Јелена Медаковић рођена је у Београду где је након Школе за дизајн,студирала Факултет ликовних уметности и Факултет техничких наука Сада на позицији директорке Музеја града Београда. Два мандата била директорка Школе за дизајн, председница Мреже уметничких лицеја Централне Европе, председница Уније уметничких школа Србије. Аутор великог броја изложби, просторних исталација, амбијенталних поставки и јавних и резиденцијалних ентеријера. Уметничка и креативна директорка за француске брендове Лацосте и Ду пареил ау мамне, креативна директорка сајамских манифестација већег броја интернационалних брендова на тржишту Србије , Црне Горе и Словеније.

Анита Паун-Гаџа, виша кустосица, водитељица Музеја „Старо село“ Кумровец Рођена 2. рујна 1971. године у Славонском Броду. На Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу уписала студиј фонетике као првог А предмета и етнологије као другог А предмета. Дипломирала 1999.године и стекла високу стручну спрему - професор фонетике и етнологије. Од 1. травња 1999. запослена у Музејима Хрватског загорја, устројбеној јединици Музеј "Старо село" у Кумровцу. Стручно звање кустоса стекла 2000.године у Музејском документацијском центру у Загребу, а 2005.године на темељу извјешћа Стручног повјеренства за оцјењивање стручних и знанствених радова у музејској струци звање вишег кустоса. Од 1. ожујка 2021. године именована водитељицом Музеја „Старо село“ Кумровец, устројбене јединице Музеја Хрватског загорја. Свеукупно потписује ауторство 12 самосталних изложби, 6 коауторских изложби, 5 деплијана и 8 чланака у часописима за културу, етнолошким истраживањима и путним ревијама. Уз ауторске изложбе уредница 15 каталога и ликовних постава изложби, 4 каталога збирки, једне монографије поводом 70 година Ловачке удруге „Срњак“ Загорска села. Своја истраживања објављује у монографијама на тему Нематеријална културна баштина, те судјелује у стварању Енциклопедије Хрватског загорја. Излагала на конгресима изван Републике Хрватске (Словенија, Македонија, Мађарска, Мостар). У Музеју „Старо село“ Кумровец задужена за вођење сљедећих збирки: Збирку текстила и текстилног рукотворства, Збирку народних глазбала, Збирку разгледница и честитки, Збирка покућства, Збирку предмета из Виле Кумровец, Збирка кошара и плетених производа и Збирка кућног инвентара и сеоског намјештаја, а исто тако задужена и за вођење књижне грађе музеја. Ауторица и идејна зачетница сталног постава на тему "Ватрогасци Хрватског загорја" отвореног у Музеју "Старо село" у Кумровцу 2011.г. Организаторица дугогодишње манифестације Опходи трикраљских звјездара у Кумровцу, која је 2018.г.добила годишњу награду Удруге хрватских путничких агенција и часописа “Wаy то Цроатиа” под називом “Симплy тхе бест”.

 

 

 

Чарна Милинковић (1981), кустос, историчар. Дипломирала је на Одсеку за историју Филозофског факултета у Новом Саду (2005), где је исте године уписала последипломске студије Национална историја средњег века. На Одсеку за историју Филозофског факултета у Новом Саду радила је као асистент сарадник (предмет Историја Византије, 2006). Од 2005. године до 2007. радила је као приправник у Музеју Војводине. Након полагања стручног испита (2006) распоређена је на радно место кустоса – историчара за културну историју Војводине. Од 2007. године запослена је у Одељењу старије и културне историје Војводине. Задужена је за збирку Школство. Године 2009. је урадила комплетну ревизију збирке. Обрадила је преко 2.000 историјских предмета из следећих збирки: Школство, Грађанска ношња, Нумизматика, Музеј Војводине и Историјска збирка Музеја војвођанских Словака из Бачког Петровца. Радила је у два наврата (2007, 2009. и 2010. године) као секретар редакције Рада Музеја Војводине. Сарадник је Гимназије „Јован Јовановић Змај”, Нови Сад, у којој је урадила комплетну ревизију и дала нови изглед сталној поставци „Музеј у школи – школа у музеју”. Сарадник је Музеја војвођанских Словака из Бачког Петровца, где је уз помоћ колега ударила темељ будућег развоја Музеја, кроз стручну обраду историјских предмета. Остварила је сарадњу са многим средњим школама из Новог Сада и околине у циљу промовисања збирке Школство. Реализовала је већи број изложби које су се бавиле историјом образовања на простору Војводине. Одржала је предавања у циклусу Историја за почетника у Музеју Војводине, учествовала је у неколико радио-телевизијских емисија. Иницијатор бројних Протокола о сарадњи са еминентним институција, са којима је имала успешну сарадњу (Гимназија „Јован Јовановић Змај”,Нови Сад, Гимназија „Јан Колар“ из Бачког Петровца, Карловачка гимназија, Педагошки факултет, Сомбор, Ректорат Универзитета у Новом Саду и др.). Сарадник је Српског биографског речника (Матица српска). Члан је Управног одбора Кластера креативне индустрије Војводине и Музејског друштва Србије.

