Kompanija Color Media Communications, u saradnji sa Centralnom bankom Bosne i Hercegovine, i uz podršku britanske Ambasade u Bosni i Hercegovini i Delegacije EU u Bosni i Hercegovini, organizovala je 30.01.2023. godine konferenciju „Svijet u 2023.“ na kojoj su predstavnici političkog, ekonomskog i društvenog života, te diplomatske zajednice u BiH sumirali proteklu godinu zaključcima o ekonomskom, poslovnom i političkom ambijentu u svetu i BiH i pokrenuli pitanja od značaja u ovoj godini.
Konferencija je jedna od najstarijih konferencija kompanije Color Media Communications i u zemljama regiona već je postala prepoznatljiva kao događaj koji svojim diskusijama o poslovnom, političkom i društvenom ambijentu daje doprinos boljem shvatanju izazova sa kojima se suočava ekonomija u BiH i u tom smislu nudi određene preporuke.
Otvarajući konferenciju, guverner CBBiH dr. Senad Softić izjavio je da, prema projekciji CBBiH, Bosnu i Hercegovinu u 2023. godini očekuje usporavanje ekonomske aktivnosti, ali ne i recesija. Isto tako, za naredne dve godine očekuje se usporavanje inflatornih pritisaka. Kamatne stope Evropske centralne banke i njena ukupna monetarna politika, utiču i na CBBiH. Najveći deo bankarskog sektora je kapitalno vezan sa bankama iz Evropske monetarne unije, što utiče i na politiku banaka u BiH. Međutim, banke u BiH se već godinama, prvenstveno, oslanjaju na domaće izvore finansiranja, koji su trenutno, uglavnom, kratkog dospeća. Potražnja za kreditima je i dalje relativno slaba, a banke vrlo rigorozno procenjuju bonitet svojih klijenata.
„U takvom okruženju, transmisioni mehanizam kamatnih stopa ECB-a na domaći finansijski sistem je relativno slab“, rekao je guverner Softić.
Dodao je da samo stabilna CBBiH, koja poštuje principe valutnog odbora može biti garant makroekonomske stabilnosti u BiH. „Odgovor na pitanje kako ubrzati rast u BiH ne sme se tražiti u promeni valutnog odbora nego u ubrzavanju strukturnih reformi te saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama i drugim međunarodnim telima.“, kazao je guverner Softić, dodavši da valutni odbor nije prepreka bržem i snažnijem priključenju EU.
„Put do članstva u EU je dug. No, kandidatski status je sigurno snažan motiv da se nužne reforme ubrzaju i poboljša standard stanovništva. Ekonomski rast je moguć samo uz značajnije investicije, privatne i javne, domaće i strane za čije privlačenje je neophodno stvoriti povoljan ambijent“, zaključio je guverner.
Šef delegacije EU u BiH Johann Sattler je u uvodnom obraćanju ukazao na potrebu većih investicija u BiH koje, pre svega, zahtevaju povoljan ambijent, vladavinu prava, a potom i političku stabilnost. Ambasador Sattler je kao važan signal okarakterisao činjenicu da je EU dodijelila kandidatski status BiH, te da se od novih bh. vlasti, koje su u fazi uspostavljanja, očekuje da krenu napred, naglašavajući da su od posebnog značaja uspostavljanje elektronskih poslovnih registara, rekonstrukcija javnih preduzeća, Zakon o elektronskom potpisu, pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO), te osigurati zelenu energetsku tranziciju.
Britanski ambasador u BiH Julian Reilly istakao je da je 2023. godina godina nepredvidljivosti, ali i mogućnosti, te je takođe ukazao na neophodnost provedbe društveno-ekonomskih reformi u BiH. Istakao je da BiH ima veliki ekonomski potencijal koji treba iskoristiti i da ljudi u BiH čekaju priliku da ostvare svoje talente. Ambasador očekuje da bi tehnološki rast i potencijalne investicije trebalo da omoguće brži ekonomski rast i ekonomsku stabilnost BiH.
