Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije. Rođen je 5. marta 1970. godine u Beogradu. Završio je Zemunsku gimnaziju 1988. godine, a diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1994. godine. Pristupa Srpskoj radikalnoj stranci 1993. godine. Iste godine izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a za generalnog sekretara te stranke 1994. godine. Na toj dužnosti ostaje do 2008. godine. Imenovan je za direktora sportsko-poslovnog centra „Pinki“ u Zemunu 1996. godine. Uspeo je da rekonstruiše ovo zapušteno sportsko zdanje i uspešnim poslovanjem višestruko poveća primanja zaposlenih. Imenovan je za ministra informisanja u Vladi nacionalnog jedinstva 1998. godine. Bio je poslanik u Saveznoj skupštini SRJ u tri mandata: u Veću republika od februara 1998. i od maja 2000. godine, a od 24. septembra 2000. godine izabran je za poslanika na saveznim izborima. Na lokalnim izborima za gradonačelnika Beograda "Vučić za metropolu" osvaja 29 odsto glasova u prvom krugu izbora, odnosno 48 odsto glasova u drugom krugu. Na lokalnim izborima za gradonačelnika Beograda održanim u maju 2008. godine osvaja 34,7 odsto glasova. Sa Tomislavom Nikolićem osniva Srpsku naprednu stranku, a na osnivačkoj konvenciji u oktobru 2008. godine izabran je za zamenika predsednika stranke. Nakon opštih parlamentarnih izbora održanih 2012. godine preuzima funkciju ministra odbrane i prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije zaduženog za borbu protiv korupcije i kriminala. Posle ostavke Tomislava Nikolića zbog izbora za predsednika Srbije na predsedničkim izborima 2012. godine postaje v.d. lidera Srpske napredne stranke 24. maja 2012. godine. Na Drugom kongresu stranke održanom 29. septembra 2012. godine jednoglasno je izabran za predsednika te stranke. Obavljao je funkciju ministra odbrane od 27. jula 2012. godine do rekonstrukcije Vlade Republike Srbije 2. septembra 2013. godine. Aktivno učestvuje u pregovorima Vlade Republike Srbije i privremenih institucija vlasti u Prištini pod pokroviteljstvom Evropske unije. Doprineo je tome da u aprilu 2013. godine dođe do potpisivanja briselskog sporazuma, čime je po prvi put od 1999. godine stvorena realna osnova za to da srpski narod koji živi na Kosovu i Metohiji uspostavi institucije koje će biti priznate od međunarodne zajednice. Od septembra 2013. godine zadržava samo funkciju prvog potpredsednika Vlade zaduženog za borbu protiv korupcije i kriminala. Nakon pobede SNS na izborima održanim 16. marta 2014. godine izabran je za predsednika Vlade Srbije, koja je formirana 27. aprila 2014. godine. Funkciju premijera obavljao je do avgusta 2016. godine, kada je, nakon pobede SNS na izborima održanim 24. aprila 2016. godine, započeo novi mandat na mestu predsednika Vlade Srbije. Vlada koju je vodio Aleksandar Vučić postigla je istorijski uspeh provodeći najteže ekonomske reforme u savremenoj srpskoj istoriji. Privremeno smanjujući penzije i plate u javnom sektoru, Srbiju je spasao od bankrotstva, oporavio budžet i počeo da smanjuje javni dug Srbije. Nakon pobede na predsedničkim izborima održanim 2. aprila 2017. godine izabran je za predsednika Republike Srbije. Srbiju vidi kao ekonomski obnovljenu, uređenu, modernu evropsku državu, regionalnog lidera u ekonomiji, politici, infrastrukuri, energetici, stabilnosti svake vrste, afirmaciji ljudskih prava i sloboda, ali i u obrazovanju, kulturi, nauci, prosvećenosti, sportu i natalitetu. Dobitnik je nagrade „Kapetan Miša Anastasijević“ za ličnost godine 2012, kao i nagrade "Ličnost godine 2013" u izboru "Nezavisnih novina" Bosne i Hercegovine. Takođe, dobio je i nagrade "Čovek godine 2013" u izboru evropskog magazina "Man", "Najevropljanin 2013" u izboru međunarodne organizacije "Prva evropska kuća", "Vidovdanske nagrade 2013." koju dodeljuje Grad Kruševac i nagradu "Regionalni lider 2014" u izboru regionalnog žirija i čitalaca "Večernjeg lista" Bosne i Hercegovine. Strastveni je čitalac, naročito literature iz oblasti istoriografije i geopolitike, ali i srpske i svetske književnosti. Poseduje zavidnu ličnu biblioteku. Igra šah, rado prati utakmice košarke i fudbala. Tečno govori engleski i ruski, služi se francuskim i uči nemački jezik. Oženjen je Tamarom Vučić, otac Danila, Milice i Vukana.

Dubravka Nègre je od avgusta 2016. Direktorica Regionalnog Predstavništva Evropske Investicione Banke (EIB) za Zapadni Balkan, sa sedištem u Beogradu. EIB, Banka Evropske Unije je jedan od najvećih kreditora zemalja Zapadnog Balkana sa 11 milijardi evra za Zapadni Balkan i 5.7 milijardi za Srbiju, kao i najveća multilateralna finansijska institucija na svetu. Pre dolaska u Beograd, Dubravka je bila zadužena za projekte Evropske investicione banke u oblasti javno privatnog partnerstva, kao i projektno finansiranje u Irskoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji i zemljama Beneluksa. Uspešno je finansirala projekte iz oblasti obnovljivih izvora energije, transporta, kao i zdravstva u Holandiji, Velikoj Britaniji i Irskoj, između ostalih. Ugovorila je prvi projekat javno privatnog partnerstva u Hrvatskoj, za koji je dobila nagrade Project Finance Deal za 2013. godinu i EMEA Finance Magazine European Deal 2013 u Londonu. U periodu od 2004. do 2012. godine Dubravka je vodila operacije Evropske investicione banke u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Sloveniji i Srbiji. Pokrenula je i ugovorila brojne projekte u oblasti obrazovanja, energetike, zdravstva, istraživanja i razvoja, telekomunikacija i saobraćaja. Objavila je nekoliko naučnih radova na temu javno privatnih partnerstva u saradnji sa Beogradskim Univerzitetom, i gost je predavac na University College London. Pre karijere u EIB-u, radila je kao TV producent za svetsku televizijsku kuću CNN International, pokrivajući konflikte, uključujući i rat u Avganistanu. Dobila je nagradu Nacionalne Akademije za televiziju, umetnost i nauku SAD. Diplomirala je bankarstvo i finansije na Ekonomskom Fakultetu u Beogradu, a magistrirala finansije i menadžment na SDA Bocconi Univerzitetu u Milanu i Anderson školi mandžmenta u Los Anđelesu. Govori engleski, francuski, italijanski i srpski jezik. Udata je i ima dvoje dece.

 

Ambassador Kimmo Lähdevirta (60) has started his diplomatic career in the Ministry of Foreign Affairs of Finland in 1990. He served as Second Secretary at Permanent Mission of Finland to the UN from 1991 to 1994 in New York, then at the Ministry for Foreign Affairs from 1994 to 1998, as First Secretary at United Nations Unit and European Correspondent at Political Department. From 1998 to 2003, he was a Political Counsellor at the Embassy of Finland in London. From 2003 to 2005, he was at the position of Director of the European Correspondent Unit, while from 2007 to 2007, he was a Director at the Unit for Security Policy in the Ministry. From 2007 to 2011, he was a Minister and Deputy Head of Mission at the Embassy of Finland in Beijing, while in 2011 he was appointed Ambassador of Finland to Vietnam. Prior to his appointment as Ambassador of Finland to Serbia, Montenegro and North Macedonia in 2019, he was holding a position of Director General, at Department of the Americas and Asia at the Ministry for Foreign Affairs in Helsinki.

Slobodan Prodanović, inženjer elektrotehnike. Karijeru započinje na Tehnološko-metalurškom fakultetu kao asistent nastave na predmetima Informatika i Matematičko modelovanje, a nastavlja je u IT-ju u bankarskom sektoru. Pre 15 godina dolazi u Mozzart i kao jedan od suvlasnika kompanije učestvovao je u ključnim projektima koji su Mozzart pozicinirali kao lidera u regionu. Od ove godine obavlja funkciju generalnog direktora kompanije.

