Maja Gojković,potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja Rođena je 1963. godine u Novom Sadu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu 1987. godine, a pravosudni ispit položila 1989. godine. Karijeru advokata je započela u porodičnoj advokatskoj kancelariji, koju je osnovao njen otac Mita Gojković. Poseduje bogato parlamentarno iskustvo od 1992. godine, kada je prvi put postala jedan od najmlađih narodnih poslanika sve do 2020. godine kada je završila drugi mandat predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Od 1996. do 2000. godine bila je i poslanik u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine. Obavljala je funkciju ministra bez portfelja Vlade Republike Srbije 1998-1999. godine, a nakon toga i funkciju potpredsednika Vlade Savezne Republike Jugoslavije 1999-2000. godine. Na neposrednim izborima u septembru 2004. godine izabrana je za gradonačelnicu Novog Sada, i tako postala prva žena gradonačelnik u istoriji grada. Od maja 2012. do 2014. godine bila je narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, članica Odbora za spoljne poslove i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Na funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije i predsednika Odbora za prava deteta prvi put je izabrana 2014. godine. Nakon parlamentarnih izbora 2016. godine ponovo je izabrana za predsednicu Narodne skupštine Republike Srbije. U tom sazivu Narodne skupštine nalazila se na čelu Odbora za kulturu i informisanje, Odbora za prava deteta i Odbora za zaštitu životne sredine. Na čelu delegacije Skupštine Srbije u Interparlamentarnoj uniji (IPU) bila je od 2014. godine i tokom svog mandata omogućila je da Beograd dobije organizaciju 141. Skupštine IPU, koja je okupila 77 predsednika parlamenata i više od 2.000 parlamentaraca iz čitavog sveta. Predsedavala je 141. skupštini Interparlamentarne unije, koja po veličini, značaju i rezultatima spada u najuspešnije plenarne skupove Interparlamentarne unije, ove najstarije međunarodne parlamentarne organizacije. Oba mandata predsednika Narodne skupštine obeležio je snažan razvoj međuparlamentarne saradnje na bilateralnom i multilateralnom planu. Bila je član Ženske parlamentarne mreže od njenog osnivanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije i svojim aktivnim učešćem i zalaganjem doprinela je većem učešću žena u političkom i društvenom životu Srbije. Inicijator je brojnih projekata od širokog društvenog značaja i podrške osetljivim grupama, kao što su “Žene žive i na selu” i “Niste sami”, sa ciljem prevazilaženja predrasuda prema mladim osobama sa problemima mentalnog zdravlja i invaliditeta. Osim posvećenosti pitanjima rodne ravnopravnosti i podrške osetljivim grupama, snažno se zalaže i za razvoj svesti o značaju zaštite životne sredine. Aktivno govori engleski i nemački i služi se italijanskim jezikom.

Aleksandre Duende
• Diplomirani Inženjer menadzmenta, dizajnerka i osnovačica brenda DAIRE koji posluje od 2016te godine kao slow fashion brend koji se trudi da proizvodnja bude što odrzivija. • Koosnivač radija D59B i autor muzicke emisije Rituals • Koosnivač togetherness prints platforme • Yoga instruktor i koosnivač Bright Side holističke platforme

dr Dejan Krčmar redovni je profesor Katedra za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine bio: Obrazovanje : 2010. Doktor hemijskih nauka, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu 2007. Magistar hemijskih nauka, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu 2002. Diplomirani hemičar, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu. Oblasti istraživanja: Hemija i tehnologija zaštite životne sredine Kvalitet voda i sedimenta Remedijacija zagađenih lokaliteta (voda, zemljište, sediment). -Učestvovao je u realizaciji više od 60 projekata i studija, od čega je rukovodio u dva pokrajinska projekta i jednim projektom lokalnog značaja. Šef Katedre za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine (2018 – danas). Član Saveta Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu (2015 – 2018). Član Akreditovane Laboratorije za fizičko-hemijska ispitivanja životne sredine “dr Milena Dalmacija”. Član je upravnog odbora Fondacije “Docent dr Milena Dalmacija”. Član komisije za standarde KS Z183 Karakterizacija i upravljanje otpadom, standardizaciju, Institut za standardizaciju Srbije (2016-danas) Član tehničkih komisija za studije o proceni uticaja na životnu sredinu i tehničkih komisija za ocenu uslova utvrđenih u nacrtu integrisane dozvole. Član više naučnih i stručnih asocijacija (IWA – International Water Association…).

