Novi Sad će po treći put ugostiti najpriznatija imena iz sveta knjiženosti i izdvaštva na konferenciji “Book Talk 2017” koja će se održati 29. septembra u Galeriji Matice srpske i Spomen-zbirci Pavla Beljanskog.
Tokom 14 panela, koji se održavaju paralelno u dva prostora, učesnici će govoriti o problemima izdavaštva danas, Deklaraciji o zajedničkom jeziku, književnoj kritici i novinarstvu u digitalnom dobu, kao i kreativnom pisanju u eri novih medija, pripremama Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine, jugoslovenskom književnom nasleđu, putopisnoj, skandinavskoj, erotskoj književnosti, domaćoj fantastici i drugim temama.
U panelu “Evropska prestonica kulture 2021: Kako se Novi Sad priprema i na čijim greškama uči” učestvovaće i Anton Baev, književnik, urednik, kolumnista, član Odbora Fondacije opštine Plovdiv 2019, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:
Možete li nam reći nešto o stanju kulture u Plovdivu? Šta je to što je karakteristično?
– The Daily Telegraph je 2011. godine proglasio Plovdiv najstarijim gradom koji je trajno naseljen u Evropi, kao i šestim u svetu, a 2012. godine Plovdiv je rangiran trećim od top deset najlepših starih gradova sveta (nakon Rima i Atine) i 2013. godine primljen je u Federaciju svetskih turističkih centara. Loney Planet je 2015. godine naveo da je Plovdiv jedan od gradova koje biste morali da posetite. Život u Plovdivu je praktično počeo pre šest hiljada godina i nikada nije usporio. Ovim je grad u svakom smislu jedinstven kada pričamo o kulturama – tračanskoj, grčkoj, rimskoj, omanskoj. Danas u Plovdivu žive Bugari, Turci, Jermeni, Romi i Grci. Samim tim će i logo Plovdiva kao Evropske prestonice kuluture 2019. sadržati reč “Together” (Prim. prev., zajedno). Gde god da zabodete lopatu u gradu naići ćete na drevne iskopine. Trenutno se radi na restauraciji jedinstvenog mozaika koji se nalazi u bazilici iz ranog hrišćanskog doba (Velika bazilika). Ova građevina datira još iz 5. veka, a samo par metara udaljena od nje je još jedna, manja koja potiče iz 5.-6. veka. Blizu Velike bazilike nalazi se i najveća katolička katedrala u Bugarskoj, a odmah iza nje i starorimsko pozorište koje se nalazi u Starom Filipopopolisu (nekadašnje ime za Plovdiv). Stari grad karakterističan je po simetričnim kućama iz 17-18. veka, pravoslavnim crkvama, rimskim vratima i zidovima, a na vrhu se nalazi Nebet Tepe, najstarija tračanska naseobina po imenu Pulpudeva. Na tom mestu je kulturni život Plovdiva i započeo. Sa Nebet Tepea i antičkih zidina tvrđave pruža se pogled na moderni polis.
Plovdiv će 2019. godine poneti titulu Evropske prestonice kulture. Kako vi gledate na ovu priliku?
– U pitanju je najveći kulturološki događaj koji jedan evropski grad može da doživi. Još kada je u pitanju grad na Balkanu, za mene to ima još veći značaj zbog istorijskog razdvajanja na regione Centralne i Zapadne Evrope. Ovo je prilika da jedan balkanski grad prikaže sebe u najboljem svetlu celom svetu. Tu pre svega mislim na kulturno-istorijsku raznolikost, ali i na modernu kulturu koja je danas jako živa. Na kraju se to sve svodi na finansije, ali nadam se da će Plovdiv biti u stanju da predstavi tu jedinstvenu kombinaciju istorije i modernog doba, kulture iz prošlosti i trenutnih tendencija ka autentičnosti. EPK predstavlja ogroman izazov za svaki grad jer se od njega očekuje da ispuni sve svoje potencijale u smislu investicija u kulturno-istorijske građevine, da poboljša turističku ponudu i posete sa naglaskom na kulturološko, religiozno i istorijsko. Plovdiv nema more, niti planine i mora da se osloni na druge stvari kako bi zainteresovao turiste širom sveta. Mišljenja sam da nije ta 2019. godina najvažnija, niti događaji koji će se tada organizovati, nego ono što će usledeti u kasnijim godinama- održivost projekta, zadržavanje fokusa na kulturološkom razvoju grada i, ništa manje važno, korišćenje potencijala savremenih umetnika, pisaca, arhitekata, arheologa i etnologa u gradu.