Rezidentna predstavnica UNDP-a u BiH Nj.E. Steliana Nedera istakla je kako UNDP zagovara politiku koja podrazumeva investicije, sigurnost i inovacije, te prezentovala podatke koji ukazuju na pad u razvoju u protekle dve godine, a u svojim izveštajima o sigurnosti naveli su i povećanje trenda u pogledu nesigurnosti, koji je povećao nepoverenje među ljudima.
Direktor Color Media Communications Robert Čoban podsetio je da je ovo druga konferencija u BiH, i da se iste već godinama unazad organizuju u Srbiji i Hrvatskoj, istakavši da nije lako organizovati diskusije na kojima se predviđaju određeni događaji, imajući posebno u vidu nepridveđene događaje, poput korona virusa koji je iznenadio celi svijet.
Konferencija je bila podeljena u tri panela. U okviru prvog panela pod nazivom „Brave New World“, predstavnici diplomatske zajednice u BiH diskutovali su o energetskoj tranziciji, ukazavši na činjenicu da je energetska kriza pokazala da je potrebno i moguće osloboditi se energetske zavisnosti od Rusije. O koracima koje je Francuska preduzela i preduzima na polju proizvodnje električne energije koristeći nuklearne reaktore govorila je ambasadorica Francuske u BiH Christine Toudic. Ambasador SR Nemačke u BiH Thomas Fitchen, osim na energetsku krizu, ukazao je i na izražene klimatske promene, kao i na potrebu da se što više koristi energija iz obnovljivih izvora, te istakao da i BiH mora nastojati koristiti ovu vrstu energije, kao što je npr. vetroenergija. Švedska ambasadorica u BiH Johanne Strömquist, čija zemlja od početka ove godine predsedava Evropskom unijom, istakla je da je Švedska, kroz UNDP, jedan od najvećih donatora za energetsku efikasnost. Švedska, kako je kazala ambasadorka, investira 3% svog BDP-a u istraživanje i razvoj, od čega više od 2% dolazi iz privatnog sektora, što govori koliko je važno da privatni sektor sarađuje. Britanski ambasador Julian Reilly istakao je da Velika Britanija i njena politika za ovu regiju ostaju jednako posvećeni kao što su i bili, da su i dalje bliski partneri EU sa kojom zajedno rade na približavanju BiH NATO-u i EU.
Drugi panel pod nazivom „Cirkularna ekonomija i energetske perspektive Bosne i Hercegovine i regiona“, uz moderiranje dekana Ekonomskog fakulteta na Sarajevo School of Science and Technology i makroekonomskog analitičara Faruka Hadžića, pokušala je dati odgovore na to šta je cirkularna ekonomija i zbog čega je potrebna njena primena u uslovima kada se broj stanovnika u svetu povećao na oko 9,7 milijardi, što predstavlja pritisak na resurse.
Cirkularna ekonomija je sistem koji želi pomiriti ekonomski rast sa zaštitom životne sredine, imajući u vidu ograničenost resursa. Akcenat je na tome da resursi što duže budu u upotrebi, kroz dizajn proizvoda koji će omogućiti njihovu dugovečnost, ponovnu upotrebu, popravke i recikliranje. Tako se zatvara krug u kojem skoro ništa nije otpad za razliku od linearne ekonomije. Zamenik rezidentnog predstavnika UNDP-a u BiH Stephen Kinloch Pichat istakao je da je cilj cirkularne ekonomije da se resursi drže u cirkulaciji, što je važno za očuvanje biloške raznolikosti.
„Ukoliko ne dođe do promene, 2050. godine naša mora i okeani biće puni plastike“, rekao predstavnik UNDP-a. Prema rečima Lade Buševac, šefice Ureda IFC-a za BiH i Crnu Goru, koja je ukazala na ugroženost reka i okoliša, 70% ugljičnih gasova potiče iz proizvodnje, te rešenja za ovaj problem moraju biti sveobuhvatna, sistemska i solidarna.
