Ljubica Amidžić, bivša učiteljica, diugogodišnja predsednica Udruženja slikara ,,LIKUM", organizator i učesnik mnogih slikarskih kolonija za decu u školama, predškolskim ustanovama, radionicama, kao i slikarskim sadržajima za odrasle i pre svega penzionere.Ova čudesna žena godinama motiviše animira i fascinira mnoge koji kroz umetnost dolaze do sadržaja koji objedinjuju decu i starije i učvršćuju njihove veze. Amatersko Udruženjenje LIKUM ima preko 70 članova, a Ljubica ga niz godina vodi.Mislimo da bi ova nagrada imala značajnu motivišuću ulogu za nju i njeno dalje društveno delovanje, kao i za sve nas koji gravitiramo Udruženj u i umetnosti.Uz sve pomenuto Ljubica je majka, supruga i baka.

 

 

Đorđe Stupar iz ulice Alekse Šantića je heroj koji pomaže starim komšijama, hrani i šeta ljubimce , donosi namirnice iz prodavnice , kosi travu iza zgrade i održava dvorište . Komšije kažu da je sjajan .

 

Gospođa Marija Bjelica za Heroja ulice predlaže Marijanu Mutić , ženu koja svake nedelje sprema obroke za 7 socijalno ugroženih porodica. Ona je nedavno pokrenula i fb grupu ,,Obrok za porodicu" sa ciljem da poveže osobe koje bi kuvale  onima kojima su obroci potrebni.

 

 

Ivica Augustin-Civa građevinac u penziji i predsednik sportskog društva ,,Ribolovac" na Ribarskom ostrvu.Predlažemo Civu kao dugogodišnjeg predsednika društva koje preko 70 godina deluje u Novom Sadu.Ivica se stara i organizuje sve značajne amaterske sportske i kulturne aktivnosti na prostoru Ribarca.Sa svima nama, organizuje uređenje, čišćenje i korektan ekološki pristup očuvanja životne sredine.Kroz filmske projekcije, muzičke sadržaje, riblje kotliće, on je taj koji godinama ujedinjuje pozitivnu energiju, povezivanje dece i starijih i motiviše razvijanje ljubavi prema prirodi i Dunavu.

 

Gospodin Igor Jurić predlaže organizaciju “Čepom do osmeha”. "Mislim da godinama rade predano i da su zaista humani ljudi".

 

Udruženje za zaštitu životinja Spans i njiihova clanica Dina Đušić ... oni zaista nesebično brinu o životinjama, imaju svoj mali azil, udomljavaju nađene kuce i mace, obezbeđuju novac za pansion, a sve to rade volonterski i iz čiste ljubavi.

 

 

 

Predlog Milana Vučinića Cenim vašu želju i trud da prikažete pojedinačne pozitivne primere koji doprinose da Novi Sad bude sve lepše mesto za življenje. Evo mog predloga. Što je grad veći sve manje se stanovici poznaju i u prolazu pozdravljaju. Ako prolazite ulicom Ive Andrića na Limanu IV može da se desi da čujete decu da se prva, sa dobar dan, jave u prolazu starijem gospodinu sede kose, brkova i brade. To je Miodrag Đukić iz zgrade na adresi Ive Andrića 23. Prvo me je to iznenadilo a zatim obradovalo. Setio sam se vašeg konkursa i zaključio: To je komšija sa kojim se ponosimo. Na moje pitanje postavljeno grupi školaraca, kako to da se javljaju ovom čiki, odgovorili su: To nas je on naučio. Kad sam ih pitao kako se taj čika zove rekli su: čika Đuka, a pravo ime ne znaju. Ali ja znam, sa njim sam često sarađivao, obojica smo ljubitelji železnice. Znam da danas nije popularno pričati o železnici, ali znam i da je tim teže zainteresovati slušaoce, pa je usšeh tim veći. Na pitanje šta još radite sa njim, odgovorili su da skupljaju čepove od plastičnih flaša i sa zaposlenima u frizerskom salonu „Plavi čuperak“ šalju na reciklažu kako bi pomogli bolsnoj deci. Ponekad sa njim čistimo naše igralište između zgrada od odpadaka, folija od slatkiša, od praznih plastičnih čaša i flaša i opalog granja. I odmah je lepše. I od dece iz osnovnoh škola oko železničke stanice Novi Sad, pa i od zaposlenih u stanici a i od učiteljica i učitelja čućete da je učenicima drugog razreda za dan puštanja stanice u saoraćaj (30. maja 1964.) godinama pričao o železnici, kako bi oni znali šta da crtaju kredama u boji na asvaltnom platou ispred stanice. I od neke dece sa Novog naselja čućete da im je taj čika u Ložionici Teretne stanice Novi Sad, pričao o nastanku železnice, o dolasku prvog voza u Novi Sad o izgradnji ove stanice i o želji i potrebi da je sačuvamo. I sve to volonterski. U nevladinoj organizaciji „Suburbijum“ ćete čuti da im je pričao o potrebi trajnog obeležavanja trase i objekata koje su koristili vozovi dok su prolazili Petrovaradinskim podgrađem, kojih više nema. Pa nema ni gde da budu postavljene spomen ploče. U Društvu za zdravu ishranu i zaštitu životne sredine „VRELO“ čućete šta oni o njegovim dugogodišnjim doprinosima znaju. U Izvornom klubu 100, klubu eminentnih dobrovoljnih davalaca krvi Novog Sada čućete da je on jedan od osnivača i poznat po humanosti. U Vojvođanskom društvu za železnicu, društvu ljubitelja žaleznice i romantičnih putovanja čućete da je jedan od osnivača i generalni sekretar. Ima toga još, ali mislim da je ovo dovoljno da skrene vašu pažnju na MIODRAGA ĐUKIĆA.