Тихана Кушенић, кустосица Музеја „Старо село“ Кумровец Рођена 12. просинца 1979.г. у Загребу. 2006. дипломирала на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу студиј етнологије и информацијских знаности, смјер музеологија. Од 2007.г. запослена у Музејима Хрватског загорја, устројбеној јединици Музеј &qуот;Старо село&qуот; у Кумровцу као кустос вјежбеник. 2008. г. положила стручни испит за кустоса етнолога у просторијама Музејског документацијског центра -писмени рад за стручни испит: „Стварање базе података о традицијским обртима Крапинско-загорске жупаније“. 2011. положила стручни испит за туристичког водича на Високој пословној школи за туристички и хотелски менаџмент УТИЛУС са сједиштем у Загребу. Свеукупно потписује ауторство више самосталних изложби, неколико коауторских изложби на тему традицијског начина живота, обичаја, те традицијских обрта и знања. Потписује ауторски ДВД: Умијеће обрта - прича о изради чешљева и накита од крављег рога и ДВД-а Прича о обради коже. Ауторица је неколико деплијана и више каталога, ауторица је чланака у Етнолошким истраживањима, Зборницима с међународних скупова те је судјеловала у стварању Енциклопедије Хрватског загорја. Излагала на конференцијама и округлим столовима изван Републике Хрватске (Словенија, Македонија, Бугарска, Мађарска, Република Чешка, Република Словачка, Мостар, Норвешка). У Музеју „Старо село“ Кумровец задужена за вођење сљедећих збирки: Збирка оруђа и алата, Збирка керамике, Збирка пучке и сакралне умјетности те Повијесна збирка. Сурађивала са Цехом за традицијске обрте Обртничке коморе Крапинско-загорске жупаније, сурадња са Основном школом Јосипа Броза, Кумровец у припреми упитница за школска теренска истраживања на тему традицијских обрта и вјештина за ученике-истраживаче ОШ „Јосип Броз“ из Кумровца за ЕУ пројект иХЕРИТАГЕ , идејна концепција и коауторица програма Програм субота у етно селу 2014. – УНЕСЦО бурза сувенира, сурађивала са многим познаватељима традицијских обрта и вјештина Крапинско загорске жупаније као и културно умјетничким друштвима и етно удругама у сврху очувања културне баштине. Ауторица је радионице нематеријалне баштине у трајању од неколико дана на тему лончарског обрта у Музеју „Старо село“ Кумровец, судјеловала је и у педагошком раду Музеја на музејско- едукативним радионицама. Чланица је Хрватског етнолошког друштва, Активно судјеловање у раду ИЦОМ-АЕОМ (Еуропско друштво музеја на отвореном). Активно судјеловање у раду закладе Форума славенских култура (ФСК) – координаторица за пројект Црафтаттрацт – организација састанка партнера ФСК- Етар, Габрово (Бугарска), рујан 2012.

 

Светлана Ћалдовић-Шијаковић
Рођена сам у Ужицу, селу Сирогојну у коме сам завршила Основну школу и у коме и данас живим и радим. Средњошколско образовање стекла сам у Ужицу. Дипломирала сам на Катедри за етнологију Филозофског факултета у Београду. Музејска звања добила сам у Народном музеју у Београду. Током студирања била сам стипендиста ДП „Сирогојно“ у циљу стицања образовања које је било потребно за даљи рад на пројекту изградње Музеја на отвореном у Сирогојну и развоја његових будућих функција. Стручно усавршавање, током студија стицала сам у Републичком заводу за међународну научну, културну, техничку и просветну сарадњу у Београду. Летњу праксу обављала сам током студија у ДП „Сирогојно“ радећи у библиотеци-галерији и Музеју на отвореном „Старо село“. У више наврата учествовала сам на семинарима у Аустрији посвећеним стицању савремених менаџерских способности. Радила сам на пословима новинара културне редакције ТВ5 у Ужицу, када је у потпуности медијски птопраћена реализација веома значајног пројекта „На светим водама Лима“ у оквиру којег је обновљен манастир Увац. Истовремено је реализован и пројекат сталне поставке у Народном музеју у Ужицу под називом „Ужице постанак и трајање“. Вративши се у своје родно место Сирогојно у периоду од 1999.-2000. године обављала сам послове директора у Земљорадничкој задрузи „Прота Милан Смиљанић“ основаној 1924.године. Од 2001. године радим у Музеју на отвореном „Старо село“. До именовања директора Музеја обављала сам послове вишег кустоса педагога и послове односа са јавношћу (PR), као и послове начелника Одељења за интегративну заштиту. Знања везана за послове PR-а стицала сам на семинарима у Центру за професионални развој и консалтинг при Универзитету уметности у Београду. Снимила сам неколико стотина прилога и емисија о Музеју за домаће и стране телевизије. Аутор сам монографија посвећених селу Сирогојну и Музеју на отвореном „Старо село“, аутор сам и коаутор низа изложби и каталога, аутор и коаутор текстова објављених у домаћим и међународним зборницима и часописима. Организатор и учесник на домаћим и међународним научним скуповима и струковним удружењима као што су Музејско друштво Србије (МДС), Друштво конзерватора Србије (ДКС), ICOM-a.Учесник у великом броју инердисциплинарних теренских истраживања. Суорганизатор међународне колоније конзерватора, рестауратора и музејских радника која се одржава у Музеју. Аутор и организатор програма на очувању нематеријалне културне баштине у домену народног градитељства и других старих заната и занимања у златиборском крају. Члан сам Комисије општине Ужице за очување географског порекла злакуске грнчарије и члан Националног комитета за нематеријално културно наслеђе који именује Министарство културе и информисања Републике Србије.