Maja Gojković je rođena 22. maja 1963. godine u Novom Sadu. Pohađala je osnovnu školu „Branko Radičević“ i gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu 1987, a pravosudni ispit je položila 1989. godine. Karijeru je započela u porodičnoj advokatskoj kancelariji, koju je osnovao njen otac Mita Gojković. Ima bogato parlamentarno iskustvo u svim sazivima državnog parlamenta od 1992. godine. Bila je i poslanik u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine od 1996. do 2000. godine. Obavljala je funkciju ministra bez portfelja Vlade Republike Srbije od 1998-1999. godine i bila je potpredsednica Vlade Savezne Republike Jugoslavije od 1999-2000. godine. Na lokalnim izborima u septembru 2004. godine izabrana je za gradonačelnicu Novog Sada, i tako postala prva žena gradonačelnik u istoriji grada. Od maja 2012. godine Maja Gojković je bila narodni poslanik u Narodnoj skupštini, članica Odbora za spoljne poslove i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Od 23. aprila 2014. godine, većinom glasova narodnih poslanika, izabrana je za predsednicu Narodne skupštine Republike Srbije u X sazivu. Takođe, Maja Gojković je predsednica Odbora za prava deteta i šef stalnih delegacija u Interparlamentarnoj uniji i Parlamentarnoj skupštini Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi. Članica je Predsedništva Srpske napredne stranke.

Zoran Drače Međunarodna Agencija za Atomsku Energiju – IAEA Mašinski inženjer, Univerzitet u Beogradu. Od 1977, učesnik u pripremama za izgradnju nuklearnih elektrana. Od 1984. pomoćnik direktora Zajednice nuklearnih instituta „NUKLIN“. Od 1993. u Elektroprivredi Ontarija, Kanada, radi na preradi i skladištenju nuklearnog otpada i istrošenog goriva iz 20 nuklearnih reaktora. Od 2006. u IAEA vodi Odeljenje za tehnologije upravljanja nuklearnim otpadom, a zatim INPRO, sektor za inovacije i ocenu održivosti razvoja nuklearnih reaktora i gorivnih ciklusa. Izvršio ekspertske misije u preko 40 zemalja, tehnički oficir za Černobil, misije za Fukušimu. Od 2014. vodi projekte Evropske Zajednice u Ukrajini za podršku tehničkim rešenjima za otklanjanje posledica akcidenta, preradu, prepakivanje, skladištenje i konačno odlaganje otpada iz Černobilske eletrane, 15 operativnih reaktora i iskorišćenih izvora zračenja.

Dr Ivica Vujčić predstavnik je rukovodstva za kvalitet i Glavni dozimetrista na Radijacionoj jedinici Instituta za nuklearne nauke VINČA Doktor tehnoloških nauka, bavi se ispitivanjem uticaja visokoenergetskog zračenja na optička i srukturna svojstva luminescentnih materijala, dozimetrijom u industriji i kontrolom kvaliteta. Sertifikovani interni proverivač po zahtevima međunarodnih standarda ISO 9001:2015, ISO 13485:2016 i ISO 17025:2017. Angažovan je na više projekata Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

Vladimir Janjić pomoćnik je direktora/Rukovodilac inspekcije Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije Diplomirani fizikohemičar. Od 2013. godine zaposlen u Direktoratu za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije na poziciji specijaliste za nuklearnu bezbednost i evidenciju nuklearnog materijala. Od 2019. godine imenovan za rukovodioca inspekcije za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost. Nacionalna kontakt osoba za Integrisani plan podrške za nuklearnu bezbednost, Safeguards i Dodatni protokol.

Robert Čoban rođen je 27.07.1968. u Baču u Vojvodini, Republika Srbija. Srednju školu završio u Bačkoj Palanci, Pravni fakultet studirao u Novom Sadu. Od 1990. radi kao novinar - u početku kao novosadski dopisnik beogradskih "Večernjih novosti"; zagrebačke "Arene", sarajevskih "Naših dana". Sarađuje i u magazinima "Vreme" i "Stav". 1992. sa grupom studenata obnavlja izlaženje studentskog mesečnika "Index". Posle dva broja sledi smena celokupne redakcije i pokretanje "Nezavisnog index"-a koji će kasnije promeniti ime u "Svet" iz kojeg je nastala izdavačka kuća Color Press Grupa. Danas na čelu Color Press Grupe najvećeg izdavača magazina u regionu sa kompanijama u svih 6 republika - 84 magazina, 21 internet portal i preko 50 konferencija i festivala godišnje. U porfoliju kompanije nalaze se i brojni licencni naslovi: "The Economist", "Diplomacy & Commerce", "Hello!", "Brava Casa", "Gloria", "Story", "Grazia" i brojni drugi. Među konferencijama koje Color Press Grupa organizuje - nalaze se i: "Pro Femina", "Food Talk", "The Economist: Svet u...", "Digital", "Book Talk", "CSR Srbija", "Serbia Goes Green", "Teen Talk" i mnoge druge.