Dragan Šarić pokrenuo je i uspešno realizovao nekoliko akcija u našoj ulici 1300 Kaplara koje su sve imale isti zajednički cilj- srećnije, zdravije i bezbednije odrastanje naše dece. Dragana sam upoznala dok smo zajedno čuvali našu decu koja su igrala fudbal i košarku na neograđenim terenima u našoj ulici. Lopta bi im konstantno izletala na prometnu ulicu i trčeći za njom rizikovali su sopstveni život a istovremeno učesnike u saobraćaju dovodili u opasne situacije usled naglog kočenja. Razmišljali smo kako da rešimo ovaj, za nas roditelje, gorući problem. Posle neuspešnog obraćanja Mesnoj zajednici Dragan je odlučio da se obrati direktno nadležnim službama. Izneo je naš slučaj i nije odustajao sve dok ograda nije postavljena. Dobili smo zaštitnu ogradu i savršene uslove da se deca bezbedno bave sportom. Draganu je to dalo dodatnu ideju da organizuje basket turnir 3X3 sa specijalnim gostima svetski proslavljenom basket ekipom Liman. Deca su dobila priliku da se druže sa našim čuvenim basketašima i nezaboravne trenutke za pamćenje. Teren je svakodnevno privlačio sve više dece i sada je postao očigledan još jedan od gorućih problema naše ulice – nepostojanje pešačkog prelaza. Deca su dobila teren ali ne i način da bezbedno prelaze našu usku i prometnu ulicu. Još jedanput, prvo smo se obratili Mesnoj zajednici koja se pokazala potpuno nemoćnom. Dragan Šarić kontaktirao je direktno Upravu za saobraćaj i nastavio redovno da ih podseća da se ovaj problem mora urgetno rešiti. Njegova upornost još jedanput urodila je plodom. Dobili smo pešački prelaz i ležeće policajce. Ubrzo nakon toga roditelji su primetili da se basket igra samo na jednom košu, gde je obruč nov jer je zamenjen zahvaljujući donaciji još jednog heroja naše ulice. Roditelji su ovog puta ujedinjeni Draganovim primerom da se stvari mogu menjati na bolje za našu decu u kratkom vremenu sakupili sredsta, poručili obruč i novu mrežicu. Stari obruč je bio toliko propao, navoji su se iskrivili i bilo je gotovo nemoguće skinuti ga. Međutim, već sledećeg dana tu se pojavio Dragan koji je uz pomoć komšije satima odvrtao stare, zapekle šrafove. Posle nekoliko sati na merdevinama u nezgodnom položaju, obliven znojem od fizičkog napora koje je morao da uloži Dragan je uspeo. Postavljen je nov obruč sa novom metalnom mrežicom kupljen zahvaljujući velikodušnim donacijama komšija koji su podržali ovu akciju. Svi oni heroji su naše ulice. Dok su mali i veliki košarkaši uživali na košarkaškom terenu, mališani na obližnjem dečijem igralištu imali su veliki problem. Na platformi tobogana, visine 2.5 metra platforma je bila probušena. Godinama unazad to igralište bilo je potpuno zapušteno ali sada je situacija mesecima bila alarmanta. Rupa je bila toliko velika da je kroz nju moglo da propadne svako dete. U iščekivanju da se postavi novo igralište Dragan nije mogao da posmatra rizike kojima su se deca svakodnevno izlagala. Kao i svih prethodnih puta, nije mu bilo teško da izdvoji vreme i energiju da se novac sakupi i platforma popravi. Dragan Šarić je spreman da nesebično odvoji vreme i energiju zarad zajedničkog cilja – unapređenja života zajednice u kojoj živimo. On je svojim primerom uspeo da pokrene one uspavane komšije koje su nekako vremenom izgubili osećaj i potrebu da doprinesu kvalitetu našeg zajedničkog života. Upravo u tome vidim njegovu najveću zaslugu i osećam potrebu da mu, u ime sve dece kojima je ulepšao odrastanje kao i u ime svih nas roditelja i komšija, izrazim neizmernu zahvalnost. Dragan Šarić je heroj naše ulice. U Novom Sadu žive dobri ljudi.