Aleksandra Lazarov Đurić, menadžer korporativnih komunikacija, Mozzart Posle Filološke gimnazije, diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na smeru Međunarodni odnosi. Od svoje 21 godine radi u Mozzartu, poslednjih šest godina na poziciji Menadžera za korporativne komunikacije. U sektoru Korporativnih komunikacija pokrenula je i radila na unapređenju nekoliko CSR projekata, između ostalog i Sto terena za jednu igru, akciju obnove sto košarkaških igrališta u Srbiji i Stop nasilju nad ženama – podizanje svesti o problemu nasilja nad ženama i borbi za jednaka prava žena i muškaraca. Tečno govori i piše engleski, a služi se francuskim i španskim jezikom.

Biljana Barošević rođena je Novom Sadu, 25. marta 1976. godine. Osnovne studije završila je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, 2001. godine. Pravosudni ispit položila je 2012. godine, a zvanje Master pravnik VII/2 stekla je 2013. godine. Završila je Školu nacionalne odbrane – Visoke studije bezbednosti i odbrane 2018. godine. Pored maternjeg srpskog, govori italijanski i engleski jezik. Italijanski jezik je usavršavala u Milanu i Sanremu, a engleski jezik u Londonu.. U okviru Nacionalnog udruženja medijatora Srbije i Međunarodne finansijske korporacije IFC pohađala je obuku i 2011. godine stekla zvanje Medijatora. U periodu septembar 2008 – jul 2009. godine završila je specijalističke studije iz oblasti fondovi EU i upravljanje projektima. U oblasti Institucije i pravni poredak EZ/EU, Primena Sporazuma o energetskoj zajednici JE, Pravni okviri za stvaranje usklađenog prava, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) usavršavala se 2008. godine kao stipendista GTZ – Nemačke organizacije za tehničku saradnju. U periodu januar 2006 – jul 2007. godine, kao stipendista Italijanske Vlade, Ministarstva za proizvodne aktivnosti Republike Italije, ICE instituta i Trening centra u Rimu, pohađala je Specijalističke studije za menadžere u marketingu, PR-u i protokolu. Poslovnu karijeru započela je 2002. godine kao pripravnik u Regionalnoj privrednoj komori Novi Sad, gde je preko deset godina sarađivala sa kompanijama u Republici Srbiji, a u cilju njihove pune afirmacije i poslovnog razvoja. U periodu 2005 – 2012 godine bila je na poziciji Šefa kabineta predsednika Regionalne privredne komore Novi Sad. U JP Elektroprivreda Srbije, PD Elektrovojvodina d.o.o. Novi Sad u periodu 2012 – 2016. godina, obavljala je poslove rukovodioca kabineta i savetnika direktora Društva. Profesionalnu karijeru nastavlja u Vladi Republike Srbije, 2016. godine na mestu Šefa kabineta ministra kulture i informisanja, a od juna 2017. godine obavlja funkciju pomoćnika ministra u Sektoru za zaštitu osoba sa invaliditetom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Tokom profesionalne karijere pokazala je vrhunske organizacijske sposobnosti, visok stepen odgovornosti i posvećenosti poslu, orijentaciju ka kontinuiranom usavršavanju, kao i prihvatanju novih profesionalnih izazova. Kao Šef kabineta ministra kulture i informisanja Biljana Barošević je aktivno učestvovala u kreiranju i sprovođenju reformi za unapređenje kulture i umetničkog stvaralaštva. Tokom obavljanja funkcije v.d. pomoćnika ministra u Sektoru za zaštitu osoba sa invaliditetom istakla se spremnošću da sistemski pristupi rešavanju problema ka zaštiti prava i unapređenju položaja osoba sa invaliditetom. Kako je ustanovila nov način rada sa savezima udruženja osoba sa invaliditetom, koji se ogleda u aktivnom uključivanju osoba sa invaliditetom i saradnji u procesu kreiranja i primene politika, dobitnica je brojnih priznanja za doprinos razvoju oblasti zaštite osoba sa invaliditetom, kao posebno osetljive grupe. Saglasno nastojanjima Vlade Republike Srbije da stvori moderno društvo u kome ne postoji nijedan oblik diskriminacije, Biljana Barošević se, na brojnim tematskim konferencijama, okruglim stolovima i tribinama na kojima je učestvovala, zalagala i zastupala stanovište da se položaj osoba sa invaliditetom posmatra kao pitanje ljudskih prava kako bi osobe sa invaliditetom imale jednake mogućnosti i pravo na različitost.

Dr Stana Božović, državni sekretar Obrazovanje:
Doktor odrzivog razvoja i zivotne sredine – Evropski univerzitet u Beogradu Master menadzmenta u turizmu – Evropski univerzitet u Beogradu Diplomirani logoped - Defektološki fakultet Univerziteta u Beogradu
Karijera i radno iskustvo:
• Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zaposljavanje, boracka i socijalna pitanja, novembar 2020- • Drzavni sekretar u Ministarstvu za rad, zaposljavanje, boracka i socijalna pitanja, avgust 2017- oktobar 2020, (zadužena za antidsikriminaciju, rodnu ravnopravnost, populacionu politiku, brigu o deci i starima) u Vladi premijerke Ane Brnabić • Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, maj 2014 – avgust 2017, (zadužena za oblast životna sredina) u Vladi premijera Aleksandra Vučića • Državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine, 2013-2014 ( zadužena za oblast životna sredina) u Vladi premijera Aleksandra Vučića • Državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, 2012 – 2013, (zadužena za rodnu ravnopravnost i bezbednost i zdravlje na radu) u Vladi premijera Ivice Dačića • Birana za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije (2012), lista Srpske Napredne Stranke • U Vladi premijera prof. Dr. Vojislava Koštunice, obavljala dužnost pomoćnika ministra u Ministarstvu trgovine, turizma i usluga (2004-2007) • U prelaznoj Vladi premijera Dr. Zorana Đinđića obavljala dužnost koministra u Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja (oktobar 2000 – januar 2001) • U gradskoj upravi grada Beograda obavljala dužnost sekretara sekretarijata za dečiju i socijalnu zaštitu (1998 – 2000). Kroz celokupno dosadašnje radno angažovanje, koje je većim delom uključivalo rukovođenje u organizaciji poslova, bavila se stručnim usavršavanjem kroz razne vidove učestvovanja na seminarima, stručnim skupovima, savetovanjima, kao organizator i predavač, kao i kroz kontinuirano proučavanje propisa i praćenje stručne literature od značaja za uspešno obavljanje poslova iz delokruga rada. • Položen državni ispit za rad u organima državne uprave • Radila u operativnom koordinacionom odboru pri kabinetu podpredsednika vlade (M. Labus 2005 godina) „Reforma i profesionalizacija državne uprave“. • U toku svog mandata kao šef pregovaračke grupe, životna sredina i klimatske promene 27, koordinacionog tela za proces pristupanja RS Evropskoj Uniji, uspešno završila eksplanatorni i bilateralni skrining. Rukovodila grupom od 80 članova i 22 institucije što je rezultiralo usvajanjem post skrining dokumenta u Evropskoj komisiji „Status i planovi prenošenja i sprovođenja pravnog okvira Evropske Unije za poglavlje 27, životna sredina i klimatske promene“ Predsednica je Saveta Vlade Republike Srbije za praćenje realizacije Akcionog plana za Strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije od avgusta 2018. Potpredsednica Saveta Vlade Republike Srbije za unapredjenje medjugeneracijske saradnje i solidarnosti od januara 2018. Predsednica Saveta Vlade Republike Srbije za rodnu ravnopravnost od 2012.g. Potpredsednica političkog saveta Vlade Republike Srbije za implementaciju Rezolucije UN 1325 – žene, mir, bezbednost (2012-2015) Članica Komisije za žene Olimpijskog komiteta Srbije koja je radila na unapredjenju položaja žena u sportu (2012-2014) Nacionalna direktorka Programa Implementacije Nacionalne strategije za unapredjenje položaja žena i promociju rodne ravnopravnosti od 2012 do 2014. Potpredsednica Upravnog odbora regionalne mreže Žene Mediterana- Balkana i Severne Afrike. U maju 2017, u Ženevi na Konferenciji Ujedinjenih nacija o negativnom uticaju opasnog zagađenja na životnu sredinu i zdravlje ljudi dodeljeno joj je priznanje Pionir rodne ravnopravnosti u detoksikaciji, nagrada koja promoviše partnerstvo na svim nivoima i u svim sektorima kao preduslov održivog razvoja čime je posebno pohvaljen njen politički doprinos uključivanja aspekta ljudskih prava odnosno rodne ravnopravnosti u zaštitu životne sredine i zdravlja ljudi. Posebne uspehe postigla u koordinaciji lokalnih samouprava i donatorskih investicionih fondova u cilju izgradnje ekološke infrastrukture u Srbiji. Razvijajući inicijative za regionalnu saradnju na područiju zapadnog Balkana u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, doprinela da Srbija dobije lidersku ulogu u ovom sektroru. Članica je Multisektorske radne grupe Vlade Republike Srbije za odrzivi razvoj i sprovođenje ciljeva Agende 2030. Predstavljala Vladu Srbije na klimatskom samitu u Parizu (COP 21) sa izlaganjem na četiri sesije gde je predstavila i plan o smanjenju emisija štetnih gasova koje je RS usvojila među prvih 10 zemalja na svetu. Predstavljala Srbiju i na 23 OEBS-ovom ekonomsko-ekološkom forumu „Upravljanje vodama na područiju zemalja članica OEBS-a, povećanje bezbednosti i stabilnosti kroz saradnju“, Beč. Jedan od osnivača Srpske Napredne Stranke 2008. godine, član GO, član IO, predsednik Saveta SNS za brigu o deci, populaciji i socijalna pitanja. Udata je i majka dvoje dece. Živi i radi u Beogradu.

