Тамара Огњевић, историчарка уметности и књижевница, директорка је и суоснивач Артис центра (Београд, Србија). Дипломирала је и магистрирала историју уметности на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Тренутно је на докторским студијама из Културе и медијског менаџмента на Драмском факултету Универзитета уметности у Београду. Потпредседница је Националног комитета Међународног савета музеја (ИЦОМ Србија) и члан одбора Међународног комитета за музејски маркетинг и ПР (ИЦОМ МПР). Тамара Огњевић је аутор бројних есеја, студија, чланака и књига из историје уметности, комуникација, туризма и гастрономског наслеђа. Као кустос, предавач, менаџер, стручњак за ПР и маркетинг наслеђа, ликовне и примењене уметности, ауторка је најразличитијих креативних пројеката, од ауторских изложби и мултимедијалних програма до концептуалних студија из области културног и креативног туризма.

Оливера Скоко (Зрењанин, 1974.) виши кустос-историчар уметности, Народни музеј Зрењанин Дипломирала је историју уметности на Филозофском факултету у Београду са темом „Почетак модернизма у сликарству Великог Бечкерека“. Као приправник у зрењанинском Народном музеју била је кооаутор пројекта „Прича о нашем завичају – Музеј у коферу“. Радила је у Спомен-збирци Павла Бељанског у Новом Саду као координатор маркетинга и особа задужена за односе са јавношћу (ПР). Након повратка у Народни музеј Зрењанин запошљава се на место музејског педагога. Звање кустоса је стекла 2008. године темом „Легати у Ликовној збирци Народног музеја Зрењанин“, а звање вишег кустоса 2016. године темом: Реконструкција сталне поставке Ликовне збирке Народног музеја Зрењанин 2013-2016”. Сада води Збирку ликовне уметности, организујући изложбе, промоције, предавања и друге културне садржаје. Члан је ИЦОМ-а (Интернатионал Цоунцил Оф Мусеумс) и члан је Етичког одбора НК ИЦОМ. Била је члан Управног одбора Фонда Илија &амп; Мангелос, Управног одбора Народног музеја Зрењанин и Управног одбора Спомен-збирке Павла Бељанског из Новог Сада. Обављала је функцију помоћника директора Народног музеја Зрењанин од 2014. до 2016. године. Бави се књижевним радом те је у издању Матице српске (библиотека Прва књига), 2004. г. објавила роман ”Пераст-Амстердам”, који се следеће године нашао у најужем избору за награду ”Женско перо”. Други роман, “Корчулански ђир” у издању ГНБ “Жарко Зрењанин” објављен је 2015. године и ушао је у најужи избор за “Виталову” награду и шири избор за “Нинову” награду. Трећи роман “Магареће уши” објављен је 2019. Радила је као новинар-сарадник у регионалном недељнику „Зрењанин“, ванкуверским месечним новинама „Кишобран“ а повремено објављује текстове у часописима који се баве културом и друштвеним питањима. Добитник је признања “Културни образац” које јој је од стране Министарства културе и информисања додељено 2018.године.

Славко Спасић, виши кустос, дипломирани биолог, Мастер инжењер организационих наука В.д. директора Природњачког музеја у Београду Потпредседник Регионалне алијансе ICOM SЕЕ (South-East Europe) Главни републички координатор манифестације „Музеји за 10“, члан Управног одбора Музеја позоришне уметности у Београду. Oд 2014. члан Међународног комитета за природњачке музеје (NATHIST), oд 2011. члан Етичке комисије за добробит животиња Фармацеутског факултета Универзитета у Београду, од 2015. члан Међународног комитета за музејски менаџмент (INTERCOM). Био је председник Националног комитета ICOM Србија (2013 – 2019), члан ICOM Strategic Plan Commitee (2014 – 2016) и члан Националног саветодавног комитета за праћење примене Хашке Конвенције за заштиту културних добара у случају оружаних сукоба (2015 – 2020). Обављао је дужност потпредседника Управног одбора Музеја Николе Тесле. Истраживачке активности усмерио ка изграђивању менаџмента у култури, унапређењу система очувања, управљања и презентације природног наслеђа Србије и позиционирању баштинских установа у туристичкој понуди Србије.

 

 

Др Тијана Палковљевић Бугарски Музејски саветник, управница Галерије Матице српске Историју уметности дипломирала је на Филозофском факултету у Београду 1999. године, а након тога наставила магистарске и докторске студије на истом факултету. Докторирала је 2016. године на Одсеку за музеологију са дисертацијом Галерија Матице српске – слика културног идентитета посредством презентације уметничких дела. У Галерији Матице српске запослена је од 2001. године, прво као кустос за едукацију и ПР а од 2003. као помоћник управника. Управни одбор Матице српске именовао ју је 2010. године за управника. Читаву деценију успешно води ову националну музејску установу коју је смело трансформисала у активан и модеран музеј. Посвећена је развијању свестране сарадње у култури, како у међумузејској сарадњи националних институција, тако и у повезивању на међународном плану. Као резултат овог посвећеног рада настале су бројне изложбе, едукативни програми, размене и мултидисциплинарна сарадња са бројним партнерима. На истраживачком пољу бави се проучавањем националне уметности и визуелне културе XX века, питањима заштите и промоције културног наслеђа и развојем иновативних музеолошких приступа. Ангажована је на креирању програмске и издавачке делатности Галерије, развоју међународне сарадње и позиционирању Галерије Матице српске на националном и међународном нивоу. Објављује књиге, текстове у каталозима и прилоге у стручним часописима. Учествује у раду стручних скупова и радионица у земљи и иностранству везаних за област музејског менаџмента, маркетинга и едукативних програма. Члан је Одељења за ликовну уметност Матице српске, Управног одбора Матице српске и Извршног одбора националног комитета ИЦОМ-а (Интернатионал Цоммиттее оф Мусеум). Активно учествује у раду НЕМО (Нетwорк оф Еуропеан Муеум органисатион), ИЦТОП-а (Интернатионал цоммиттее фор тхе траининг оф персонел) и Форума Словенских култура. Од 2012. године је национални координатор Европске музејске академије (Еуропеан Мусеум Ацадемy). Председник је Управног одбора Фондације „Нови Сад 2021 − Европска престоница културе”, а од 2018. године, члан је Савета премијерке Републике Србије за креативне индустрије. Гостујући је предавач на Филозофском факултету у Новом Саду на Одсеку за компаративну књижевност. Добитник је бројних награда и признања и носилац ордена Витеза уметности и књижевности Министарства културе Француске.

