Данијела Ванушић, помоћник министра за културно наслеђе 2005. Дипломирала је на катедри за Национални нови век на одељењу за Историју уметности Филозофског факултета у Београду. Тема рада: Косовски мит у служби националне ослободилачке идеје и подизање Споменика Победе на Теразијама; 2006. стекла звање кустоса, а 2015. године и звање вишег кустоса. 2007. Завршила мастер студије на одсеку за Уметност и визуелну културу новог века, одељење за Историју уметности Филозофског факултета у Београду. Тема рада: Аутобиографски списи Паје Јовановића. РАДНО ИСКУСТВО: Од децембра 2017. – помоћник министра Сектор за културно наслеђе, Министарство културе и информисања Музеј града Београда: 2014 – 2017 Шеф одељења за историју културе и уметности и руководилац Збирке за ликовну и музичку ументост до 1950; 2010–2014. Стручни сарадник – кустос, руководилац Збирке за урбанизам и архитектуру; 2007–2010. Документациони центар - кустос документариста. ПРОЈЕКТИ (избор најважнијих): Аутор пројекта и изложбе Обележавање два века од рођења Анастаса Јовановића (1817-2017), (2017) Ауторска изложба „Муни – инспирација сликара Паје Јовановића, (2016) Ауторска изложба „Акт пред огледалом (Гола Берта) сликара Паје Јовановића у Музеју Паје Јовановића (2016) Ауторка пројекта гостовање међународне изложбе Истоночнсловачког музеја из Кошица Албрехт Дирер и његови савременици – Тријумфални поход цара Максимилијана I, (2014/2015). Ауторка пројекта и изложбе: Константин А. Јовановић: архитекта великог формата, Музеј града Београда, Конак кнегиње Љубице и екстензије основне изложбе у јавном простору Константин А. Јовановић: архитекта великог формата (2011) Кустоскиња изложбе Богдан Богдановић-Уклети неимар (2012) Коаутор изложбе (Д. Ћирић, Д. Ванушић) Београд и Балкански ратови 1912 – 2012, (2013) Стручни помоћник уредника на изради монографије Паја Јовановић. (2010) НАГРАДЕ: Награда Националног комитета ICOM-a за Србију у 2017. од Међународног комитета музеја ICOM Serbia (2018) за публикацију године „Идентитети и медији: уметност Анастаса Јовановића и његово доба“, уредници издања су др Игор Борозан и Данијела Ванушић. Награда Националног комитета ICOM-a за Србију за пројекат године у 2015. од Међународног комитета музеја ICOM Serbia за изложбу „ Албрехт Дирер и његови савременици - Тријумфална поворка цара Максимилијана I “. (Аутор и координатор пројекта: Д. Ванушић). Награду су понели Музеј града Београда заједно са Галеријом Матице српске из Новог Сада . ИЗАБРАНА БИБЛИОГРАФИЈА: Ванушић, Данијела. 2008. „Подизање споменика Победе на Теразијама“, Наслеђе, (9): 193–210. Ванушић, Данијела. 2010. „Између прватне и јавне биографије: Слика Гола Берта пред огледалом“ у Између естетике и живота: Представа жене у сликарству Паје Јовановића уред. Мирослав Тимотијевић и Лидија Мереник, Нови Сад: Галерија Матице српске, 51–73. Конак кнегиње Љубице - Ентеријери београдских кућа 19. Века, Музеј града Београда 2012., аутори: Данијела Ванушић, Ангелина Стојановић, Павао Поша (10-11; 16-23; 24- 33; 35-45); Јовановић, Константин А. 2012. Разне успомене Константина А. Јовановића на владаре Србије и Црне Горе 19. века, приредила Данијела Ванушић, Београд: Музеј града Београда. Ванушић, Данијела. 2013. Константин А. Јовановић: архитекта великог формата, средњоевропски интелектуалац српског порекла на прелазу 19. у 20. век, Београд: Музеј града Београда. Ванушић, Данијела. „Популаризација средњовековних хероја средином XIX века: Споменици србски Анастаса Јовановића“. Византијско наслеђе и српска уметност III, Замишљање прошлости и рецепција средњег века у српској уметности XVIII- XIX века, Београд 2016, 87–95; Vanušić, D., The Mid 19 th Century Populatarisation if the Middle Ages and the Resurgence of the Golden Age Anastas Jovanović’s Serbian Monuments, in: Imaging the Past. The Reception of the Middle Ages in Serbian Art from the 18 th to 21 th Century, еds. L. Merenik, V. Simić, I. Borozan, Belgrade, 87–93. Ванушић, Данијела., 2017. „Политичка институционализација Споменика Србских у светлу обнове српског златног доба“, у Идентитети и медији. Уметност Анастаса Јованопвића и његово доба ур. И. Борозан, Д. Ванушић, Београд, 91–111. Ванушић, Данијела., 2017. „Визуелизација мита о богоизабраном народу: Споменици Србски Анастаса Јовановића“, у Идентитети и медији. Уметност Анастаса Јованопвића и његово доба ур. И. Борозан, Д. Ванушић, Београд, 113–139. Ванушић, Данијела., Анастас Јовановић – Уметност и нови медији, Београд 2017.