Marina Vidojević je diplomirani defektolog – logoped i specijalista socijalne rehabilitacije Rođena u Beogradu 12. januara 1975. godine, osnovnu i srednju školu završila u Beogradu, diplomirala na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju 2002. godine, i stekla zvanje diplomirani defektolog – logoped. Usavršavanje nastavlja na Fakultetu političkih nauka na specijalističkim studijama gde 2009. godine stiče zvanje specijaliste socijalne rehabilitacije. Trenutno radi na izradi doktorske disertacije na temu ''Medijska vidljivost socijalnih usluga kao faktor poboljšanja kvaliteta života osoba ometenih u razvoju'' na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu, naučna oblast komunikologija U septembru 2018. godine imenovana je za vršioca dužnosti direktora Ustanove za decu i mlade „Sremčica“. Od 2006. do 2018. godine radila je u Centru za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju Beograd. U periodu od 2012. do 2018. godine bila je rukovodilac Dnevnog boravka „Stari grad“, i Dnevnog boravka „Sunce“ na Bežanijskoj kosi. Obavljala funkciju predsednice UO Gerontolškog centra Beograd u periodu od 2015. godine do 2016. godine. Učestvovala kao organizator i kao autor i koautor radova na mnogobrojnim stručno – naučnim skupovima iz oblasti socijalne zaštite, obrazovanja, inkluzivnog obrazovanja, socijalne inkluzije, komunikologije. Autor je mnogobrojnih akreditovanih programa, koordinator i nosilac projekata koji su od značaja za uvođenje inovativnih metoda u radu sa decom i omladinom sa smetnjama u razvoju, kako u zemlji, tako i u regionu. Gostovanjima u emisijama i programima informativnog karaktera informisala je i senzibilisala javnost o populaciji osoba sa invaliditetetom. Inicijator i realizator dokumentarnog filma „Mostovi koji spajaju srcem“ posvećenog korisnicima Dnevnog boravka „Stari grad“. Glavni i odgovorni urednik monografije povodom 50 godina rada Ustanove za decu i mlade „Sremčica“ pod nazivom „Prvih 50 godina“ (2019. godina) i glavni urednik časopisa „Moja Sremčica“ (2020. godina). Majka je dve ćerke, Milice i Jane.

 

Ivan Tasovac, direktor Beogradske filharmonije rođen je 1966. godine u Beogradu. Diplomirao je i magistrirao klavir na Konzervatorijumu “Petar Ilјič Čajkovski” u Moskvi, u klasi profesora Sergeja Dorenjskog. U dvanaestoj godini debitovao je kao pijanista sa orkestrima Beogradske i Zagrebačke filharmonije. Tokom profesionalne pijanističke karijere nastupao je kao solista i sa orkestrima u Italiji, Švajcarskoj, Španiji, Irskoj, SAD, Rusiji, Belgiji, bivšim jugoslovenskim republikama i drugim zemlјama. Bio je direktor Beogradske filharmonije od marta 2001. do septembra 2013. godine. Za to vreme, Filharmonija je postala “jedan od vodećih evropskih orkestara” (Independent), “kultni srpski orkestar” (Financial Times), “najuspešnija kulturna institucija u Srbiji” (Jutarnji list, Zagreb) i “najjače PR oružje Srbije” (Kvällsposten, Malmö). U tom periodu rekonstruisana je zgrada Beogradske filharmonije, obnovlјeni su instrumenti u velikom delu orkestra, orkestar je podmlađen, angažovani su najkvalitetniji muzičari koji su se vratili sa školovanja u inostranstvu i dr. Tokom njegovog mandata, znatno je unapređena institucionalna i regionalna saradnja. Pored zapaženih međunarodnih gostovanja orkestra širom Evrope, na njegovu inicijativu, na jesen 2014. godine, realizovana je prva turneja u istoriji Beogradske filharmonije u SAD-u. Pokrenuo je Fondaciju Beogradske filharmonije “Zubin Mehta” 2004. godine, koja se smatra začetnikom i glavnim promoterom modela finansiranja kulture kroz saradnju privatnog i državnog sektora u Srbiji. Realizaciji brojnih cilјeva i projekata ove fondacije doprinosi i Fondacija “Američki prijatelјi Beogradske filharmonije”, osnovana 2012. godine u Nјujorku. Kao priznanje za doprinos kulturi u Srbiji, koje je pokazao predvodeći Beogradsku filharmoniju, bio je pozvan da bude jedan od glavnih govornika na debati “Odnos kulture i ekonomskog razvoja”, koja je u sedištu Ujedinjenih nacija u Nјujorku održana u junu 2013. godine. Na poziciji ministra kulture i informisanja Republike Srbije nalazio se od septembra 2013. do avgusta 2016. godine. Vlada Republike Srbije ponovo je imenovala Tasovca za direktora Beogradske filharmonije, 24. januara, 2017. godine.

 

Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije rođen je 1. januara 1966. godine u Prizrenu. Završio je Gimnaziju „Stevan Sremac” u Nišu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, prosečnom ocenom 10 (deset). Od 1992. godine je bio narodni poslanik u Saveznoj skupštini SRJ, a od 2004. godine i u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Bio je ministar za informisanje u prelaznoj Vladi Srbije 2000. godine. Predsednik je Socijalističke partije Srbije od 2006. godine. Bio je prvi potpredsednik Vlade-zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova od jula 2008. do jula 2012. godine. Obavljao je funkciju predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova od jula 2012. do aprila 2014. godine. Od aprila 2014. godine do danas je prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova. Bio je tokom 2015. godine predsedavajući OEBS-u i domaćin Konferencije OEBS-a održane u Beogradu. Poseduje višedecenijsko iskustvo i rezultate ostvarene u učešću i rukovođenju u različitim organima izvršne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. U resorima kojima je rukovodio postigao je zavidne rezultate, posebno u oblasti spoljne politike gde je svojom aktivnošću u međunarodnim institiucijama i organizacijama (Savet bezbednosti i Skupština UN, Evropska unija, OEBS, UNESKO i dr...) i kroz bilateralnu i multilateralnu diplomatiju branio državne i nacionalne interese Srbije, posebno kada su u pitanju Kosovo i Metohija. Dobitnik je priznanja „Najevropljanin” za 2009. godinu, Ordena prijateljstva Ruske Federacije 2018. godine i priznanja Statueta „Kapetan Miša Anastasijević” 2018. godine. Obavljao je funkcije predsednika KK „Partizan” iz Beograda, potpredsednika Jugoslovenskog olimpijskog komiteta i predsednika Sportskog saveza Srbije. Govori ruski i engleski jezik. Oženjen je, otac dvoje dece.

Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike. Rođena je 5. maja 1970. godine u Tuzli. Po završetku Prve ekonomske škole u Beogradu, kao đak generacije, upisala je Ekonomski fakultet, na kojem je diplomirala 1993, a doktorirala 2001. godine u oblasti energetike i ekonomije. Zvanje docenta na Univerzitetu „Džon Nezbit” stekla je 2008. godine, zvanje vanrednog profesora i prorektora za nauku 2011, a za redovnog profesora izabrana je 2016. godine. Autorka je i koautorka četiri knjige iz oblasti energetike i održivog razvoja. Objavila je više od dve stotine radova o problemima i mogućnostima razvoja srpskog energetskog sektora. Radila je u Prvoj ekonomskoj školi, „EPS–Elektroistoku”, na Aerodromu „Nikola Tesla” i Univerzitetu „Džon Nezbit”, na kojem je i danas zaposlena. Od 2004. do 2006. godine bila je savetnica potpredsednika Vlade Republike Srbije za energetiku. Savetnica za energetiku predsednika Vlade Republike Srpske Milorada Dodika bila je od 2010. do 2012. godine. Predsednica je Saveta SNS za energetiku i rudarstvo od 2009. godine, potpredsednica stranke od 2012, a od sredine 2016. članica Predsedništva SNS. Od 2012. do 2014. godine bila je guvernerka Srbije u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD). Za ministarku energetike, razvoja i zaštite životne sredine izabrana je 2012. godine. Od 2014. godine do oktobra 2020. godine bila je potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. U istom mandatu imenovana je za predsednicu Koordinacionog tela Vlade RS za rodnu ravnopravnost, kao i za odgovorno lice u ime Vlade za pitanje inkluzije Roma. Predsedava Zajedničkoj grupi Vlade RS sa zadatkom definisanja konkretnih mera za unapređenje pozicije Republike Srbije na listi Svetske banke o uslovima poslovanja (Doing Business) i Saveta stranih investitora. Predsednica je Koordinacionog tela za podršku praćenja realizacije projekata, ulaganja u rekonstrukciju i/ili izgradnju kliničkih zdravstvenih centara. Od 2018. godine članica je Savetodavnog odbora Svetske banke za rodnu ravnopravnost i razvoj, tela zaduženog da razmatra napredak postignut u rodnoj ravnopravnosti na globalnom nivou i daje preporuke za aktivnosti na osnaživanju žena i smanjivanju jaza između žena i muškaraca. Od formiranja Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture 2014. godine, izgrađeno je više od 200 kilometara novih auto-puteva, rekonstruisano više od 200 kilometara pruga, započete su reforme javnih preduzeća i napravljen veliki iskorak u usklađivanju domaćeg zakonodavstva u oblasti saobraćaja i građevinarstva sa pravilima koja važe u Evropskoj uniji. Posebno dostignuće predstavljaju sprovedene sveobuhvatne reforme u oblasti građevinarstva, koje su rezultirale napretkom Srbije sa 186. na 10. mesto na svetu po izdavanju građevinskih dozvola na Duing biznis listi Svetske banke i poboljšanjem ukupnog rejtinga zemlje na listi sa 91. na 43. mesto za tri godine. U dvadesetpetogodišnjoj profesionalnoj karijeri dobila je više od 200 zahvalnica, povelja i priznanja, među kojima se posebno izdvaja „Reformator godine” u izboru Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Prvi put je ovu nagradu dobila 2014. godine za sveobuhvatne reforme u izdavanju građevinskih dozvola, a drugo priznanje, „Reformator 2016. godine”, dodeljeno joj je za decenijske reforme u ovoj oblasti. Dobitnica je međunarodne nagrade „Ličnost godine i najministar za 2018. godinu” koja se dodeljuje najuspešnijim ličnostima u regionu, koja joj je uručena u julu 2018. godine u Sarajevu. Hobi su joj plivanje, karting, gajenje cveća i humanitarni rad. Članica je Saveta Univerziteta u Beogradu i Upravnog odbora Fonda za razvoj. Osnivač je NVO Ženska vlada, članica je Evropskog pokreta u Srbiji i organizacije East West Bridge. Pokretač je inicijative „Uposlimo hiljadu žena u ruralnim područjima”, koju Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost realizuje u saradnji sa Etno-mrežom i NALED-om. Majka je jednog sina. Govori engleski jezik.

Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Rođen je 1983. godine u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je bio student-prodekan, član Saveta fakulteta i član Saveta univerziteta. Od 2007. godine zaposlen je u porodičnom preduzeću Mona d.o.o, koje su osnovali njegovi roditelji. Ubrzani razvoj hotelske delatnosti ova porodična kompanija počinje 2011. godine, izdvajanjem kompanije Mona Hotel Management d.o.o. Od osnivanja nove kompanije obavlja funkciju generalnog direktora firme Mona Hotel Management, pod čijom su upravom tri hotela (hotel Zlatibor Mona na Zlatiboru, hotel Javor u Kušićima, hotel Argo u Beogradu) i jedan rezidencijalni objekat Vila Bella u Budvi. Aktivni je učesnik u poslovnom udruženju HORES (Udruženje hotelijera i restoratera – Poslovno udruženje hotelsko ugostiteljske privrede), gde se od 2013. godine nalazi na poziciji predsednika skupštine HORES, a od 2009. do 2013. obavljao je funkciju predsednika UO HORES. Porodica Momirović aktivna je u humanitarnom radu, a zajedno sa Eparhijom budimljansko-nikšićkom ustanovila je uglednu književnu nagradu “Izviiskra Njegoševa”. Od 2016. godine je na poziciji predsednika kompanije Mona Hotel Management d.o.o. Nakon samo godinu dana započeta je izgradnja novog hotela na Dorćolu (Mona Plaza), čime je realizovana najveća investicija u istoriji kompanije. Nije član nijedne stranke. Oženjen, otac dvoje dece. Govori engleski jezik.

Patricio Dei Tos, predsednik Konfindustrije Srbija Patricio Dei Tos (Patrizio Dei Tos), predsednik je „Konfindustrije Srbija“, udruženja italijanske industrije u Srbiji od decembra 2019. Privrednik iz Treviza, osnivač je i direktor kompanija Labor Legno i Itlas, lidera na italijanskom tržištu u proizvodnji drvenih podova i podnih obloga. Karijeru započinje u očevoj kompaniji „Italparchetti“, da bi samo nekoliko godina kasnije pokrenuo sopstveni biznis: 1985. godine otvara pogon za preradu i obradu drveta, a 1986. sa kompanijom „Labor Legno Srl“ pokreće proizvodnju podova od masivnog drveta. Nakon kupovine pilane „Zarpellon“, 1990. godine osniva kompaniju Itlas Spa i pokreće proizvodnju gotovih drvenih podova. Pod imenom Labor SRB njegova kompanija posluje i u Srbiji posluje od 2015. godine: vođen potrebom svojih kompanija za kvalitetnom i sertifikovanom sirovinom, zajedno sa sinom Mateom, u Sremskoj Mitrovici 2015. godine otvara prvi pogon, pogon za primarnu preradu drveta. 2018. godine firma proširuje svoje kapacitete i tako otvara novi pogon za završnu preradu višeslojnog parketa. Sa italijanskim now-how, tehnologijom i srpskih hrastom, kompanija dolazi do recepta za savršen proizvod. Duboko vezan za svoje korene, Patricio Dei Tos aktivno podržava sportske, društvene i kulturne aktivnosti grad (Trevizo) I regije (Veneto) iz kojih potiče. Oženjen Laurom, sa kojom ima troje dece: sina Matea i dve ćerke Irene i Saru.

