Međunarodno lansiranje kurikuluma Medijska i informaciona pismenost za nastavnike i učenike u organizaciji Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i UNESKO-a, uz podršku Evropske komisije i Kraljevine Švedske održano je danas u Beogradu.
UNESKO i njegovi partneri objavili su drugo izdanje MIP kurikuluma za nastavnike i učenike koji pruža sveobuhvatan okvir u vezi informacija, medija i digitalnih kompetencija, tako da pojedinci mogu da nauče kako da prepoznaju dezinformacije i da se pozitivno uključe u društvo. Ovo nije samo okvir, već temelj za život uz pomoć kojeg ćemo moći lakše da razumemo uticaje koji se temelje na informacijama time što ćemo postati medijski i informaciono pismeni građani i zbog toga biti bolje osposobljeni da donesemo ispravnu odluku.
U prvom panelu koji se odnosi na neophodnost medijske i informacione pismenosti i potrebu nacionalnih politika i međunarodne saradnje imali smo priliku da čujemo poruke uvaženih gostiju Audrey Azoulay, generalne direktorke UNESKO-a, Xing Qu, zamenika generalne direktorke UNESKO-a, Ane Brnabić, predsednice Vlade Republike Srbije, Vere Jourove, potpredsednice Evropske komisije i Evropsku komesarku za vrednosti i transparentnost i Monique Nsanzabaganwa, zamenicu predsedavajućeg Komisije Afričke unije.
Xing Qu, zamenik generalne direktorke UNESKO izjavio je da kurikulum Medijska i informaciona pismenost ima potencijal da ojača građane sa neophodnim znanjima da se uhvate u koštac sa ključnim problemima današnjice.
Audrey Azoulay, generalna direktorka UNESKO istakla je da treba da kreiramo kritički duh svakoga i to je najodrživiji način da se borimo protiv glasina i protiv teorija zavere. Istina i činjenica su uvek iza negde laži i ne mogu da stignu laž.
„Sve smo više svesni uticaja dezinformacija na demokratiju i socijalnu koheziju. Sofisticirani intruzivni algoritmi su se pojavili zajedno sa drugim digitalnim iluzijama, zato je od suštinskog značaja bilo da se osmisli novi kurikulum kao odgovor na ove nove izazove. Pre dve godine u septembru 2019. imala sam čast da posetim Beograd, da ga pozdravim sa početkom ovog procesa i ovo je rezultat dve godine rada, rada i konsultacija koje su vršene širom sveta, uzimajući u obzir diverzitet naših članova. Ovaj kurikulum obuhvata privatnost, zaštitu podataka, veštačku inteligenciju i govor mržnje. Kurikulum takođe postavlja temelj za uključivanje ovih tema u obrazovne sisteme širom sveta. UNESKO će sarađivati sa odgovarajućim organima vlasti i radnicima u obrazovanju koji igraju ključnu ulogu. Jesu učionice bitne za akcije ali ne možemo da ograničimo učenje samo na učenike i studente, moramo da dopremo do celog stanovništva“, rekla je Azoulay.
Ana Brnabić, predsednica Vlade Republike Srbije istakla je zadovoljstvo na uskoj saradnji koji imamo sa UNESKO-om.
„Danas lansiramo drugo izdanje UNESKO-vog kurikuluma za medijsku i informacionu pismenost. Mi smo svi čuli da je naziv ovog događaja Razmišljajte kritički, kliknite mudro! Ovim treba da se obezbedi alat kako bi stekli kompetencije i kako bi svi mogli bolje da tumače i vrednuju informacije koje se nalaze na internetu. Mi živimo u veoma teškim i kompleksnim vremenima, ne samo zbog Kovida, beć zbog činjenice da nam lažne vesti otežavaju borbu protiv ove pandemije. Tako bi bilo u bilo kojoj krizi“, rekla je Brnabić.