Vanja Kovačev je freelance PR, Communications & Event Management Senior Expert. U komunikacijama je više od 20 godina. Ima bogato i raznovrsno iskustvo, kako u biznis - tako i u NVO i javnom sektoru. Od gimnazijskih dana je sticala iskustvo na poslovima radijskog i tv voditelja/novinara na TV Sarajevo, sarajevskom Omladinskom radiju, u dopisništvu RTS-a u Vršcu, lokalnim radio i tv stanicama kao i beogradskom Interspeed radiju. Kao važne delove karijere ističe zahtevan posao PR menadžera u gimnaziji Milutin Milanković, zatim u UŠĆE šoping centru, kao i višegodišnji rad u ambasadama Švedske i Norveške. Kao event i PR konsultant sarađivala je i na brojnim projektima ambasada Kanade, Nemačke, Grčke, Turske, Slovenije, Izraela, Belgije, Indije itd. te stranih i domaćih privrednih komora, turističkih organizacija i expat udruženja u Beogradu. Konsultant je za PR i komunikacije beogradskog izdanja prestižnog magazina na engleskom Diplomacy&Commerce, PR menadžer Asocijacije za ekonomsko osnaživanje žena AFA all for all, Dečje filharmonije i Međunarodnog edukativnog programa za razvoj intelektualnih i životnih veština BrainObrain. Osim poslova iz domena PR & Communications, u saradnji sa Color Media Communications, organizuje manifestacije koje promovišu kulturu, privrednu saradnju i turizam stranih zemalja u Srbiji. Tokom 2020. je u saradnji sa istom kućom u ulozi konferansjea i moderatora panel diskusija učestvovala u realizaciji preko 20 uspešnih on line konferencija koje obrađuju važne društvene teme. Rođena je 10.01.1974. u Sarajevu u kome je završila osnovu i srednju školu, Filološki fakultet u Beogradu a specijalizaciju za prevodioce u Upsali u Švedskoj. Govori četiri strana jezika. Voli horsko pevanje, biciklizam, jedrenje, planinarenje i skijanje. Posvećena je ekologiji, društvenoj odgovornosti i humanitarnom radu. Mama je jednog studenta. Lični moto: "Budi promena koju želiš da vidiš u svetu!" Mahatma Gandi.

Nemanja Lađić je rođen u Beogradu 1984. Diplomirao je na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu 2009. u klasi prof. Mrđana Bajića, a 2011. završio Transmedia program na Sint Lukas univerzitetu u Briselu. Izlagao petnaest puta samostalno i učestvovao na preko pedeset grupnih izložbi, među kojima su Grad i građani (Rijeka, 2019), Bit Rot (Haselt, 2018), Behind the Image (Augsburg, 2018), Prošireni predeo (Kulturni centar Beograda 2017), Prostori odstupanja (Salon MSU, Beograd 2015), 8 načina da se prevaziđu prostor i vreme (Salon MSU, 2013) i druge. U svojim video instalacijama koristi prvenstveno različite arhive snimaka, gde kroz komponovanje njihovih elemenata istražuje uticaj savremenih sredstava komunikacije na pouzdanost našeg procesa opažanja u kreiranju narativa i istorije.