 

Др Александра Павићевић, етнолог и антрополог, научни саветник у Етнографском институту Српске академије наука и уметности. Докторску дисертацију (2005) посветила је теми брака, породице и поног морала у Србији током друге половине 20. века. Дуги низ година се бави проучавањима из области антропологије религије и антропологије смрти. До сада је објавила шест ауторских монографија и велики број научних радова, као и есеја из области културе и уметности. Пише и поезију и прозу. Члан је црквене певнице „Свети Јован Дамаскин“ и женске певачке групе МОБА. Живи са породицом у Београду.

Зоран Колунџија, рођен 20. јуна 1952. године у Нишу, СР Србија, основну школу, гимназију и Филозофски факултет завршио у Новом Саду у ком непрекидно живи од 1966. године Прво запослење у Културно-просветној заједници Војводине (данашњи Завод за културу Војводине) од 1980. до 1990. године. Самосталну Издавачко-књижарску агенцију ПРОМЕТЕЈ регистровао 10. јануара 1990. године и отада се сматра самосталним привредником. У току 25 година постојања Прометеја потписао као уредник и издавач око 2.500 наслова, више пута награђиван као издавач...

На челу тима који обнавља манастир Хиландар је професор др Мирко Ковачевић, архитекта већ дубоко зашао у осму деценију живота, али стручњак без кога би се српска духовна светиња тешко могла тако верно и квалитетно реконструисати. Као стручњак који је на Хиландару провео четири деценије упознао је такорећи сваки камен, сваку циглу и стекао велико искуство. Драгоцена је и архитектонска документација коју је прикупио. Са академиком Војиславом Кораћем објавио је својевремено књигу „Манастир Хиландар – конаци и утврђења“. Све то, као и неколико хиљада фотографија, увелико се користи за израду пројеката за обнављање задужбине Немањића. Мирко Ковачевић се још као млад студент заинтересовао за старе споменике, па је и архитектуру почео да студира јер је заволео старе градове и манастире. Радио је у Раваници, на историјском комплексу у Крушевцу, после земљотреса у Црној Гори обнављао је старе градове у Будви, Бару и Улцињу…

Новосадски филмски и телевизијски редитељ Горан Вукчевић Светом Гором путује већ дуже од три деценије, током својих готово три стотине одлазака ( Свету Гору је 1. јула 2020.године посетио 291. пут ) неуморно је бележио сазнања о овој јединственој земљи православних монаха. Аутор је низа телевизијских путописа насталих на Атосу, од којих је укупно 11. емитовано у оквиру документарног серијала Радио телевизије Војводине &qуот;Хиландарско вековање&qуот;. Режирао је бројне документарне филмове и образовне емисије , међу којима се посебно издваја &qуот;Буквар православља&qуот; ( 102 епизоде). Образовна ТВ веронаука која представља прву званичну сарадњу Српске Православне Цркве и државне телевизије. Тако]е радио серијале: &qуот;Боготражитељи&qуот;, &qуот;Биоскоп&qуот; и друге. Такође је аутор филма &qуот;Чујте Срби -прича о Арчибалду Рајсу&qуот; и портрета личности националне историје и југословенске кинематографије. 1997. радио је као извештач РТС-ТВ Нови Сад о културним дешавањима у оквиру манифестације Солун- европска престоница културе 1997., а 1998. извештавао за РТС о посети васељенског Патријарха Солуну. Аутор је и фотомонографије &qуот;Хиландар,оком и душом &qуот;, као и мултимедијалног издања &qуот;Водич кроз Свету Гору и Хиландар&qуот;. 2009. &qуот;Причешће на Атосу&qуот; . У питању је посета Хиландару полазника Војне гимназије и питомаца Војне Академије. Том приликом будуће официре Војске Србије на самом врху Атоса причестио је игуман Хиландара Архимандрит Методије. Ова емисија награђена је признањем Златни витез на фестивалу Братине у Русији.