Gospođa Dejana Kostadinova je 12. oktobra 2020. godine preuzela dužnost direktorke UNICEF-a u Republici Srbiji. Do preuzimanja dužnosti u Srbiji, bila je stalna predstavnica Republike Bugarske pri Kancelariji Ujedinjenih nacija u Ženevi, a kao članica učestvovala je i u radu Saveta za ljudska prava. Gospođa Kostadinova je radila i kao šefica Kabineta predsednika Republike Bugarske. Bila je zadužena za organizovanje političkih aktivnosti predsednika Republike i međunarodne pregovore. Bila je potpredsednica Vlade i ministarka za rad i socijalnu politiku u prelaznoj vladi. U tom mandatu bila je zadužena za formulisanje i realizaciju Vladinih politika u oblastima socijalne politike i tržišta rada, obrazovanja, zdravstva, kulture. Kao savetnica predsednika Vlade Republike Bugarske vršila je političku analizu i davala predloge za političke odluke koje se tiču socijalnih, kulturnih i pravnih pitanja. Kao zamenica ministra za rad i socijalnu politiku bila je zadužena za formulisanje i realizaciju politike tržišta rada i sprovođenje operativnog programa „Razvoj ljudskih resursa“. Gospođa Kostadinova je obavljala dužnost generalne direktorke Direkcije za praćenje prava deteta. Vršila je praćenje odeljenja za zaštitu dece, specijalizovanih institucija, škola, bolnica i nevladinih organizacija. Svoju karijeru započela je kao advokatica u sopstvenoj kancelariji specijalizovanoj za ljudska prava, a nakon magistrature na univerzitetu u Sofiji. U svojoj advokatskoj praksi posebno se bavila pitanjima prava deteta.

Borjan Popović, direktor Korporativnih komunikacija, Mozzart Borjan Popović je iskusni profesionalac u komunikacijama koji se pridružio kompaniji Mozzart 2017. godine na funkciji direktora korporativnih komunikacija. Pre nego što se pridružio Mozzart-u, Borjan je bio savetnik za medije u srpskom Ministarstvu sporta i omladine i novinar i urednik u dnevnim novinama Večernjih novosti. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka, odsek za novinarstvo i komunikacije.

Predrag Milinčić, regionalni direktor Mars BBA (Balkan, Baltics, Adriatic) Predrag Milinčić je iskusan rukovodilac sa petnaestogodišnjim iskustvom u oblasti hrane i pića i velikim poznavanjem tržišta balkanskih i baltičkih zemalja. Na poziciju regionalnog direktora u Marsu dolazi 2017. godine iz kompanije Coca-Cola, gde je 2002. započeo karijeru i prošao sve faze profesionalnog razvoja - od početnih pozicija unapređenja prodajnog prostora kod kupaca i komercijaliste, preko rukovodioca tima komercijalista, supervizora rukovodioca timova, regionalnog menadžera prodaje, sve do nacionalnog direktora prodaje za fragmentirano tržište. Tokom proteklih godina uspešno je doprineo razvoju i implementaciji velikog broja snažnih tržišnih strategija. Kroz stalni fokus na razvoj i motivaciju ljudi, što je oduvek bio njegov prioritet, Miliničić gradi snažne i posvećene prodajne timove istovremeno održavajući i razvijajući snažna partnerstva sa kupcima, uz usmerenost na postizanje vrhunskih poslovnih rezultata.

Predsednica izvršnog odbora, Marija Popović, deo je tima Mobi Banke od samog otvaranja. Marija ima višegodišnje iskustvo u bankarskoj industriji koje je stekla na vodećim pozicijama u oblasti prava, usklađenosti poslovanja i regulatornih poslova. Profesionalnu karijeru započela je 2006. godine radeći kao sudijski pripravnik u Prvom opštinskom sudu u Beogradu. Pre dolaska u Mobi Banku u februaru 2014. godine, Marija je radila na pozicijama pravnog savetnika u KBC banci i Findomestik banci. Marija je dala značajan profesionalni doprinos ispunjenju regulatornih zahteva za pokretanje i rad prve mobilne onlajn banke u Srbiji, pri čemu je dodatno nadogradila svoje profesionalno iskustvo kroz različite uloge u oblasti pravnih i korporativnih poslova, poslova upravljanja rizicima i poslova upravljanja bankarskim operacijama. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, položila je pravosudni i ispit za javne beležnike. Udata je i ima dvoje dece.

Ruža Ristanović, direktorka magazina Diplomacy&Commerce rođena je u Zenici 1978. godine. Studirala je marketing na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Profesionalnu karijeru je započela u Ministarstvu obrazovanja 2002. na poziciji PR menadžera. Dve godine kasnije prelazi u Roaming Electronics, gde je vodila marketing i komunikacije za brend Samsung. Zajedno sa telko operatorima osmislila je i sprovela kampanju za suzbijanje tržišta nelegalnih telefona u Srbiji pod nazivom „Budi legalan“. U medije prelazi 2007, prvo kao brend menadžer za magazine u kompaniji Ringier, a zatim kao direktor sektora marketinga. Na toj poziciji je vodila marketing, istraživanje tržišta i komunikacije kompletnog portfolija kompanije Ringier Axel Springer u Srbiji, Crnoj Gori i BiH. Za kampanju repozicioniranja nedeljnika NIN 2009. godine je dobila UEPS-ovo srebrno priznanje. U julu 2011. prelazi u CorD magazin na poziciju izvršnog direktora. Tokom pet godina na toj poziciji razvija portfolio i uspostavlja saradnju sa ambasadama, stranim privrednim komorama, domaćim i međunarodnim institucijama, Vladom Srbije i zemalja u regionu. Sarađivala je sa organizacijama Naled, FIC, AmCham, DSW i drugim. Istovremeno je pet godina bila član ABC Srbije, organizacije koja se bavi medijskim standardima, gde je kao potpredsednik odbora za medije učestvovala u projektima uvođenja standarda za merenje i analitiku medija, uvođenja Gemius standarda, izrade nacrta Zakona o oglašavanju. U Color Press Grupu prelazi 2016. godine na mesto direktora magazina Diplomacy&Commerce, sindikacije londonskog The Economista. Najdraži projekti su joj spoj konferencija + specijalno izdanje poput The Economist konferencije i izdanja World In, CSR, Green Serbia, te mnogobrojnih publikacija pod nazivom InFocus, koje se izdaju u saradnji sa privrednim komorama. Član je Društva Srbije za Odnose sa javnošću (DSOJ) i Srpske asocijacije menadžera (SAM), a predstavlja kompaniju u nemačkoj, švajcarskoj, grčkoj, hrvatskoj, francuskoj, slovenačkoj i italijanskoj privrednoj komori. U slobodno vreme piše blog o putovanjima i hrani, vodi Facebook stranicu „Život je lep“ i volontira kao komjuniti menadžer pokreta „Gerila baštovani“. Ima mini-maltezera po imenu Mikhail Romanov. Životni moto: just forward, život je lep!

Vjera Mujović u Podgorici završava osnovnu i srednju školu. Diplomirala je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu 1991. godine. Glumica je Narodnog pozorišta u Beogradu. Odigrala je brojne uloge, napisala dve knjige proze i priredila više dramskih tekstova. Od uloga, posebno se ističu Olga Kniper – Čehova, Koko Šanel, Bergmanova Lena, Marija Lebjatkina iz Zlih duha i Aglaja iz Idiota Dostojevskog, Sonječka Marine Cvetajeve, Madam de Turvel, Judita, Silvija Plat, Olga Jančevecka, Mabel Grujić, Mina Karadžić… Već tri decenije je učesnik i organizator projekata iz oblasti kulture i umetnosti kod nas i u inostranstvu, aktivno sarađuje sa našom dijasporom, angažovana i u brojnim humanitarnim akcijama. Ima značajno iskustvo u organizaciji projekata od ideje do konačne realizacije. Autor je i producent predstava „Poetski kabare Ivo Andrić”, „Višnje u čokoladi”, „Esperando al Če“, „Mala crna haljina”… Bavi se prevođenjem sa ruskog i francuskog. Objavila je i knjige proze: Registar kreveta, čežnji i opomena i Nisam ovako zamišljala život, kao i dva muzička cd-a na ruskom jeziku i francuskom sa Isidorom Žebeljan. U domenu javne diplomatije, učestvovala je u brojnim akcijama, od kojih izdvajamo izložbu „Jasenovac – pravo na nezaborav”, 2018. u Njujorku u Ujedinjenim nacijama, otvaranje hebrejskog centra u Beogradu, srpsko-jevrejskog centra „Sveti Sava i Jehuda Alkalaj” u Jerusalimu, 2019. godine, kao i predstavu „Dve žene i jedan rat”. Ostvarila je brojna gostovanja – od severnog polarnog kruga, Mongolije, Gruzije, preko Evrope do Južne Afrike. Doktorsku disertaciju pod nazivom „Kulturna diplomatija kao činilac promene imidža Srbije u svetu” odbranila je maja 2019. Monografiju „Kulturna diplomatija u službi Srbije” (disertaciju) ovjavljuje Institut za političke studije iz Beograda 2020. godine. Publikovala je i više naučnih radova iz oblasti kulturne diplomatije. Dobila je više međunarodnih glumačkih priznanja - Zlatni vitez, Vrostja, Zvaigzne, ali i nagrade za doprinos kulturno-umetnički angažman i predstavljanje srpske kulture u svetu - Kapetan M. Anastasijević, Zlatni beočug… Govori ruski, engleski i francuski jezik