Iza Marine Kosanović Stefanović je bezmalo tri decenije profesionalnog života u novinarstvu. Tokom tog perioda , do detalja upoznala kako editorial, tako i business stranu “poslednje avanture duha” ,kako je žurnalistiku svojevremeno definisao njen profesor novinarstva Sergej Lukač. Završila je Fakultet političkih nauka , a karijeru započela u izdavačkoj kući “Politika”,u asopisu “Bazar” gde je radila dugi niz godina kao novinar i urednik. Tekstove je objavljivala i u Studentu, dnevnom listu Politika, asopisima Ana, Pop rock, Rock, E magazin, FAAR… Preko deset godina je bila izvršni orgnaizator “Lica godine” , nacionalnog finala takmičenja The Look of The Year . Autor je imena i koncepta najstarije modne nagrade ,BAZART, koja se i danas dodeljuje na Belgrade Fashion Week-u. Autor je knjige “Naš takozvani život : fenomeni devedesetih”, koja predstavlja svojevrsno svedočanstvo o pomerenoj stvarnosti koju je srpsko društvo živelo tokom poslednje decenije 20.veka. Godine 2004. u estvuje u pokretanju nove izdavačke kuće koju je na srpskom tržištu startovala finsko- holandska medijska kompanija “Sanoma” sa ciljem da u Srbiji lansira svetski poznate licencne magazine. Prvi naslov koji je “Sanoma” lansirala bio je ELLE, najprodavanij modni magazin na svetu, a Marina Kosanović Stefanović – prva glavna i odgovorna urednica srpskog ELLE-a. Četiri godine kasnije iz editorial voda prešla je na business stranu : u izdavačkoj kuci Adria Media Serbia radila je kao direktor izdanja časopisa ELLE, ELLE Dekor , Sensa , Gala Style, National Geographic, Lisa, Mama,Moj stan .. Profesionalno se usavršavala u Londonu , gde je završila MBMC na prestižnom FIPP-u. Radi kao freelance media expert. Uz neosporno uvažavanje digitala, I dalje veruje u magazine. Poslednjih meseci posebno angažovana na pokretanju i pozicioniranju Ženske TV, prvog ženskog kablovskog lifestyle kanala. Majka je dva sina , praktikuje power based hatha yogu

 

 

Dr Đorđe Lazarević zamenik je rukovodioca Sektora za razvoj i primenu nuklearnih tehnologija Javnog preduzeća „Nuklearni objekti Srbije“ Više od 10 godina radnog iskustva u oblasti zaštite od zračenja i ispitivanja efekata jonizujućeg zračenja na elektronskim komponentama, autor i koautor više naučnih radova i učesnik više studijskih boravaka i projekata Međunarodne agencije za atomsku energiju. Diplomu i doktorat stekao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu na studijskoj grupi za nuklearnu, medicinsku i ekološku tehniku. Bio je direktor Laboratorije za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine Instituta za nuklearne nauke „Vinča“. Član je Interresorne radne grupe za izradu Procene ugroženosti Republike Srbije od elementarnih nepogoda i drugih nesreća za nuklearne i radiološke akcidente i član je Radne grupe za pružanje stručne pomoći i podrške Misiji Republike Srbije pri OEBS i drugim međunarodnim organizacijama.

