Сузана Пауновић рођена је 1969. године у Ужицу. Основне студије завршила на Правном факултету у Београду. У области социјалне заштите радила је од 1995. до 2012. године када прелази на место директорке Владине Канцеларије за људска и мањинска права. Предводи све делегације Србије пред Саветом за људска права и комитетима УН. У њеном мандату испуњене су све обавезе Србије пред УН, Саветом Европе и другим међународним институцијама које се баве људским правима. Бави се правима и подршком најугроженијим грађанима Србије више од 25 година. Оснивач манифестација “Сајам социјалне заштите” и „Сложни мозаик Србије“. Удружење стручних радника социјалне заштите Србије 2012. године доделило јој је прву Републичку награду за допринос социјалној заштити Србије. Сузана Пауновић је учествовала, као излагач, на бројним националним и међународним скуповима, као и у раду бројних радних група за израду различитих прописа у области социјалне заштите, заштите права детета и посебно осетљивих група. Предавач на бројним семинарима стручног усавршавања запослених у социјалној заштити.

Ненад Пагонис је десетоструки шампион света у кик-боксу, вишеструки је првак Европе, најуспешнији је такмичар свих времена у Србији и у WАКО федерацији. Уједно, добитник је десетина престижних награда као најуспешнији спортиста последњих 10 година у Србији. Покретач је многих хуманитарних активности усмерених ка деци у нашој земљи и препознат је по добротворном раду. Недавно је објавио аутобиографски роман "У рингу са животом", где је на емотиван начин описао свој пут од одрастања на Старој Детелинари у Новом Саду, преко прве велике титуле коју је освојио са 17 година, до доласка на сам врх планете. Живи у Новом Саду, где са успехом води своју академију кик-бокса и бокса. Омиљени ударац му је десни аперкат, а мото у рингу и у животу му је: Вреди се борити.

Др Јелена Бањац (Нови Сад, 1975) историчар уметности, музејски саветник, дипломирала је на Катедри за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду 2001. године, магистрирала 2008. и докторирала 2014. под менторством професора др Мирослава Тимотијевића. Запослена је у Музеју Града Новог Сада од 2002. године, на пословима и задацима кустоса Завичајне галерије – Одељења за савремену ликовну и примењену уметност у Новом Саду и заоставштину архитекте Ђорђа Табаковића. Звање кустоса стекла је 2003. године, вишег кустоса 2009. године, а музејског саветника 2014. године. Аутор је 24 изложбе, коаутор и сарадник на 16 изложби у Музеју града Новог Сада и другим музејима. Аутор је две монографије, 22 каталога изложби и бројних чланака из области историје уметности. Члан је Музејског друштва Србије од 2004. године. Члан је ICOM-а од 2009. године. Члан је Уметничког савета Установе за израду таписерија Атеље 61 у Новом Саду од 2005. године, а председник истог савета од 2010. године. Председник Комисије за додељивање награда Националног комитета ICOM Србије од 2015. до 2017. године. Члан Уређивачког одбора Годишњака Музеја града Новог Сада од 2010. до 2017. године и уредник истог часописа од 2013. до 2017. године.

 

 

 