prof. dr. Mira Pucarević, dekan Fakulteta zaštite životne sredine Educons Univerziteta Bio: 1980 –1986. Osnovne studije završila na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu odbranjenim diplomskim radom iz optimizacije dobijanja etanola iz topinambura. 1986-1997. Postdiplomske studije na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu na smeru Tehnologija voda i otpadnih voda završila je odbranom magistarskog rada iz optimizacije određivanja herbicida iz vode. 1997-2003. Rad na doktorskoj tezi koja je odbranjena na Tehnološkom Fakultetu, završila je odbranom teze iz čvrstofazne ekstrakcije i superkritične desorpcije atrazina i njegovih metabolita iz podzemne vode. Oblasti interesovanja i naučnih istraživanja Mire Pucarević se kreću u okvirima instrumentalnih tehnika u prvom redu gasne i tečne hromatografije uz upotrebu visoko selektivnih detektora u analizi organskih kontaminanata u životnoj sredini i hrani. Usavršajući se na brojnim kursevima u svetu i kod nas stekla je veliko iskustvo u korišćenju hromatografskih tehnika za određivanje pesticida i njihovih metabolita u zemljištu vodi i biljkama, kao i polihlorisanih bifenila, aromatičnih i alifatičnih ugljovodonika. Takođe se bavi ispitivanjem masno-kiselinskog sastava kao i kvalitetom biodizela. Objavila je 175 naučnih saopštenja u domaćim i stranim naučnim časopisima kao i naučnim skupovima. lan je Saveta za registraciju pesticida Ministarsva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede, Srpskog društva za pručavanje zemljišta i Društva za proučavanje biodizela.

Vladimir Čeh (1946) Filolog. Posle 25 godina rada u Radio Beogradu bio partner, vlasnik i/ili kreativni direktor u nekoliko oglasnih agencija. Dugogodišnji predsednik Beogradskog ogranka IAA (International Advertising Association), član svetskog borda IAA, predsednik Udruženja propagandista Srbije (UEPS), predsednik Suda časti UEPS-a. Jedan od trojice osnivača i prvih direktora Portoroškog propagandnog festivala (danas Golden Drum), kreator prvog formatiranog muzičkog „Radija 101“, tvorac radija za radio u kolima Roadstar, član radnih grupa za izradu prvog Zakona o glašavanju. Prvu nagradu za svoj rad dobio početkom sedamdesetih od Mladih gorana, za praćenje njihovog rada na talasima radija. Dobitnik godišnjih nagrada Radio Beograda i priznanja Holivudskog, Njujorškog, Portoroškog i Beogradskog festivala oglašavanja, priznanja „Svaka ti čast“ za dorinos razvoju ekonomske propagande na programima JRT (Jugoslovenske radio televizije) i Nagrade za životno delo UEPS, nagrade PROPR za razvoj profesije „Odnosi s javnošću“. Autor radova na stručnim skupovima u Jugoslaviji i van nje, u vezi sa medijima, od teme „Radio – najbrži medij“ do „Kakvi su trendovi kada su u pitanju brendovi“. Realizovao kampanje „12 ekoloških zapovesti“ i „Trag“ („Ekološki i vodeni otisak“). Osnivač „Instituta za istoriju oglašavanja“, trilogije izložbi „Rat i plakat“, „Žena, rat i plakat“ i „Srbija rat i plakat“ u Muzeju primenjene umetnosti, izložbi „Ko je Malvina Hofman?“ (u 8 gradova u Srbiji) i „Rat i humor“ (u Beogradu, Novom Sadu, Kikindi i Zrenjaninu). Za sad.

Sanja Ćopić je rođena 1992. u Beogradu, gde je završila master studije vajarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u klasi Mrđana Bajića. Na prvoj godini studija dobila je nagradu za najbolji portret-skulpturu, a na poslednjoj nagradu „Perspektive“. Takođe, pobednica je konkursa za video umetnost „Telo kao režim“. Učestvovala na više od 30 grupnih i tri samostalne izložbe u zemlji i inostranstvu, između ostalog, u Salonu muzeja savremene umetnosti na izložbi “Ženske priče” gde je izložila video performans “Standup comedy/Standup tragedy” I na izložbi BeoAir u saradnji Art&Science centra pri UCLA I galerije Studio 106, sa temom zagađenosti vazduha o Beogradu. Bavi se istraživanjem pitanja identiteta, tela, sećanja, savremenih medija, ekologije, i života umetnika koji radi posao od 9 do 5 kroz video, performans i instalacije. Zanimaju je komunikacija, jezici, filantropija, indonežanski ples, lepota tužnih i ružnih stvari, moda, LGBT prava, liste i spiskovi. Trenutno završava master studije iz Upravljanja ljudskim resursima, radi u marketingu, I priprema se za izlaganje na Oktobarskom salonu u Junu 2021.