Aleksandar Stankov, direktor Opere Srspkog narodnog pozorišta rođen je 1976. godine u Zrenjaninu. Osnovnu i srednju muzičku školu „Isidor Bajić“, odsek viola, završio je u Novom Sadu u klasi profesorke Radovanke Pavlović. Violu je diplomirao 2004. godine u klasi prof. Dušice Polovine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Profesionalnu karijeru muzičara započinje 1997. godine kao honorarni saradnik Orkestra Opere Srpskog narodnog pozorišta, a od 2000. godine zasniva radni odnos u UJ Opera Srpskog narodnog pozorišta. Kao stručni saradnik u nastavi na predmetu gudački kvartet na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, radio je od 2011. do 2013. godine. Tokom godina se razvija kao stalni saradnik važnijih orkestara u zemlji i regionu obavljajući poslove violiste tuti ili vođa grupe viola: Novosadskog kamernog orkestra, Orkestra „Novosadski solisti“, Zrenjaninskom kamernom orkestru, Orkestru za ranu muziku „New trinity baroque“, Gudačkog kvarteta „Lira“, Festivalskog orkestra Kotor Arta, Festivalskog orkestra NOMUS-a, Orkestra Rumunske nacionalne manjine u Srbiji, Vojvođanskog simfonijskog orkestra, Simfonijskog orkestra „Makris“, zatim, u Zrenjaninskoj filharmoniji, Banjalučkoj filharmoniji i ostalim orkestrima. Sa navedenim ansamblima nastupa u zemlji i inostranstvu (Nemačka, Slovenija, Austrija, Holandija, Italija, Mađarska, Turska) pod vođstvom uglednih dirigenata i sa eminentnim solistima. Oprobao se i kao studijski muzičar snimajući muziku za film Emira Kusturice „Na mlečnom putu“, pod vođstvom koncermajstora Briselskog kraljevskog kamernog orkestra Hačatura Almazijana. Kao član gudačkog kvarteta „Lira“ snimao je muziku za album „Times of day“ Borisa Kovača. Učestvuje na tribinama kompozitora, izvodeći dela mladih vojvođanskih kompozitora. Tokom rada u orkestrima pokazao je organizacione sposobnosti te je obavljao poslove sekretara Orkestra Opere Srpskog narodnog pozoriša, ali i Simfonijskog orkestra „Makric“ i Zrenjaninske filharmonije. Radio kao član organizacionog tima Nove beogradske opere prilikom realizacije opere Orlando G. F. Hendla tokom 2015/16. Vršilac je dužnosti direktora UJ Opera od 24. avgusta 2016, a od 1. februara je direktor Opere.

Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja. Rođena je 1963. godine u Novom Sadu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu 1987. godine, a pravosudni ispit položila 1989. godine. Karijeru advokata je započela u porodičnoj advokatskoj kancelariji, koju je osnovao njen otac Mita Gojković. Poseduje bogato parlamentarno iskustvo od 1992. godine, kada je prvi put postala jedan od najmlađih narodnih poslanika sve do 2020. godine kada je završila drugi mandat predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Od 1996. do 2000. godine bila je i poslanik u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine. Obavljala je funkciju ministra bez portfelja Vlade Republike Srbije 1998-1999. godine, a nakon toga i funkciju potpredsednika Vlade Savezne Republike Jugoslavije 1999-2000. godine. Na neposrednim izborima u septembru 2004. godine izabrana je za gradonačelnicu Novog Sada, i tako postala prva žena gradonačelnik u istoriji grada. Od maja 2012. do 2014. godine bila je narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, članica Odbora za spoljne poslove i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Na funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije i predsednika Odbora za prava deteta prvi put je izabrana 2014. godine. Nakon parlamentarnih izbora 2016. godine ponovo je izabrana za predsednicu Narodne skupštine Republike Srbije. U tom sazivu Narodne skupštine nalazila se na čelu Odbora za kulturu i informisanje, Odbora za prava deteta i Odbora za zaštitu životne sredine. Na čelu delegacije Skupštine Srbije u Interparlamentarnoj uniji (IPU) bila je od 2014. godine i tokom svog mandata omogućila je da Beograd dobije organizaciju 141. Skupštine IPU, koja je okupila 77 predsednika parlamenata i više od 2.000 parlamentaraca iz čitavog sveta. Predsedavala je 141. skupštini Interparlamentarne unije, koja po veličini, značaju i rezultatima spada u najuspešnije plenarne skupove Interparlamentarne unije, ove najstarije međunarodne parlamentarne organizacije. Oba mandata predsednika Narodne skupštine obeležio je snažan razvoj međuparlamentarne saradnje na bilateralnom i multilateralnom planu. Bila je član Ženske parlamentarne mreže od njenog osnivanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije i svojim aktivnim učešćem i zalaganjem doprinela je većem učešću žena u političkom i društvenom životu Srbije. Inicijator je brojnih projekata od širokog društvenog značaja i podrške osetljivim grupama, kao što su “Žene žive i na selu” i “Niste sami”, sa ciljem prevazilaženja predrasuda prema mladim osobama sa problemima mentalnog zdravlja i invaliditeta. Osim posvećenosti pitanjima rodne ravnopravnosti i podrške osetljivim grupama, snažno se zalaže i za razvoj svesti o značaju zaštite životne sredine. Aktivno govori engleski i nemački i služi se italijanskim jezikom.

Prof.dr Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Rođena je 1975. godine u Sarajevu. Medicinski fakultet u Beogradu završila je 2001. godine sa prosečnom ocenom 9,60. Obavezni lekarski staž obavila je tokom 2001. i 2002. godine na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, a stručni ispit položila u septembru 2002. godine. Poslediplomske magistarske studije iz epidemiologije upisala je školske 2002/03. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Usmeni magistarski ispit položila je juna 2005. godine sa ocenom 10, a magistarski rad odbranila juna 2006. godine. Doktorsku disertaciju pod nazivom "Prediktivna vrednost kvaliteta života u proceni ishoda bolesti kod bolesnika sa multiplom sklerozom" odbranila je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 14. maja 2010. godine. Specijalizaciju iz epidemiologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu upisala je maja 2004. godine, a završila juna 2008. godine sa ocenom odličan. Subspecijalizaciju iz epidemiologije nezaraznih bolesti na Medicinskom fakultetu u Beogradu završila je decembra 2017. godine. Zaposlena je na Institutu za epidemiologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu od februara 2002. godine. Od juna 2017. godine nalazi se u zvanju vanrednog profesora za užu naučnu oblast Epidemiologija. Od februara 2019. godine drži nastavu iz oblasti epidemiologije i na Medicinskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovci. Od 2015. godine član je Republičke stručne komisije za onkologiju, a iste godine postala je i član Predsedništva epidemiološke sekcije. Koautorka je u šest knjiga iz oblasti medicine, objavila je preko 120 naučnih radova. Od decembra 2017. godine do novembra 2020. bila je zamenik direktora u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Nj.E. Raul Bartolome Molina, ambasador Kraljevine Španije rođen u Bilbaou 21. novembra 1966. Diplomarina pravnik. Započeo diplomatsku karijeru 1991. Bio je konzul Španije u Karakasu između 1996 i 1999, savetnik u Ambasadi Španije u Parizu od 1999. do 2004, šef kabineta generalnog sekretara za Evropsku uniju između 2005. i 2008. Bio je otravnik poslova u Ambasadama Španije u Rimu (2008-2013) i Oslu (2013-2016). Od decembra 2016 bio je šef kabineta državnog sekretara za Evropsku uniju sve do imenovanja kao ambasadora Spanije u Beogradu.

