Novosadska nedelja knjige: Održan panel “Vojvodina 100 godina posle”

Novosadska nedelja knjige: Održan panel “Vojvodina 100 godina posle”

111
0
SHARE

U okviru “Novosadske nedelje knjige“, koju Color Media Communications organizuje tokom Međunarodnog sajma knjiga u Novom Sadu, juče je održana panel diskusija “Vojvodina 100 godina posle“.

O stogodišnjici od ujedinjena Vojvodine sa Srbijom govorili su prof. dr Miroslav Ilić, Zoran Kolundžija, osnivač i direktor izdavačke kuće “Prometej” i Milovan Balaban, istoričar.

Moderatorka panela novinarka RTV-a Eržika Pap Reljin rekla je u uvodu da je ovo tema o kojoj se malo govori i da je bila iznenađena što su mnogi odbili da o njoj razgovaraju.

Učesnici panela su se složili da je ovo tema o kojoj treba javno diskutovati, bez obzira na to koliko se stavovi jedni drugih ne podudaraju.

Mi govorimo danas o ovome, ne da bismo pravili neke istorijske paralele, a možemo naći gotovo za svaku tezu argumente. Mi pričamo o budućnosti. Ono što se dogodilo 1918. bila je različita vizija budućnosti južnoslovenskih naroda koja je tada trebalo da postane jedna velika celina i postala je. Mislim da je značaj 15. novembra manje važan od činjenice da su se državno-pravnom statusu južnoslovenski narodi ocepili od velike Austrougarske monarhije“, rekao je Ilić.

Kuća zavisi od temelja. Kada uzmemo 1918. godinu, i kao što sam rekao dva veka ranije, istorija negde određuje i budućnosti i pravce u kojima treba da idemo u budćnosti. Nije istorija samo zbir faktografskih podataka, ona je kontinuitet jednog duha. A kontinuitet tog duha govori sledeće – srpski narod u vreme bečkog rata nema svoju državu i on pokušava sve vreme da reši svoja pravna pitanja da bi mogao u skladu sa svojom i tradicijom i duhovnom vertikalom ispoljava svoj identitet, kako lični tako i nacionalni. Ostala je ta težnja koja je nekako 1918. ostvarena. Ona je pre svega borba srpskog naroda za svoju realizaciju, i duhovnu i materijalnu“, rekao je Balaban.

Ako hoćemo da kažemo da je bavljenje stogodišnjicom prisajedinjena Vojvodine Srbiji upotreba u dnevno-političke svrhe, onda znači da nismo saglasni sa tim, a ja mislim da jesmo. Ako mi ne umemo da obeležimo značajne godišnjice, da se setimo onoga šta je urađeno, a ja sam se potpuno uverio čitajući mnoga dela o Prvom svetskom ratu, da je svesno iz naše svesti izbacivana uloga Srbije uopšte na početku 20. veka, posebno u Prvom svetskom ratu, zato što smo se opredelili da se veoma dobro bavimo Drugim svetskim ratom i da prikažemo da je sve počelo od tog perioda“, rekao je Kolundžija.

Nema komentara

Ostavite komentar