Šef Operativnog sektora EUD-a za ekonomski razvoj, prirodne resurse i infrastrukturu Delegacije EU u BiH Gilles Rebattet osvrnuo se na ciljeve zelenog plana EU, istakavši da je u Evropi na snazi linearna ekonomija, te da se svega 12% materijala ponovo koristi.
„Cirkularna ekonomija može osigurati potencijal koji firme mogu iskoristiti da nadomeste nedostatak resursa“, kazao je Rebattet, te pozvao zemlje zapadnog Balkana da svoje propise iz ove oblasti usklade sa evropskim i počnu ih primenjivati.
Regionalni direktor za trgovinu i investicije za Centralnu Evropu i zapadni Balkan, Odseka za međunarodnu trgovinu Velike Britanije Richlove Mensah kazao je da će u budućnosti biti potrebno više resursa kako bi se zadovoljile potrebe, te da je neophodno odmaći se od linearne ekonomije iskorišćavanja i odbacivanja, i približiti se nečemu drugom, kako bi se zaustavilo uništenje biodiverziteta.
Generalni direktor Heidelberg Materials grupacije u BiH i Hrvatskoj Branimir Muidža predstavio je iskustva ove grupacije, istakavši da je beton najrasporstranjeniji i najkorišteniji materijal, da ova kompanija nema svojih nusproizvoda, ali da u proizvodnji koriste tuđe nusproizvode i zamenske materijale koje nalaze kao otpad. Pri tom je dodao da u BiH ima mnogo kompanija koje su svesne društvene odgovornosti u pogledu zaštite sredine, ali da se to ne shvata još uvek kao društvena vrednost i nužnost delovanja.
U trećem panelu pod nazivom „Money never sleeps“, učestvovali su privredni lideri BiH i regiona tokom kojeg se čula iskustva privrednika ovog regiona. Generalni direktor kompanije „Violeta“ Petar Ćorluka istakao je kako je prednost BiH u tome što ima kvalitetne ljude koji brzo uče i prilagođavaju se. Kompanija „Violeta“ kupila je čapljinsku tvornicu za proizvodnju keksa i vafla „Lasta“, te su prva kompanija koja kekse peče na sunce, odnosno solarne panele. Vlasnici su i fabrike u Austriji koja proizvodi medenjake koji će se takođe praviti na solarne panele. Kada je reč o poslovanju u BiH, problem su, prema rečima Ćorluke, visoki doprinosi na plate, te je iskazao nadu da će doći do njihovog smanjenja. Takođe je istakao da je u BiH neophodno podići produktivnost i organizaciju, a školstvo prilagoditi potrebama.
Potpredsednik Vanjskotrgovinske komore BiH Ahmet Egrlić ukazao je na trendove u spoljnotrgovinskoj razmeni BiH, istakavši da se nada povećanju izvoza roba iz BiH, budući da dobavljači, zbog transporta odustaju od dalekih zemalja, te da su šanse da Evropa dobavaljače nađe u BiH i regionu, za šta su neophodni mir i stabilnost. Prema njegovim rečima, bh. ekonomija nije vidljiva, očekuje se rast ekonomije, rast izvoza, veća pokrivenost uvoza izvozom, ali usporenim tempom, te je pozvao nadležne da grade konkurentnije okruženje.
Investiciona klima u BiH mora evoluirati kako bi se postigao ekonomski rast iz domaćih ili stranih izvora i možemo se samo nadati da će proces pristupanja Evropskoj uniji delovati kao katalizator evolucije zakonodavnih i fiskalnih struktura, izjavio je generalni direktor kompanije Adriatic Metals Paul Cronin. Dodao je da u BiH vidi postepenu evoluciju ekonomije, ali da još nije postignut nivo liberalizacije i zakonodavne reforme potrebnih da olakšaju velike direktne strane investicije u otvaranje novih biznisa i kreiranje kontinuiranog ekonomskog rasta. Vladina potrošnja u BiH je, prema njegovim rečima, uglavnom usmerena na infrastrukturu, što je od vitalnog značaja, ali je potrebno prepoznati i podržati i privatni sektor koji predvodi dugoročni razvoj.
