Kada je veliki župan srpski Stefan Nemanja pisao Zaveštanje zemlje svome sinu Svetom Savi, već u prvom delu je rekao:
„Narod koji nema svoju zemlju ne može se nazvati narodom.
Narod čini zemlja, čedo moje milo.
Narod nije jato ptica ni stado koje se seli s juga na sjever i sa sjevera na jug, pa sleti na zemlju da se nazoblje zrnja ili se zaustavi samo da se napase i napije vode.“
I ne samo Srbi, ovaj Zavet bi trebalo da prime svi ljudi na ovom svetu, bez obzira kojoj naciji ili veri pripadaju, jer „narod koji zemlju nema ne može se narodom ni nazvati“. I kao da to i jesu učinili, sve od svog doseljavnja na ove prostore do sada, Slovaci nisu zaboravili ni svoju zemlju ni svoj identitet, ali Srbiju jesu prihvatili za svoju domovinu.
Slovaci su se naselili u Vojvodinu u 18. i 19. veku sa teritorije današnje Slovačke.
Prvi doseljenici iz oblasti oko Tatre doselili su se u Bačku za vreme vladavine Karla VI. Oko 1720. godine naselili su se u Bajši, oko 1740. u Bačkom Petrovcu i Futogu, a za vreme Marije Terezije 1742. godine u Bezdanu. Neki su kasnije prešli u Srem. Oko 120 porodica se 1760. naselilo u Selenči, ali su se kasnije neki od njih preselili u Staru Pazovu. I tako već više od 300 godina žive u skladu, miru i uzajamnom poštovanju, čuvajući svoje običaje, tradiciju, jezik i pismo.
Mnogi dokazi o identitetu Slovaka su i danas veoma prisutni u svakodnevnom životu ovih pitomih i vrednih ljudi. Svakodnevna i svečana nošnja, upotrebni i ukrasni predmeti, nameštaj, instrumenti i ostali veoma retki i stari predmeti nikada ne ostave ravnodušnim čak ni one koji su sve to videli već mnogo puta. Da li zbog kolorita, ili zbog priče koja ih prati, pažnju privlače i radoznalim meštanima i turistima i gostima.
Osim Narodnog muzeja u Bačkom Petrovcu, koji postoji od avgusta 1949. kada je osnovan kao samostalna ustanova sa osnovnim ciljem da prikuplja, proučava, čuva, dokumentuje i izlaže istoriju kulture, kao i materijalnu i duhovnu kulturu Slovaka iz cele Vojvodine, veoma značajnu ulogu u ovom poslu imaju i ljudi. Slovaci širom Vojvodine u svojim privatnim kolekcijama čuvaju mnoge dokaze o običajima i tradiciji ove nacionalne zajednice, od kojih su poneki stari i više od sto godina.
Najreprezentativnije zbirke se nalaze ili u etno kućama ili u privatnim domovima kolekcionara, a deo ovih veoma vrednih i raskošnih zbirki možete pogledati na sledećim linkovima:
Privatna zbirka Darka Babelje iz Bingule
Privatna zbirka Patrika Raga iz Selenče
Privatna zbirka Pavela Petraša u Padini
Privatna zbirka Zuzane Kolarove iz Janošika
Slovačka etnokuća u Silbašu
Zbirka etno kuće iz Hajdučice
Zbirka etno kuće u Bajši
Zbirka etno kuće u Laliću
Zbirka etno kuće u Ljubi
Zbirka etno kuće u Padini
Zbirka narodnih nošnji i tradicionalnih predmeta u domaćinstvu u Vojlovici
Zbirka Spomen-kuće u Belom Blatu
Projekat “Običaji Slovaka u Vojvodini” koji realizuje Udruženje Kulturno-etnološki klub “Iskon” iz Bača, a koji sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, biće realizovan tokom 2022. Kroz seriju tekstova i intervjue sa istaknutim Slovacima koji žive na teritoriji Vojvodine, predstavićemo elemenate nematerijalnog kulturnog nasleđa Slovaka sa akcentom na folklor, običaje, stare zanate i praznike u vojvođanskim mestima Selenča, Bački Petrovac, Kulpin, Gložan i Kisač. Projekat je namenjen podsticanju znanja i edukaciji u oblasti nematerijalnog kulturnog nasleđa ove nacionalne zajednice, koji podrazumevaju folklor, običaje, stare zanate i praznike, kroz njihovo otkrivanje, prikupljanje, dokumentovanje, proučavanje, vrednovanje, zaštitu i očuvanje.
Generalni medijski pokrovitelj je Color Media Communications DOO Petrovaradin.
Autor fotografije na vizualu je istaknuti slovački multimedijalni umetnik i dobitnik izuzetnih nacionalnih i internacionalnih priznanja i nagrada Pavel Surovi https://www.instagram.com/pavelsurovi/
