkog aktiviranja bečejskih salaša“. Nakon završenih osnovnih studija upisuje se na poslediplomske studije na Ekonomskom fakultetu u Subotici, smer menadžment u uslužnom biznisu. Magistarsku tezu pod nazivom „Menadžment maloprodajnog paketa ponude u funkciji razvoja turizma“ odbranila je 2010. godine i stekla zvanje magistra ekonomskih nauka. Disertaciju pod naslovom „Primena koncepta marketinga totalnog odnosa u poslovanju malih i srednjih turističkih preduzeća u Vojvodini“, koju je odbranila 2015. godine. Od oktobra 2003. godine zaposlena je u Turističkoj organizaciji Vojvodine , a imenovana za direktora ove institucije je tokom 2016. godine. Osim poslova marketinga aktivno je učestvovala u izradi i realizaciji domaćih i međunarodnih projekata iz oblasti turizma, ekonomije i osoba sa invaliditetom i dece ometene u razvoju. Tokom svog rada i studija stručno se usavršavala i stekla više sertifikata. Kao autor i koautor objavila je preko 20 radova u nacionalim i međunarodnim časopisima i konferencijama, vezanih za oblast turizma i ekonomije. Govori engleski i italijanski jezik. Majka je jedne ćerke.

Јелена Филиповић, рођена 1973.године у Сремској Митровици где је завршила основно и средње образовање. Дипломирала на Архитектонском факултету Универзитета у Београду 2000-те године и стекла звање дипломираног инжењера архитектуре. Од 2000 до 2003 год. запослена у приватном бироу за пројектовање и инжењеринг у Новом Саду где је радила на изради пројектне документације за индустријске и породичне стамбене објекте и на вршењу стручног надзора на реализацији објеката. 2002.године положила стручни државни испит, а од 2003.године запослена у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе Петроварадин на месту дипломираног инжењера архитектуре- стручни сарадник конзерватор. Исте године стиче чланство у Инжењерској комори Србије и поседује лиценцу одговорног пројектанта и одговорног извођача радова. 2004.године положила стручни конзерваторски испит за рад на заштити споменика културе а након пет година стажа у служби заштите добила звање вишег стручног сарадника конзерватора. Члан је струковних организација: Инжењерске коморе Србије, Друштва архитеката Новог Сада и Друштва конзерватора Србије. 2020.године изабрана за члана Суда части ДКС-а. Током 2004.год. члан је организационог одбора Научно-стручног скупа ″Методе утврђивања и отклањања последица дејства влаге на културна добра″, а од 2007.год. именована за члана Савета за заштиту индустријског наслеђа (Протокол о партнерској сарадњи на интегралној заштити индустријског наслеђа од историјског, техничког, друштвеног, архитектонског и научног значаја на територији Републике Србије). Добитник је Годишње награде ДКС у 2014.години за допринос заштити културног наслеђа – успешно изведен пројекат стварања Музеја на отвореном у Нештину реализацијом реконструкције куће и вајата Дејановића и пратећих објеката музеја. Учествовала на обуци у оквиру пројекта Министарства културе и информисања 2017.године, Управљање ризиком од катастрофа у области културног наслеђа, положила стручни испит и стекла лиценцу Министарства унутрашњих послова Републике Србије за израду процене ризика. Током 2019.године члан је радне групе Пројекта Министарства културе и информисања Управљање ризицима од катастрофа у области културног наслеђа – друга фаза, за пружање стручне помоћи у оквиру израде Процене ризика од катастрофа и Плана заштите и спасавања у ванредним ситуацијама за манастир Студеница, Комплекс музеја на отвореном – Куће Савића у Нештину и Галерију Матице српске. У служби заштите ради на пословима израде техничке докиментације и предлога одлука за проглашење појединачних непокретних споменика културе и просторних целина, проучавања непокретних културних добара и израђивању пројеката за извођење радова на непокретним културним добрима и вођење стручног конзерваторског надзора, изради услова заштите непокретних културних добара за израду просторних и урбанистичких планова насеља, изради и праћењу спровођења мера техничке заштите културних добара. Ангажована у раду службе како на територији Републике Србије тако и у иностранству на заштити и очувању наслеђа у Републици Бугарској, Словачкој, Мађарској, Румунији. Рад на популаризацији, презентацији и афирмацији споменика културе кроз израду стручних радова објављених у Грађи за проучавање споменика културе Војводине.

Мр Снежана Цветковић историчар уметности-музејски саветник Рођена 30. септембра 1970. године у Смедереву. Основну и средњу школу завршила у Смедереву. На Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду дипломирала је 1995. године са темом: „Историја и архитектура храма Светог Георгија у Смедереву”. Запослена у Музеју у Смедереву од 1996. године. У Народном музеју у Београду положила је стручни испит 1997. године, којим је стекла звање кустоса историчара уметности. Тема хабилитационог рада је гласила: „Слике Николе Мартиноског из збирке ликовне уметности Музеја у Смедереву”. Магистарске студије на Филозофском факултету у Београду на Одељењу за историју уметности завршила је 2007. године. Магистарска теза је имала назив: „Вила династије Обреновић у Смедереву”. Наредне године публиковала је књигу са истоименим насловом у издању Музеја у Смедереву. Друго, допуњено и проширено издања ове књиге је публиковано 2012. године, такође у издању Музеја у Смедереву. Стручно звање виши кустос на тему: „Оставштина Милана Јовановића Стојимировића у Уметничком одељењу Музеја у Смедереву“, стекла је 2009. године у Народном музеју у Београду. Током следеће године публиковала је истоимени каталог. Докторант је на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду од 2009. године са темом докторске дисертације: „Уметност и дворска култура у Србији 1872-1903“. Стручно звање, музејски саветник, стекла је у Народном музеју у Београду 2019. године, са радом: „Династија Обреновић у колекционарској и писаној оставштини Милана Јовановића Стојимировића“. Аутор је и коаутор низа текстова каталога и ликовних изложби приређених у Музеју у Смедереву. Међу реализованим изложбама издвајају се: „Српско сликарство прве половине 20. века-из збирке ликовне уметности Музеја у Смедереву“ (2000), „Наталија Цветковић“, ретроспективна изложба (2001), „150 година Храма Светог Георгија у Смедереву“, (2005), „Оставштина Милана Јовановића Стојимировића у Уметничком одељењу Музеја у Смедереву-одабрана дела“ (2010), „20. век-избор дела из збирке ликовне уметности Музеја у Смедереву“ (2015). Посебну пажњу посветила је уметницима који су оставили значајан траг у ликовној култури Смедерева. Стручне и научне радове из историје уметности објављује у часопису за књижевност, уметност и друштвена питања Народне библиотеке у Смедереву Mons Aureus, гласилу Музеја у Смедереву Смедеревском зборнику и у вишетомној публикацији Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе,чији је издавач Музеј рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу. Прилоге о ликовним изложбама приређиваним у смедеревским галеријама објављивала је у часопису Ликовни живот. Низ прилога из смедеревске историје уметности објављивала је у локалним недељним новинама Смедеревска седмица, као и у периодичној публикацији Смедеревски магазин. У стручном и научном раду посвећена је проучавању националне уметности 19. и 20. века, посебно дворске културе у српској историји уметности новог века, те завичајном културном наслеђу. Члан је ИКОМ-а и Музејског друштва Србије.