Predsednik Uprave ASA banke Samir Mustafić učesnike konferencije upoznao je o akviziciji, odnosno pripajanju Sberbank ASA Banci, te da se ova banka etablirala među tri vodeće banke. On je pozvao na promenu poreske politike koja će dati stimulans privredi.
Jelena Ristić, direktorica za tržišta Srbije, Crne Gore i BiH u kompaniji Mastercard je kazala da je ekonomija današnjice digitalna, te da u kompaniji Mastercard veruju da je najbolji način da se pripreme na izazove uz tehnologiju. Smatra da je Bosna i Hercegovina tržište sa potencijalom.
“Vidimo da BiH ne zaostaje kada su u pitanju potrošačke navike, ali zaostaje kada je u pitanju kartično plaćanje”, kazala je Ristić. MasterIndex istraživanje je pokazalo da gotovo polovina poduzetnika prepoznaje ovo plaćanje kao olakšanje. Ono im nudi mogućnost da se šire i napreduju. U digitalizaciji je velika šansa. S druge strane oni biznisi koji nemaju kartično plaćanje ograničavaju sebe. Ristić se osvrnula na primer dobre prakse iz Srbije gdje postoji incijativa da se preduzetnicima koji nemaju POS uređaje oni podele.
“Potreba da se malim i srednjim preduzećima pomogne je veća nego ikad”, istakla je. Poboljšanje uslova nije moguće bez stalne edukacije. Ono što je jako bitno jeste i da mala i srednja preduzeća povećaju otpornost. “Otpornost podrazumeva postojanje plana B”, poručila je.
Pod motom „Svijet se mijenja, mi se mijenjamo s njim“, o ulozi bankarskog sektora u održivom razvoju ekonomije i zajednice na konferenciji su govorili Amir Softić, predsednik Uprave Sparkasse Bank BiH i Amer Hadžikadić, član Uprave Sparkasse Bank BiH. Oni su govorili o potrebi osnaživanja sektora i
industrija ključnih za održivu ekonomiju i nova radna mesta u BiH. Pri tom su naveli vlastiti primer modela kreditiranja poljoprivrede, istakavši da je jedan dolar uložen u poljoprivredu ima tri puta veći uticaj na prihod ekonomije u razvoju nego jedan dolar uložen u druge industrije. Također su istakli i potrebu podrške start-up kompanijama, odnosno napraviti koncept finansiranja start-up kompanije tamo gde je to moguće. Osnovali su i Sparkasse preduzetničku akademiju za srednja i mala preduzeća s ciljem stvaranja kreativnog poduzetništva koji može otvoriti nova radna mesta.
Konferencija je okupila vodeće ekonomske eksperte, privrednike i nosioce najviših javnih funkcija kao i predstavnike diplomatske zajednice u BiH s ciljem da se kroz konstruktivan dijalog svih učesnika analiziraju ekonomsko okruženje, investiciona klima, impelementacija reformi i zakonodavstva kao i mere koje BiH treba preduzeti.
Institucija partner konferencije bila je Centralna banka Bosne i Hercegovine, podržali su je Britanska ambasada u Bosni i Hercegovini i Delegacija EU u Bosni i Hercegovini te partneri: UNDP, Mastercard, Kakanj Cement HeidelbergCement Group, Sparkasse banka, Adriatic Metals, ASA Banka, kompanija Violeta, Courtyard by Marriott.
Celu konferenciju možete pogledati na YouTube kanalu Color Media Communications.