Thomas Schieb, Ambassador of Germany to Serbia Thomas Schieb (54) arrived to Belgrade from New York, where he spent the past four years as the head of the political department at the German UN representation. German ambassador is an economist, who also graduated from the diplomacy academy at the German Federal Ministry for Foreign Affairs, gaining professional education for his diplomatic career. It’s interesting to note that he is not unfamiliar with the Balkans. He spent some time working in the region, as a clerk at the Embassy of Germany in Sarajevo. Furthermore, he worked in Tanzania, in Brussels as a member of the Standing Mission in the EU, and also in Berlin for some time, in the Federal Ministry for Foreign Affairs. Schieb also worked in London, in the German embassy, where he was the head of the press department. Thomas Schieb succeeds Axel Dittmann, whose mandate as the German Ambassador to Serbia has expired and who has returned to Berlin to assume the duties of the Deputy Head of the European Affairs Department at the Ministry of Foreign Affairs.

Majk Mišel, Telenor Srbija Generalni direktor Majk Mišel (Mike Michel) stupio je na dužnost generalnog direktora Telenora u Srbiji 8. oktobra 2018. godine. Pre nego što se pridružio Telenoru Srbije, bio je na poziciji izvršnog direktora marketinga u telekomunikacionoj kompaniji Banglalink u Bangladešu. Takođe, Mišel je bio izvršni direktor marketinga u Telenoru Mađarske, i potpredsednik upravljanja brendovima u Telenor grupi u Norveškoj. Mišel poseduje više od dvadeset godina iskustva na rukovodećim pozicijama u globalnim telekomunikacionim kompanijama u regionu, Severnoj Americi i Aziji. Radio je na različitim rukovodećim pozicijama u Češkoj, Srbiji, Crnoj Gori i Mađarskoj. U Srbiji i Crnoj Gori proveo je pet godina, tokom kojih je vodio timove u oblasti komercijale i biznisa. Diplomirao je ekonomiju na kanadskom univerzitetu „Sajmon Frejzer“.

Udo Ajhlinger (Eichlinger), predsednik Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore i generalni direktor Siemens Srbija Gospodin Ajhlinger je od 2015. godine generalni direktor kompanije Siemens Srbija, a nakon doprinosa radu Nemačko-srpske privredne komore kao član odobora, u oktobru 2020. izabran je za predsednika Upravnog odbora komore. Ajhlinger ima preko 30 godina iskustva u korporaciji Siemens AG na rukovodećim pozicijama koje obuhvataju rad u različitim divizijama i poslovnim jedinicama kompanije u Nemačkoj, regionu centralne i istočne Evrope i azijsko-pacifičkoj zoni, bliskom istoku i Africi. Karijeru je započeo u okviru oblasti IT i telekomunikacija kao direktor prodaje sektora za telekomunikacije Siemens AG. 2002. godine dolazi u Srbiju i postaje generalni direktor preduzeća VF-Tel d.o.o., Beograd i 2003. direktor odeljenja telekomunikacija Siemens d.o.o., Beograd. 2005. godine odlazi u Kinu, u Siemens Ltd. Peking radi kao Glavni direktor za projekte sektora za telekomunikacije, i već 2006. u Dubai kao CEO sektora za telekomunikacije Siemens LLC. UAE i Persijskog zaliva, gde je organizovao direktnu i indirektnu prodaju u UAE, Omanu, Kataru, Bahrejnu, Jemenu i Pakistanu. 2007. se vraća u Nemačku na poziciju regionalnog direktora prodaje i generalnog direktora Siemens Enterprise Communications GmbH & Co. u Minhenu. Nakon toga preuzima menadžment konsalting odeljenje za energetsku efikasnost. Od 2015. je direktor Siemens regionalne kompanije u Srbiji i odgovoran je i za Siemens Mobility u Kragujevcu. Sa oko 3500 zaposlenih Siemens je jedan od najvećih poslodavaca sa stalnim rastom. G. Eichlinger u svojoj funkciji podstiče dalji razvoj partnera (srednjih preduzeća). Od 2016. godine je član Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore, a četiri godine kasnije postaje predsednik Upravnog odbora komore. Oženjen je Jelenom i Lukin je otac.

Stefan Lazarević, generalni direktor NCR Srbija i direktor spoljnih poslova za Evropu, Bliski istok i Afriku (EMEA) Kao generalni direktor NCR Srbija i direktor spoljnih poslova za Evropu, Bliski istok i Afriku, Stefan učestvuje u različitim projektima podrške razvoju i pristupu tržištima EMEA regiona, uz praćenje pravne regulative u domenu ICT i relevantnih političkih i društvenih kretanja. Pre nego što se pridružio NCR timu 2014. godine, Stefan je bio na nekoliko vladinih funkcija, a poslednja je bila pozicija državnog sekretara u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, gde je bio odgovoran za razvoj sektora informacione i komunikacione tehnologije i poštanskih usluga, sa fokusom na razvoj širokopojasne mreže, e-uprave i e-trgovine. Kao državni sekretar, predsedavao je i pregovaračkom grupom za poglavlje 10: Informaciono društvo i mediji, kao deo pregovaračkog tima Srbije u pridruživanju Evropskoj uniji. Od 2009. do 2011. bio je član dva odbora u okviru razvojnih programa Evropske komisije - za istraživanje i razvoj u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija, i za podršku primene zakona i strategija u istoj oblasti. Završio je master studije na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, smer telekomunikacije.

Vanja Kovačev komunikacijski ekspert Freelance PR, Communications i event management expert. U komunikacijama je već 18 godina i ima bogato i raznovrsno iskustvo kako u biznis sektoru, radivši izmeđuostalog kao PR menadžer u UŠĆE šoping centru od 2009-2011, tako i u radu u ambasadama Švedske i Norveške i saradnji sa ambasadama Kanade, Nemačke, Grčke, Turske, Slovenije, Izraela, Belgije, Indije itd. brojnim stranim i domaćim privrednim komorama, vladinim i nevladinim organizacijama i mnogim expat udruženjima. Pored poslova iz domena PR&Communications, organizuje manifestacije koje promovišu kulturu, privrednu saradnju i turizam stranih zemalja u Srbiji. Rođena je 10.01. 1974. u Sarajevu u kome je završila osnovu i srednju školu. Završila je Filološki fakultet u Beogradu. Govori četiri strana jezika, voli horsko pevanje, jedrenje i planinarenje, društvenu odgovornost i humanitarni rad kao i nove profesionalne izazove.

Nebojša Katić (1955) živi u Londonu i radi kao samostalni poslovni konsultant. Do odlaska u London 1992. godine, njegova poslovna karijera je bila vezana za beogradski Energoprojekt. Bio je finansijski direktor radne organizacije Energoprojekt-Energodata, a zatim i finansijski direktor sistema Energoprojekt- Holding. Pre nego što je započeo samostalnu konsultantsku karijeru, Katić je do 1997. godine radio kao finansijski direktor Energoprojektove kompanije u Londonu, INEC Engineering Co. Od avgusta 2005. do leta 2010. godine, Katić je bio redovni kolumnista dnevnog lista "Politika" gde je najčešće pisao o ekonomskim temama. Tekstove i intervjue sa njim su objavljivali "NIN", "Danas", „Blic“ itd., a čest je gost i na RTS-u. Nebojša Katić je završio osnovnu školu i gimnaziju u Beogradu, gde je ne Ekonomskom fakultetu diplomirao i magistrirao.