мр Неда Кнежевић је директорка Музеја Југославије од 2012. године. Рођена је у Београду, где је дипломирала археологију на Филозофском факултету и стекла звање магистар из области историје и филозофије природних наука и технологија. Стручно звање кустоса стекла је 1998. године, а вишег кустоса 2016. године. Више од две деценије бави се заштитом, управљањем, промоцијом и презентацијом културног наслеђа кроз јавни и приватни сектор. Аутор је великог броја музејских пројеката и текстова у стручним публикацијама. Низ пројеката које је водила били су намењени подизању свести јавности о значају културног наслеђа као моћног средства за интеркултурни дијалог и одрживи развој. Њен велики допринос видљив је кроз пројекат (Пре)познавање-Музеј 25. мај и иницијативу да се валоризује и обнови први наменски грађен музеј у Београду, а по имену његовог пројектанта улица у којој се налази добије име. Радила је као посебан саветник министра за културно наслеђе у Министарству културе, и један је од оснивача НВО Асоцијација за рехабилитацију културног наслеђа АРЦХ у оквиру које је радила на пројектима Савета Европе. У Галерији ОЗОНЕ четири године била је на позицији програм координатора где је организовала и пројекте савремене уметности. Иницијатор је и део тима који је радио на утврђивању електране, Снага и светлост у Београду, за споменик културе. Радила је у Институту Сервантес на организовању, припремама и промовисању програмских активности. Прво радно искуство стекла је у Музеју науке и технике где је, након полагања стручног испита, била унапређена на позицију супервизора Галерије науке и технике САНУ. Председница је жирија за ЖИВА награду, коју додељује Форум словенских култура и члан извршног одбора НК ИКОМ Србије.

 

Чарна Милинковић (1981), кустос, историчар. Дипломирала је на Одсеку за историју Филозофског факултета у Новом Саду (2005), где је исте године уписала последипломске студије Национална историја средњег века. На Одсеку за историју Филозофског факултета у Новом Саду радила је као асистент сарадник (предмет Историја Византије, 2006). Од 2005. године до 2007. радила је као приправник у Музеју Војводине. Након полагања стручног испита (2006) распоређена је на радно место кустоса – историчара за културну историју Војводине. Од 2007. године запослена је у Одељењу старије и културне историје Војводине. Задужена је за збирку Школство. Године 2009. је урадила комплетну ревизију збирке. Обрадила је преко 2.000 историјских предмета из следећих збирки: Школство, Грађанска ношња, Нумизматика, Музеј Војводине и Историјска збирка Музеја војвођанских Словака из Бачког Петровца. Радила је у два наврата (2007, 2009. и 2010. године) као секретар редакције Рада Музеја Војводине. Сарадник је Гимназије „Јован Јовановић Змај”, Нови Сад, у којој је урадила комплетну ревизију и дала нови изглед сталној поставци „Музеј у школи – школа у музеју”. Сарадник је Музеја војвођанских Словака из Бачког Петровца, где је уз помоћ колега ударила темељ будућег развоја Музеја, кроз стручну обраду историјских предмета. Остварила је сарадњу са многим средњим школама из Новог Сада и околине у циљу промовисања збирке Школство. Реализовала је већи број изложби које су се бавиле историјом образовања на простору Војводине. Одржала је предавања у циклусу Историја за почетника у Музеју Војводине, учествовала је у неколико радио-телевизијских емисија. Иницијатор бројних Протокола о сарадњи са еминентним институција, са којима је имала успешну сарадњу (Гимназија „Јован Јовановић Змај”,Нови Сад, Гимназија „Јан Колар“ из Бачког Петровца, Карловачка гимназија, Педагошки факултет, Сомбор, Ректорат Универзитета у Новом Саду и др.). Сарадник је Српског биографског речника (Матица српска). Члан је Управног одбора Кластера креативне индустрије Војводине и Музејског друштва Србије.

Др Биљана Ђорђевић, музејска саветница, руководи Одељењем за архивску и документарну градју Народног музеја у Београду. Чланица је Извршног одбора Националног комитета ИЦОМ Србија. Бави се заштитом нематеријалног културног наслеђа.

Ана Бојовић је новинарка информативног програма РТВ. Теме према којима је посебно усмерена су регионална књижевна смена, значај општег образовања за разумевање друштвених контекста, култура. Ауторка је концепта "Црно бело у боји", филмских трибина на којима се анализира филмски језик и друштвене појаве и yоу тубе канала, "Практичан хедонизам", који представља место за разговор о темама које утичу на свест и подсвест човека. Чланица је тима филмског фестивала "Обнова"