Данијела Ванушић, помоћник министра за културно наслеђе 2005. Дипломирала је на катедри за Национални нови век на одељењу за Историју уметности Филозофског факултета у Београду. Тема рада: Косовски мит у служби националне ослободилачке идеје и подизање Споменика Победе на Теразијама; 2006. стекла звање кустоса, а 2015. године и звање вишег кустоса. 2007. Завршила мастер студије на одсеку за Уметност и визуелну културу новог века, одељење за Историју уметности Филозофског факултета у Београду. Тема рада: Аутобиографски списи Паје Јовановића. РАДНО ИСКУСТВО: Од децембра 2017. – помоћник министра Сектор за културно наслеђе, Министарство културе и информисања Музеј града Београда: 2014 – 2017 Шеф одељења за историју културе и уметности и руководилац Збирке за ликовну и музичку ументост до 1950; 2010–2014. Стручни сарадник – кустос, руководилац Збирке за урбанизам и архитектуру; 2007–2010. Документациони центар - кустос документариста. ПРОЈЕКТИ (избор најважнијих): Аутор пројекта и изложбе Обележавање два века од рођења Анастаса Јовановића (1817-2017), (2017) Ауторска изложба „Муни – инспирација сликара Паје Јовановића, (2016) Ауторска изложба „Акт пред огледалом (Гола Берта) сликара Паје Јовановића у Музеју Паје Јовановића (2016) Ауторка пројекта гостовање међународне изложбе Истоночнсловачког музеја из Кошица Албрехт Дирер и његови савременици – Тријумфални поход цара Максимилијана I, (2014/2015). Ауторка пројекта и изложбе: Константин А. Јовановић: архитекта великог формата, Музеј града Београда, Конак кнегиње Љубице и екстензије основне изложбе у јавном простору Константин А. Јовановић: архитекта великог формата (2011) Кустоскиња изложбе Богдан Богдановић-Уклети неимар (2012) Коаутор изложбе (Д. Ћирић, Д. Ванушић) Београд и Балкански ратови 1912 – 2012, (2013) Стручни помоћник уредника на изради монографије Паја Јовановић. (2010) НАГРАДЕ: Награда Националног комитета ICOM-a за Србију у 2017. од Међународног комитета музеја ICOM Serbia (2018) за публикацију године „Идентитети и медији: уметност Анастаса Јовановића и његово доба“, уредници издања су др Игор Борозан и Данијела Ванушић. Награда Националног комитета ICOM-a за Србију за пројекат године у 2015. од Међународног комитета музеја ICOM Serbia за изложбу „ Албрехт Дирер и његови савременици - Тријумфална поворка цара Максимилијана I “. (Аутор и координатор пројекта: Д. Ванушић). Награду су понели Музеј града Београда заједно са Галеријом Матице српске из Новог Сада . ИЗАБРАНА БИБЛИОГРАФИЈА: Ванушић, Данијела. 2008. „Подизање споменика Победе на Теразијама“, Наслеђе, (9): 193–210. Ванушић, Данијела. 2010. „Између прватне и јавне биографије: Слика Гола Берта пред огледалом“ у Између естетике и живота: Представа жене у сликарству Паје Јовановића уред. Мирослав Тимотијевић и Лидија Мереник, Нови Сад: Галерија Матице српске, 51–73. Конак кнегиње Љубице - Ентеријери београдских кућа 19. Века, Музеј града Београда 2012., аутори: Данијела Ванушић, Ангелина Стојановић, Павао Поша (10-11; 16-23; 24- 33; 35-45); Јовановић, Константин А. 2012. Разне успомене Константина А. Јовановића на владаре Србије и Црне Горе 19. века, приредила Данијела Ванушић, Београд: Музеј града Београда. Ванушић, Данијела. 2013. Константин А. Јовановић: архитекта великог формата, средњоевропски интелектуалац српског порекла на прелазу 19. у 20. век, Београд: Музеј града Београда. Ванушић, Данијела. „Популаризација средњовековних хероја средином XIX века: Споменици србски Анастаса Јовановића“. Византијско наслеђе и српска уметност III, Замишљање прошлости и рецепција средњег века у српској уметности XVIII- XIX века, Београд 2016, 87–95; Vanušić, D., The Mid 19 th Century Populatarisation if the Middle Ages and the Resurgence of the Golden Age Anastas Jovanović’s Serbian Monuments, in: Imaging the Past. The Reception of the Middle Ages in Serbian Art from the 18 th to 21 th Century, еds. L. Merenik, V. Simić, I. Borozan, Belgrade, 87–93. Ванушић, Данијела., 2017. „Политичка институционализација Споменика Србских у светлу обнове српског златног доба“, у Идентитети и медији. Уметност Анастаса Јованопвића и његово доба ур. И. Борозан, Д. Ванушић, Београд, 91–111. Ванушић, Данијела., 2017. „Визуелизација мита о богоизабраном народу: Споменици Србски Анастаса Јовановића“, у Идентитети и медији. Уметност Анастаса Јованопвића и његово доба ур. И. Борозан, Д. Ванушић, Београд, 113–139. Ванушић, Данијела., Анастас Јовановић – Уметност и нови медији, Београд 2017.