Ненад Андрић рођен је 1976. године у Београду. Основну школу и Прву београдску гимназију завршио је у Београду. Дипломирани је физикохемичар и магистар екологије. Живи и ради у Београду. Бави се заштитом животне средине, а у слободно време ватерполом и планинарењем. Од 2018. године је лиценцирани планинарски водич ИИИ категорије и спортски водич. Објавио је неколико научних радова. Написао је књиге „Солид – Истинита прича о догађајима у Ваљеву за време Другог светског рата“ (2011), „Пешке кроз Свету Гору“ (2016) и „Сусрети са светогорским старцима“ (2018). Члан је Удружења књижевника Србије. Велики је заљубљеник у природу и сваки слободан тренутак проводи у њој.

 

 

Проф. др Дубравка Ђукановић, архитекта - конзерватор В.Д. директор Републичког завода за заштиту споменика. Дипломирала, магистрирала и докторирала на Архитектонском факултету у Београду. Професионални рад започела 1991. у новосадском општинском, а касније Покрајинском заводу за заштиту споменика културе. Од 2005. је ангажована на Универзитету у Новом Саду и води сопствени пројектни биро STUDIO D`ART (носилац велике лиценце П090А1, П090А2 и П091А1). Референце стицала из области пројектовања (преко 100 ауторских реализација у областима изградње, унутрашње архитектуре и ревитализације историјских грађевина), управљања пројектима (развој мреже NBG, VB и Sportina group 2005-19) и обнове и заштите НКД од 1984, када је као студент-сарадник била члан тима за обнову споменика града Котора, до позиције првог експерта и руководиоца тимова за техничку подршку реализацији ЕУ пројеката у Србији на ревитализацији Фрањевачког самостана у Бачу (2014-2019), Градске куће у Суботици (2019) и преводница Клек и Српски Итебеј (2019–21). Ауторске реализације представљане у више наврата у стручним часописима, публикацијама, емисијама и групним изложбама, укључујући и представљање у Културном центру РС у Паризу (2016), Канцеларији АПВ у Бриселу (2015) и на Венецијанском бијеналу (2014). На Академији уметности од 2016. ради као ванредни професор на свим нивоима студија на студијским програмима Конзервација и рестаурација дела ликовне и примењене уметности и Примењене уметности и дизајн – Дизајн ентеријера. Гостовала као предавач на униврезитетима у Београду, Будимпешти, Печују, Перуђи и Генту. Аутор већег броја текстова у домаћој и страној стручној и научној литератури, коаутор више стручних публикација и аутор три монографије. Награђивана за професионалне резултате у свим областима деловања. Добитник Повеље Капетан Миша Анастасијевић (2004), Повеље Салона архитектуре у Новом Саду (2010), две награде на националним архитектонско-урбанистичким конкурсима (Темерин 2016. и Нови Сад 2018), две награде у области теоријских текстова – Награда Ранко Радовић (2010) за монографију Српске православне цркве 18. и 19. века у Бачкој и награда Удружења мађарских културних институција Војводине за монографију Архитектура римокатиличких цркава Војводине од 1699. до 1939. (2019). За коауторски пројекат у области уметничко - истраживачког стваралаштва Избрисано памћење: визуелна реконструкција несталог архитектонског наслеђа Новог Сада (2018) награђена Повељом Салона архитектуре у Новом Саду (2020) и Плакетом Јесење изложбе УПИДИВ-а (2020). Добитник Медаље културе за очување културног наслеђа за 2020.

Снежана Секулић, Био- Енерготерапеут. Интуитивни активатор промене енергетских стања код људи. Преко 30 хиљада људи је просло кроз њену праксу. Молитва, повезаност са Исцељујуцим енергијама, усмерење истих, омогуцило је хиљадама људи да се ослободе терета, да науче како да се повежу са срцем, стекну добре навике молитве и захвалности и тиме омогуће активирање самоисцељујуцих процеса. Заљубљеник природе, кроз интуитивно осецање простора обисла много манастира, места са јаким енергетским моћима, обисла Свету гору више пута, просла Христов пут у Израелу и Синајској гори. Освестила утицај вере, молитве на човеков живот.