Dr Milovan Matović direktor je Centra za nuklearnu medicinu Kliničkog centra Kragujevac Lekar specijalista nuklearne medicine, subspecijalista medicinske informatike, magistar i doktor medicinskih nauka iz oblasti Nuklearne medicine. Redovni profesor Nuklearne medicine i šef katedre Nuklearne medicine i onkologije na Fakultetu medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu. Direktor Centra za nuklearnu medicinu Kliničkog centra Kragujevac. Bio je prorektor Univerziteta u Kragujevcu, u tri mandata prodekan Medicinskog fakulteta u Kragujevcu i dva mandata kao pomoćnik direktora KC Kragujevac. Autor i koautor u preko 240 naučnih publikacija prvenstveno iz oblasti nuklearne medicine i medicinske informatike. Član uredništva i recenzent u više međunarodnih naučnih časopisa. Član evropskog (EANM), američkog (SNMMI) i srpskog (UNMS) udruženja nuklearne medicine. Dobitnik nagrada „Milovan Antić“ i “Akademik Vladimir Bošnjaković”, UNMS i 1. i 3. nagrade na 3. i 4. Medicinskoj Olimpijadi (2015. i 2107. godine), u Solunu, Grčka.

Milan Vujović je master inženjer elektrotehnike i računarstva. Od 2011. godine u Agenciji za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije i potom Direktoratu za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije. Od marta 2019. godine načelnik odeljenja za kontrolu radijacionih delatnosti i nuklearnih aktivnosti u Direktoratu. Odeljenje je nadležno za izdavanje odobrenja za obavljanje radijacionih delatnosti i nuklearnih aktivnosti. Ko-autor udžbenika „Upravljanje radioaktivnim otpadom“. Više puta učestvovao na ekspertskim i konsultantskim sastancima u organizaciji Međunarodne agencije za atomsku energiju (MAAE) u Beču.

Prof. dr Darko Trifunović direktor je Instituta za nacionalnu i medjunarodnu bezbednost Jedan od osnivača i direktor Instituta za nacionalnu i medjunarodnu bezbednost. Specijalista za studije bezbednosti, studije obaveštajnih i kontra-obaveštajnih aktivnosti, kao i studije za anti-terorizam, nacionalnu i međunarodnu bezbednost. Gostujući profesor na FUDAN University Insittute of BRI Strategy and International Security. Pridruženi profesor Šangajskoj akademiji društvenih nauka kao koordinator istraživanja. Vodeći istraživač i predavač na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu. U diplomatskoj službi bio je Prvi sekretar za inostrane poslove Bosne i Hercegovine. Predstavnik je Srbije i Crne Gore u International Strategic Studies Association. Član je Savetodavnog odbora Institute of Transnational Studies u Minhenu, Nemačka. Bio je angažovan za pripreme obezbeđenja Olimpijskih igara u Kini 2008. i učesnik priprema World Expo Security. Predavač je na International Counter Terrorism Institute, Tel Aviv, Izrael.

Nemanja Velikić rođen je 17. avgusta 1985. godine. Kao jedan od najboljih studenata generacije diplomirao je na Katedri za novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Nišu. Karijeru voditelja i novinara započeo je s nepunih 18 godina, da bi posle samo godinu dana prošao veliku audiciju regionalne TV Jagodina, gde pravi prve televizijske korake. Put ga dalje vodi na studije u Niš, gde ujedno postaje jedno od zaštitnih lica Televizije 5, kao urednik i voditelj informativnog programa. Leta 2008. godine dobija poziv s Televizije FOX i postaje voditelj tada potpuno novog formata jutarnjih vesti “900 sekundi” i novinar informativnog programa. Posle dve godine prešao je na TV Avala, da bi 2012. godine postao deo informativnog programa TV Pink, najpre kao izveštač sa svih važnih političkih dešavanja, a potom nastavio kao prezenter Vesti i autor i voditelj emisije o medicini i zdravstvenoj politici “Infoklinika”, koju i danas radi. Poslednje dve godine, urednik je i voditelj prvog Jutarnjeg programa u Srbiji “Vikend svitanje”. Istovremeno, 2014. godine postaje menadžer za odnose s javnošću Ministarstva zdravlja, da bi danas, svoje dugogodišnje iskustvo iz oblasti medija i zdravstva, dopunio kao savetnik direktora za informisanje Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

 

Vedrana Vuletić rukovodilac je odseka za monitoring, kontrolu i vanredne situacije u Direktoratu za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije Diplomirani fizikohemičar, radila kao saradnik u Laboratoriji za radioekologiju Instituta za medicinu rada Srbije „Dr Dragomir Karajović“ i kao konsultant u Centru za incidente i vanredne situacije Međunarodne agencije za atomsku energiju u Beču (MAAE). U MAAE je koordinirala izradu Regionalnog plana za reagovanje u vanrednim situacijama za Mediteranske zemlje. U Direktoratu je odgovorna za organizaciju monitoringa radioaktivnosti na teritoriji Srbije, kao i za primenu Uredbe o utvrđivanju Plana za delovanje u slučaju akcidenta.