 

 

 

 

 

Славко Спасић, виши кустос, дипломирани биолог, Мастер инжењер организационих наука В.д. директора Природњачког музеја у Београду, потпредседник Регионалне алијансе ICOM SЕЕ (South-East Europe), главни републички координатор манифестације „Музеји за 10“. Oд 2014. члан Међународног комитета за природњачке музеје (NATHIST), oд 2011. члан Етичке комисије за добробит животиња Фармацеутског факултета Универзитета у Београду, од 2015. члан Међународног комитета за музејски менаџмент (INTERCOM). Био је председник Националног комитета ICOM Србија (2013 – 2019), члан ICOM Strategic Plan Commitee (2014 – 2016) и члан Националног саветодавног комитета за праћење примене Хашке Конвенције за заштиту културних добара у случају оружаних сукоба (2015 – 2020). Обављао је дужности потпредседника Управног одбора Музеја Николе Тесле и члана Управног одбора Музеја позоришне уметности Србије. Истраживачке активности усмерио ка изграђивању менаџмента у култури, унапређењу система очувања, управљања и презентације природног наслеђа Србије и позиционирању баштинских установа у туристичкој понуди Србије.

Наталија Чађеновић, рођена 02.01.1975.године у Подгорици. Директорица ЈУ Природњачки музеј Црне Горе. Диплому Доктора биолошких наука стекла на Департману за биологију и екологију, Природно-математички факултет Универзитет у Новом Саду 2014. године, Нови Сад, Србија. Звање Магистра биолошких наука стекла на Биолошком факултету Универзитета у Београду, Србија Звање дипломираног биолога стекла на – Универзитету Црне Горе, Природно – математички факултет , Одсјек биологија, Подгорица, Црна Гора. Звање Научног сарадника за област зоологије стекла 2019. године. Аутор, координатор, коаутор, сарадник на преко 20 изложби Природњачког музеја, учесница бројних домаћих и међународних пројеката, студија заштите, пројекта Натура 2000. Свој допринос је дала на бројним домаћим и међународним Конгресима. Објавила преко 20 радова у домаћим и страним часописима. Аутор књиге у издању ЦАНУ, Подгорица.

Anita Hermannstädter is an historian, exhibition curator and science manager. She has been head of the Humanities of Nature department at the Museum für Naturkunde Berlin since 2012, and she is also involved in the strategic development of the museum.

Dorit Wolenitz is currently the chair of ICOM NATHIST. She is recently retired from directing and curating the Man and Living World Museum, a Natural History museum situated in Ramat-Gan, Israel. She has masters of Zoology and a diploma in Museology studies from the Tel Aviv University. She is the founder of the Education Department of the Zoological Center in Ramat-Gan. Since 2008 she has been the chair of The Israel association of museums and the chair of ICOM Israel, she is a member of the advising committee for The Museum Council of Israel on Academic Museum Studies. As a curator she was involved in curating most of the museum exhibition and as a Director she led the museum policy structuring as a leading institute at the community for sustainable society.