Vera Jourova, potpredsednica Evropske komisije i Evropsku komesarku za vrednosti i transparentnost čestitala je svima na izradi novog i ažuriranog kurikuluma za medijsku i informacionu pismenost.
„Revolucija je donela neverovatne promene u našim životima, kako komuniciramo, kako vodimo poslove, kako se bavimo politikom, ključno je održati edukatore i one koji uče od njih, posebno u ovim teškim vremenima tako da svi imaju veštine da kritički ocenjuju sadržaje koje promovišu i dele na društvenim mrežama. Ključno je da razmisle pre nego da kliknu! To je sada važnije nego ikada u doba ove pandemije koju prate lažne vesti i informacije o virusu koje su često i lažne i opasne, koje se preko interneta brzo šire i to je učinilo rad onih koji spasavaju živote mnogo težim“, rekla je Jourova.
Monique Nsanzabaganwa, zamenica predsedavajućeg Komisije Afričke unije istakla je ogromnu važnost pismenosti za celu Afriku.
“Ovo posebno važi za Afriku gde je pismenost ključna stvar. Za aktivno učešće mladih muškaraca i žena u izgradnji društva koja počivaju na znanju. Videli smo da je pismenost o zdravlju ono što omogućava građanima da imaju aktivnu ulogu u zaštiti sopstvenog zdravlja i zdravlja cele zajednice. Afrička unija promoviše pismenost u prvim borbenim redovima i virus nas je naterao da moramo da učimo u hodu tako da je fokus na medije i informacije apsolutno usklađen sa jednim od strateških ciljeva naše kontitentalne strategije za obrazovanje u Africi”, rekla je Nsanzabaganwa.
U drugom panelu nakon isticanja neophodnosti ovog kurikuluma od strane visokih zvaničnika u prethodnom panelu, imali smo priliku da čujemo više o načinima njegovog budućeg sprovođenja i to od Gordane Čomić, ministarke za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Republike Srbije i od Stefania Giannini, pomoćnice generalnog direktora za obrazovanje u UNESKO.
Stefania Giannini, pomoćnica generalnog direktora za obrazovanje u UNESKO je istakla da digitalna revolucija ubrzava proces koji je postojao i pre krize u kojoj živimo.
„Otpornost je danas ključna reč koju treba uvek spominjati. Treba imati otpornost na strah, treba staviti obrazovanje na prvo mesto i treba obrazovati društvo po ovom pitanju. Mislim da je jako bitno da se u obrazovnim sistemima definišu određeni ciljevi, da se uključe teme poput globalnog građanstva, globalnog građanina. Treba građanima obezbediti sve alate koji su im potrebni da razumeju kompleksnost ovog vremena. Da kritički razmišljaju i da razviju sposobnost da razlikuju lažne informacije od pravih. Treba da razvijaju sposobnost da plivaju kroz more informacija koje nalaze na društvenim mrežama“, rekla je Stefania.
Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Republike Srbije je naglasila da moramo mladim ljudima objasniti da im lažne vesti zagađuju život.
„Znamo da će uvek postojati ljudi koji će se truditi da zagade digitalni prostor verbalnim otpadom ali možemo da damo jasne izjave da ti ljudi ne smeju tako da se ponašaju, odnosno da smanjimo publiku koja odgovara na njihove govore mržnje. Zagađenje koje imamo nije samo digitalno, ono što sve vidimo danas, govor mržnje, dezinformacije to moramo da rešavamo u školama, medijima, kroz dijalog sa raznim ljudima. Mnogi ne znaju šta je tu loše ako se nekome podsmejavamo, ako nekoga povredimo rasizmom. Ne shvataju šta je tu pogrešno, moramo do njih dopreti sa informacijama šta je sloboda govora, šta je zdravo okruženje na digitalnim platformama a šta nije“, rekla je Čomić.
Celu konferenciju možete pogledati na Jutjub kanalu Ministarstva kulture i informisanja.