Биљана Барошевић рођена је Новом Саду, 25. марта 1976. године. Основне студије завршила је на Правном факултету Универзитета у Новом Саду, 2001. године. Правосудни испит положила је 2012. године, а звање Мастер правник ВИИ/2 стекла је 2013. године. Завршила је Школу националне одбране – Високе студије безбедности и одбране 2018. године. Поред матерњег српског, говори италијански и енглески језик. Италијански језик је усавршавала у Милану и Санрему, а енглески језик у Лондону.. У оквиру Националног удружења медијатора Србије и Међународне финансијске корпорације ИФЦ похађала је обуку и 2011. године стекла звање Медијатора. У периоду септембар 2008 – јул 2009. године завршила је специјалистичке студије из области фондови ЕУ и управљање пројектима. У области Институције и правни поредак ЕЗ/ЕУ, Примена Споразума о енергетској заједници ЈЕ, Правни оквири за стварање усклађеног права, Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) усавршавала се 2008. године као стипендиста ГТЗ – Немачке организације за техничку сарадњу. У периоду јануар 2006 – јул 2007. године, као стипендиста Италијанске Владе, Министарства за производне активности Републике Италије, ИЦЕ института и Тренинг центра у Риму, похађала је Специјалистичке студије за менаџере у маркетингу, ПР-у и протоколу. Пословну каријеру започела је 2002. године као приправник у Регионалној привредној комори Нови Сад, где је преко десет година сарађивала са компанијама у Републици Србији, а у циљу њихове пуне афирмације и пословног развоја. У периоду 2005 – 2012 године била је на позицији Шефа кабинета председника Регионалне привредне коморе Нови Сад. У ЈП Електропривреда Србије, ПД Електровојводина д.о.о. Нови Сад у периоду 2012 – 2016. година, обављала је послове руководиоца кабинета и саветника директора Друштва. Професионалну каријеру наставља у Влади Републике Србије, 2016. године на месту Шефа кабинета министра културе и информисања, а од јуна 2017. године обавља функцију в.д. помоћника министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Током професионалне каријере показала је врхунске организацијске способности, висок степен одговорности и посвећености послу, оријентацију ка континуираном усавршавању, као и прихватању нових професионалних изазова. Као Шеф кабинета министра културе и информисања Биљана Барошевић је активно учествовала у креирању и спровођењу реформи за унапређење културе и уметничког стваралаштва. Током обављања функције в.д. помоћника министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом истакла се спремношћу да системски приступи решавању проблема ка заштити права и унапређењу положаја особа са инвалидитетом. Како је установила нов начин рада са савезима удружења особа са инвалидитетом, који се огледа у активном укључивању особа са инвалидитетом и сарадњи у процесу креирања и примене политика, добитница је бројних признања за допринос развоју области заштите особа са инвалидитетом, као посебно осетљиве групе. Сагласно настојањима Владе Републике Србије да створи модерно друштво у коме не постоји ниједан облик дискриминације, Биљана Барошевић се, на бројним тематским конференцијама, округлим столовима и трибинама на којима је учествовала, залагала и заступала становиште да се положај особа са инвалидитетом посматра као питање људских права како би особе са инвалидитетом имале једнаке могућности и право на различитост.

 

Мр Јене Хајнал (Мгр. Хајнал Јенő) рођен је 1954. године у Телечки. Диплому наставника мађарског језика стекао је 1977. године на Катедри за мађарски језик и књижевност, а диплому за медијатора у култури је стекао 2008. године на Факултету за педагогију и психологију Универзитета Лоранд Етвеш у Будимпешти. Положио је стручни испит за наставника и за библиотекара. Од 1977. до 1983. године ради као средњошколски наставник мађарског језика и књижевности у Сенти, а након тога три године је радио као репортер на мађарском језику у Сенти Радија Нови Сад. Од 1986. до 1988. године је радио као сарадник општинског синдиката Општине Сента. Од 1988. до 2006. године обављао је функцију Културно-образовног центра „Лајош Турзо” у Сенти, а од 2006. до 2014. године Завода за културу војвођанских Мађара. Био је члан управе Привременог националног савета мађарске националне мањине од 1999. до 2002. године, а од 2002. до 2010. године члан Националног савета мађарске националне мањине и председник његовог Одбора за културу. У истом одбору за културу је обављао функцију потпредседника од 2010. до 2014. године. Од 2014. године именован је на функцију председника Националног савета мађарске националне мањине. Од 2004. године је спољни члан Мађарске академије наука. Захваљујући његовој способношћу посредовања и медијације, постигао је значајне резултате на пољу грађења заједница. Поседује велико искуство у организацији манифестација и конфереција, изградњи установа и друштвених заједница.

Хелена Вуковић, рођена је 21.12. 1973. у Бачкој Паланци, Завршила је Војну Академију и као официр службе опште логистике радила је до 2014. године, када је пензионисана у чину мајора. Пензионисана је по потреби службе, а заправо због њеног уласка у транзицију.Од 2014. године почиње да живи активизам и помаже ЛГБТИ особама. Координаторка је за рад са заједницом у Удружењу грађана Егал. Живи у Новом Саду од августа 2019. године.

Славимир Стојановић Футро, београдски дизајнер, визуелни уметник и писац. Његов рад награђиван је више стотина пута, објављиван у најважнијим публикацијама и може се наћи у светским музејима дизајна, рекламе и уметности. Недавно је уврштен у Ташенову Историју графичког дизајна. Оснивач студија за креативне комуникације Футро Десигн. Аутор серијала дечијих илустрованих књига Авантуре Синги Лумбе, као и аутобиографског хит романа Девет. Професор на Факултету примењених уметности у Београду и главни уредник часописа за студенте визуелних комуникација Плима.