Dr Douglas Gurr Director, The Natural History Museum Doug was appointed Director of The Natural History Museum in December 2020. Previously, Doug was Country Manager of Amazon UK and President of Amazon China. Earlier roles included the civil service, partner at McKinsey and Company, Director at Asda-Walmart and founder CEO of internet start-up Blueheath. Doug is also Chairman of the British Heart Foundation, a non-executive Director at the Department of Health and Social Care, and former Chairman of the Science Museum. He has degrees in Mathematics from the University of Cambridge and a PhD in Computing from the University of Edinburgh, and previously taught mathematics and computing at the University of Aarhus in Denmark. He is a former Scottish international triathlete, 12 times Ironman, keen ski mountaineer with over 20 first ascents, and an enthusiastic mountain runner. He is married with two children.

ЖЕЉКА МОДРИЋ СУРИНА рођена је у Ријеци, у Хрватској, 1979. године, Дипломирала је,
магистрирала и докторирала биологију на Свеучилишту у Загребу, а главни су јој истраживачки интереси
флора, вегетација, екологија и хидрологија цретова и других влажних станишта. У Природословном
музеју Ријека ради од 2003. године као кустосица/виша кустосица/музејска савјетница, води
ботаничке збирке те програме музејске едукације. Ужива у свим аспектима рада у Музеју,
посебно у стварању изложби, комуникацији с публиком и тимском раду, а од 2013. године као
равнатељица управља радом Музеја. Предсједница је Хрватског националног комитета ИЦОМ-а те
чланица различитих струковних организација.

Биљана Гаревска е родена на 12.11.1979 во Скопје. Дипломирала на Природно-математичкиот факултет во Скопје, Институт по биологија и на истиот во 2013 година магистрира на тема „Компаративни морфометриски анализи меѓу пештерската мечка и кафеавата мечка во Европа“, под менторство на проф. д-р Николај Спасов од БАН Софија. Од 2009 година м-р Гаревска активно е вклучена во наставната дејност на Институтот по биологија при ПМФ, како асистент на проф. д-р Бранко Мицевски на предметот Вертебрата. Во 2013 година започнува да волонтира во НУ Природонаучен музеј на Македонија – Скопје и во 2014 се вработува како кустос во одделението за геологија и палеонтологија. Во 2019 година, Биљана напредува во Виш кустос во истото одделение. Во текот на своето работно искуство, Биљана учествувала како раководител на повеќе важни проекти од кои од особено значење се издвојуваат: ГПС мапирање на сите палеонтолошки локалитети во Македонија и нивно менаџирање во проектот трае две фази (две години). Од 2016 до денес, активно го истражува палеонтолошкиот локалитет во село Долни Дисан, Неготино, во соработка со палеонтолози од Природонаучниот музеј Софија, под раководство на проф. д-р Николај Спасов. СРП Биљана Гаревска је рођена 12. новембра 1979. године у Скопљу. Дипломирала је на Природно-математичком факултету у Скопљу, Институт за биологију и 2013. године магистрирала на тему „Упоредна морфометријска анализа пећинског и мрког медведа у Европи“, под менторством проф. др Николај Спасов из БАН Софија. Мр Гаревска од 2009. године активно се укључује у наставну делатност Института за биологију ПМФ-а, као асистент проф. др Бранка Мицевског на тему Кичмењаци. Од 2013. године почиње да волонтира у НИ Природњачком музеју Македоније – Скопље, а 2014. године се запошљава као кустос у одељењу за геологију и палеонтологију. 2019. године Биљана је унапређена у вишег кустоса у истом одељењу. Током свог радног искуства, Биљана је учествовала као руководилац неколико значајних пројеката од којих се издвајају: ГПС мапирање свих палеонтолошких локалитета у Македонији и управљање њима у пројекту одвија се у две фазе (две године). Од 2016. године до данас активно истражује палеонтолошко налазиште у селу Долни Дисан, Неготино, у сарадњи са палеонтолозима Природњачког музеја Софија, под руководством проф. др Николај Спасов.

Dr. Katrin Vohland is Director General of the Naturhistorisches Museum Wien, Austria. Before, she was head of the Research Programme “Museum and Society” at the Museum für Naturkunde Berlin (MfN), Germany. She chaired the German citizen science platform including the development of quality criteria, she was chair of the European scientific network of the COST Action “Citizen Science to promote creativity, scientific literacy, and innovation throughout Europe and initiated EU-Citizen.Science which builds capacity for Citizen Science in Europe.