Na mestu gde je Dunav najširi u celom svom toku, ulaz u Đerdapsku klisuru čuva tajanstveni grad, koji nas, posle kompletne obnove, ponovo vraća u bajkovitu prošlost i slavna vremena. Golubac je detaljno rekonstruisan, ali – ne i njegove tajne. I dalje je jedno od najmisterioznijih mesta u Srbiji.
U davno doba, ove strme i nepristupačne litice koje izgledaju kao da će se svakog časa srušiti u reku ulivale su strah u kosti, i iz blizine i iz daljine. Ne zna se mnogo o rađanju kamenog zdanja na njima, osim da se to dogodilo tokom srednjeg veka. Nije poznat datum kada je položen kamen temeljac, niti ko je za to zaslužan, da li neko sa srpske ili ugarske strane, ali bar znamo kad je prvi put pomenuto. Naime, u ugarskoj povelji izdatoj 1335. godine, kasnije navodi se da je vlastelin Nikola Banfi dve godine ranije „boravio u toj tvrđavi sa ugarskom vojnom posadom”.
Ko god da je izgradio Golubac, dobro je znao da neprijatelju koji bude napadao sa reke neće biti lako da ga osvoji. Uostalom, bacite pogled na krajolik. Ako opčinjeni tom pomalo surovom lepotom slučajno zaboravite gde se nalazite, može vam se učiniti da ste negde na moru. Jer, kada je vodostaj visok, širina Dunava od Golupca do Rumunije preko puta dostiže i sedam kilometara.
Zdanje već stolećima živi zahvaljujući i brojnim pričama i legendama po kojima je istočni deo Srbije oduvek bio čuven. Jedna od njih govori o vizantijskoj kraljici Jeleni, koja je bila zarobljena u najvišoj kuli. Vreme je provodila hraneći golubove, pa je, kažu, po njima grad dobio ime. Prema drugom predanju, u obližnjem mestu živela je devojka po imenu Golubana. Priče o njenoj lepoti stigle su i do turskog paše. Donosio joj je razne darove ne bi li mu poklonila srce. Pošto ga je uporno odbijala, paša je naredio da je vežu za Babakaj („pokaj se”), stenu koja izvire iz Dunava. Turci su je mučili, a potom ostavili pticama da je unakaze. Budući grad poneo je ime u čast te hrabre devojke.
Tvrđava se sastoji od tri dela: prednjeg, zadnjeg i gornjeg grada sa citadelom. Iz daljine deluje kao da je iz svake stene izrasla po jedna kula. Majstor iz srednjeg veka ostvario je neverovatan graditeljski podvig. Postoji ukupno deset kula. Donžon ima osmostranu osnovu iz koje se izdiže kružni vrh, a ulazi se kroz vrata koja vode do terase zaštićene grudobranima. Najviša, Šešir kula, takođe ima osmougaonu osnovu sa kružnim vrhom. Kula koja izgleda kao da pliva u Dunavu ima jedan sprat sa otvorima za topove. U doba kada je sagrađena, a i kasnije, mogli ste da je vidite celu. Naime, dobar deo grada je pre nekoliko decenija potopljen zajedno sa starim Donjim Milanovcem, ostrvom Ada Kale, okolnim selima i mnogim arheološkim lokalitetima zbog izgradnje hidroelektrane „Đerdap”.
Golubac je tokom svoje burne istorije promenio mnogo gospodara. Koliko je bio važna strateška tačka govori i podatak da su se dva tada najmoćnija carstva – mađarsko i osmansko – dugo otimala o utvrđenje. Despot Stefan Lazarević obnovio ga je krajem 14. veka, a ugarski kralj Žigmund Luksemburški pozvao je 1428. godine najbolje evropske vitezove ne bi li ga osvojio.
Spomenik kulture od izuzetnog značaja novi milenijum dočekao je urušen i zapušten. Svi delovi iznad puta koji je probijen tridesetih godina prošlog veka bili su obrasli rastinjem, koje je onemogućavalo kretanje kroz Gornji grad. Danas, kompletno obnovljen, Golubac je jedna od najvećih turističkih atrakcija na Dunavu. Sija u punom sjaju, kao u davno doba kada su njegove elegantne kule čuvale Gvozdenu kapiju Evrope.
Projekat BAŠTINA BEZ ZAŠTITE realizuje Udruženje za kulturu, turizam i medije “PETROVARADIN MEDIJA”, a sufinansira ga Ministarstvo kulture i informisanja.