Kako napreduju pripreme za tu 2019. godinu?
– Nažalost, iz različitih razloga došlo je do kašnjenja u finansiranju nekih od projekata iz programa Fondacije opštine Plovdiv 2019 koji čine osnovu za Evropsku prestonicu kulture. Prva sredstva koje je država putem subvencija uplatila za kulturološke projekte legla su na račun Fondacije tek pre mesec dana. Ovo je realizaciju projekata odložilo na više od osam meseci u 2017. godini. Kao novi član odbora u Fondaciji mogu samo da se nadam da ćemo uspeti da nadoknadimo ovo kašnjenje i da ćemo do kraja godine uspeti da pokrenemo važne forume i događaje u Plovdivu. Među njima je i niz tematskih festivala. Po meni je važno napraviti balans između performansa koji targetiraju širu publiku i onih koji su nešto specifičniji- ne privlače veliki broj ljudi, ali sa vremenom šalju jaču poruku. Samim tim mislim da su ovi drugi održiviji na duge staze i da će postojati i dugo nakon što se halabuka oko 2019. godine smiri.
Šta mislite da je najvažnije što bi Plovdiv i Novi Sad trebalo da prikažu Evropi?
– Pre svega da se fokusiraju na svoju autentičnost, kao odličje spoja različitih kultura i istorija. Ljudi. U Plovdivu, Novom Sadu i bilo kom drugom gradu, ljudi su istinsko bogatstvo. Ako se građani jednog grada koji je proglašen Evropskom prestonicom kulture ne osećaju kao deo tog projekta, njegova snaga slabi. Verujem da najvažnije napraviti tu sinergiju između kulture, turizma, turističkih agencija i građana koji tu žive i formiraju imidž jednog grada. Svim srcem želim da program Plovdiva za 2019. godinu uspe da naglasi taj balkanski momenat, da stavi Balkan u centralnu poziciju događanja i da igra na kartu autentičnosti tog dela Evrope. Mislim da jedino time možemo zadiviti onu ‘drugu’ Evropu.
Kao i prethodne dve godine, i ove Book Talk konferenciji prethodi “Nedelja knjige” tokom koje će je sprovedena akcija deljenja besplatnih knjiga u gradskom prevozu. Svi građani koje volonteri zateknu da čitaju knjige u gradskom prevozu dobijaće besplatne knjige na poklon.
Walk&Talk: Razgovor sa omiljenim piscem tokom šetnje Novim Sadom održaće se takođe i ove godine. Učesnici konferencije su prošle godine imali priliku da se druže sa Isidorom Bjelicom, prošetaju gradom i uživaju uz kafu i kolače u gradskoj poslastičarnici.
Ovogodišnjoj konferenciji prethodio je izbor za „Sliku Novog Sada 2017.“. Novosadske javne ličnosti i čitaoci portala nshronika.rs izabrali su sliku Save Šumanovića “Doručak na travi” kao najlepšu za ovu godinu. Ova slika nalazi se u stalnoj postavci Spomen-zbirke Pavla Beljanskog gde će večeras od 20h o njoj govoriti Zvonko Maković, istoričar umetnosti iz Zagreba i Jasna Jovanov, upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog. Sledeće godine “Book Talk” pokrenuće akciju – “Novi Sad čita jednu knjigu”.
Tradicionalno, kotizacije za studente književnosti su besplatne. Prijavu i kopiju važećeg indeksa potrebno je poslati na mejl adresu jelena.jahura@color.rs.
Svi zainteresovani mogu da kupe kotizacije putem Gigstix mreže – info na ovom linku ili putem zvaničnog sajta www.color.rs/booktalk2017
Konferenciju organizuju Color Media Communications, HBO Color Media Events, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, prijatelj konferencije je Erste banka, a partner Službeni glasnik.