Sanja Vranješ-Đurić, doktor biohemijskih nauka, naučni savetnik Direktor je Laboratorije za radioizotope, Instituta za nuklearne nauke "Vinča", jedinog registrovanog centra u regionu za proizvodnju radioktivnih lekova koje primi više hiljada pacijenata godišnje za dijagnostiku i terapiju najtežih oboljenja. Kao stipendista Švajcarske vlade, doktorsku tezu je uradila u Institutu CERN i Univerzitetskoj kantonalnoj bolnici u Ženevi, nakon čega je tamo vodila grupu u okviru dva projekta ispitivanja alfa emitera i antiprotonske terapije. Rukovodilac je potprojekata više nacionalnih i međunarodnih FP7, COST, IAEA projekata, recezent je u međunarodnim časopisima, kao i međunarodnih projekata. Dobitnik je nekoliko nagrada Udruženja nuklearne medicine Srbije i Godišnje nagrade Instituta "Vinča" za rezultate u oblasti primenjenih istraživanja. Citiranost više od 100 publikacija iz oblasti radiofarmacije je preko 1000.

Dr Milutin Jevremović Doktor fizičke hemije, diplomirao Vojnu akademiju (smer atomsko biološko hemijske odbrane). Profesionalnu karijeru je započeo 2003. godine u Vojsci Srbije, u jedinicama ABHO, a kasnije u Vojnotehničkom institutu u Beogradu na poslovima nuklearne zaštite. Od 2010. godine radi u Javnom preduzeću Nuklearni objekti Srbije, gde je sada Rukovodilac Sektora za upravljanje radioaktivnim otpadom. Aktivno je angažovan na nekoliko nacionalnih i međunarodnih projekata u oblasti upravljanja radioaktivnim otpadom i dekomisijom nuklearnih postrojenja, i kao spoljni ekspert i predavač Međunarodne agencije za atomsku energiju. Ima zvanje naučnog saradnika koje je dobio od Instituta za nuklearne nauke Vinča.

Dr Bojan Radak savetnik je direktora Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbedenost Srbije - SRBATOM Doktor fizičke hemije, u zvanju naučnog savetnika. Autor i koautor više od 200 naučnih radova iz oblasti laserske fizičke hemije, laserske obrade materijala, stabilnih izotopa i hemije životne sredine. Gostujući profesor za istraživanja na Strathclyde University (Britanija) i University of Arizona (SAD). Do sada bio: direktor Laboratorije za fizičku hemiju Instituta „Vinča“, predsednik Naučnog veća Instituta „Vinča“, član Komiteta za nuklearnu sigurnost Instituta „Vinča“, pomoćnik direktora Instituta „Vinča“, v.d. direktor Instituta „Vinča“, potpredsednik Zajednice instituta Srbije. Član Kraljevskog društva za hemiju (Britanija), Srpskog hemijskog društva (u Predsedništvu) i Društva fizikohemičara Srbije. Područni urednik međunarodnog naučnog časopisa Journal of the Serbian Chemical Society.

Bojan Bilbija je prisutan u novinarstvu i medijskom biznisu 15 godina. Rođen je u Beogradu, gde je završio Fakultet političkih nauka, smer Međunarodni odnosi. Novinarsku karijeru započeo u „Nedeljnom Telegrafu“, a duže od decenije radi u dnevnom listu „Politika“, najstarijim novinama na Balkanu, gde je i danas zaposlen. Sarađivao sa različitim medijima u zemlji i inostranstvu, učestvovao u osnivanju dva štampana i jednog elektronskog medija. Prošao je novinarske i uredničke stepenice u listu „Politika“, a u okviru matične kuće bio i zamenik glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista „Politika zip“. Komentarisao je najaktuelnije političke i društvene događaje u zemlji i svetu, posebne oblasti interesovanja su mu unutrašnja i spoljna politika, kao i druge teme od društvenog značaja. Specijalizovao se za međunarodnu politiku, privredu i globalne odnose.