Mikica Budimirović je komunikativan, stručan i spreman da radi u timu ljudi voljnih da podnesu pritisak i uvedu promene u sistem, kako bi isti unapredili i usavršili. Kao v.d. direktora Doma za odrasla invalidna lica Zemun brzo uspostavio kontakt sa ostalim kolegama iz drugih ustanova socijalne zaštite kako u Republici Srbiji tako i u regionu sa ciljem razmene iskustava i unapređenja usluga u praksi. Na osnovu gore navedenog postavljen za člana Nadzornog odbora udruženja poslodavaca Ustanova socijalne zaštite, postavljen za zamenika predsednika komisije za izbor članova Skupštine i organa upravljanja Komore socijalne zaštite. Učestvovao u više radnih grupa za davanje predloga i pisanje zakona (Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom,...) Završio Master studije na Fakultetu političkih nauka smer socijalna politika, na temu Zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Doktorske studije nastavio na istom fakultetu, smer socijalni rad i socijalna politika, a kao završnu temu za doktorsku disertaciju izabrao Razloge za smeštanje osoba sa invaliditetom u ustanove socijalne zaštite. Razvio program edukacija HR menadzmenta u kompanijama za uspešno zapošljavanje osoba sa invaliditetom i njihovo ravnopravno i potpuno uključivanje u proces rada, koji je sproveden uspešno u preko 20 kompanija. Menadžment i strateško planiranje ((Uloga i značaj svih aktera u civilnom društvu, Ispitivanje potreba, Strateško planiranje, SWOT analiza, Misija, Ciljevi i zadaci, Kultura organizacije, Struktura organizacije, Timski rad, Liderstvo i Odnosi sa javnošću) Liderske veštine i upravljanje projektima (Formiranje timova, Prikupljanje sredstava, Pisanje predloga

Jelica Stamenković je osnivač Preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom Budućnost pet iz Jagodine. Svoje petnaestogodišnje radno iskustvo dr Stamenković stavila je u službu borbe za bolji životni standard osoba sa invaliditetom i 2017.godine pokrenula preduzeće koje je do sada osposobilo i zaposlilo veliki broj osoba sa invaliditetom. Od 2005. godine profesionalno iskustvo sticala je na rukovodećim pozicijama u oblasti finansijskog i izvršnog menadžmenta u kompaniji Euro Support Group na poslovima planiranja, organizacije i kontrole finansijskih tokova. Učestvovala je u donošenju odluka u vezi sa novim investicijama, razvijala i usmeravala sprovođenje strateških poslovnih i operativnih planova, projekata, programa i sistema. Doktorsku disertaciju odbranila je 2019. godine. Zvanje mastera u oblasti finansija i bankarstva stekla je 2015. godine na Akademiji za poslovnu ekonomiju u Čačku, gde je 2016. izabrana u zvanje asistenta za naučno-stručnu oblast finansija. Diplomirani je ekonomista za oblast finansijskog, bankarskog i berzanskog menadžmenta od 2007. godine. Učesnica je brojnih konferencija, sajmova i profesionalnih usavršavanja, kao i autor više stručnih publikacija. Rođena je 1983. godine u Đakovici, udata, majka jednog deteta.

Marko Košutić, predsednik Saveza udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama u AP Vojvodini, predsednik Udruženja za pomoć MNRO "Plava ptica" Opštine Kula
Obrazovanje:
- Srednja ekonomsko trgovinska škola Kula- zvanje ekonomski tehničar - Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu- zvanje diplomirani defektolog-oligofrenolog - Osim formalnog obrazovanja višegodišnje usavršavanje kroz neformalno obrazovanje u nevladinom sektoru
Zaposlenje:
- Od 2003godine volonter u Udruženju za pomoć MNRO Kula - od 2006 stručni saradnik Udruženja MNRO Kula - 2007-2013 predsednik Udruženja MNRO Plava ptica- volonterska funkcija - Od 2011-2013 zaposlen kao defektolog u službi za dnevni boravak i stanovanje uz podršku - Od 2013 direktor Udruženja za pomoć MNRO „Plava ptica“ Kula, i zaposlen kao dipl defektolog- u službi za rani defektološki tretman i dijagnostiku , i dalje
Dodatni profesionalni-stručni angažman
- Od 2008 član odbora za socijalnu politiku Opštine kula- lider grupe za OSI , i dalje - Tokom 2007 Stručni saradnik Male škole za decu i roditelje Mataruška banja - Od 2010 do 2018 Regionalni savetnik Trag fondacije na programu donacija za Region Vojvodine - Tokom 2011 Član radne grupe za izradu Standarda za uslugu Pomoć i nega u kući za decu sa smetnjama u razvoju, pri Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu - Od 2011 autor i trener na programu za stručno usavršavanje Negovateljica, pri Pokrajinsksom Zavodu za socijalnu zaštitu, akreditovano kod Ministarstva rada i socijalne politike
Stručni radovi i usavršavanje:
1. Košutić M, Đuričić K, Kovačević N „Radno angažovanje umereno mentalno ometenih, teorijski aspekt i praktična iskustva“ , naučni rad, Ohrih 2012 2. Studijsko putovanje u Holandiju- razvoj modela zapošljavanja osoba sa invaliditetom, 2010 3. Ćurtić Samira, Košutić Marko, Zeman Miščević Kristina, Malešević Dana „Obuka negovateljica za rad sa decom sa smetnjama u razvoju“ , autorizovan program stručnog usavršavanja akreditovan kod MRSP RS 4. Studijsko putovanje u Italiju u okviru projekta SOCIETAS i upoznavanje sa sistemom usluga za osobe sa mentalnom ometenošću i mentalnim teškoćama (2018) 5. Obuka za neurofeedback i biofeedback terapeuta , 50 sati treninga, Zagreb, 2019
Stručni doprinos razvoju socijalnog uključivanja
- Osnivač nekoliko usluga socijalne zaštite (rana intervencija, dnevni borava, stanovanje uz podršku, lični pratilac, pomoć u kući, domska zajednica) koje su razvijene po jedinstvenom modelu

Iza Marine Kosanović Stefanović je bezmalo tri decenije profesionalnog života u novinarstvu. Tokom tog perioda , do detalja je upoznala kako editorial, tako i business stranu “poslednje avanture duha” , kako je žurnalistiku svojevremeno definisao njen profesor novinarstva Sergej Lukač. Završila je Fakultet političkih nauka , a karijeru započela u izdavačkoj kući “Politika”, u časopisu “Bazar” gde je radila dugi niz godina kao novinar i urednik. Tekstove je objavljivala i u Studentu, dnevnom listu Politika, časopisima Ana, Pop rock, Rock, E magazin, FAAR… Preko deset godina je bila izvršni organizator “Lica godine” ,nacionalnog finala takmičenja The Look of TheYear . Autor je imena i koncepta najstarije modne nagrade ,BAZART, koja se i danas dodeljuje na Belgrade Fashion Week-u. Autor je knjige “Naš takozvani život : fenomeni devedesetih”, koja predstavlja svojevrsno svedočanstvo o pomerenoj stvarnosti koju je srpsko društvo živelo tokom poslednje decenije 20.veka. Godine 2004. učestvuje u pokretanju noveizdavačke kuće koju je na srpskom tržištu startovala finsko- holandska medijska kompanija “Sanoma” sa ciljem da u Srbiji lansira svetski poznate licencne magazine. Prvi naslov koji je “Sanoma” lansirala bio je ELLE, najprodavanij modni magazin na svetu, a Marina Kosanović Stefanović - prva glavna i odgovorna urednica srpskog ELLE-a. Četiri godine kasnije iz editorial voda prešla je na business stranu : u izdavačkoj kuci Adria Media Serbia radila je kao direktor izdanja časopisa ELLE, ELLE Dekor , Sensa , Gala Style, National Geographic, Lisa, Mama,Moj stan .. Kao content editor radila je na osnivanju Ženska TV, prvog domaćeg kablovskog lifestyle kanala. Profesionalno se usavršavala u Londonu , gde je završila MBMC na prestižnom FIPP-u. Kao freelance media expert,angažovana je kao programski direktor ili moderator panel diskusija na konferencijama različitih profila.