Color Media Communications već petu godinu za redom organizuje konferenciju “CSR Srbija 2019 – Pioniri društvene odgovornosti” posvećenu društveno odgovornom poslovanju.
Konferencija će se održati 30. maja 2019. godine, u hotelu Holiday Inn u Beogradu (Španskih boraca 74), s početkom u 9 časova.
Na otvaranju događaja prisutnima će se obratiti: Goran Trivan, ministar za zaštitu životne sredine; Regina de Dominicis, dirketorica Kancelarije UNICEF-a u Srbiji i Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.
Na ovogodišnjoj konferenciji predstaviće se lideri globalne održivosti u svetu i kod nas. Govorićemo o implementaciji cirkularne ekonomije, zašto je ona važna za Srbiju? Koji su njeni benefiti? Osim unapređenja ekonomije i mogućnost stvaranja novih radnih mesta, koncept cirkularne ekonomije je neminovan, jer je ugrađen u evropske propise. Procene su da se uvođenjem cirkularne ekonomije u Srbiji mogu otvoriti nova radna mesta i povećati konkurentnost domaće privrede, naročito u sektoru reciklaže.
Broj kompanija u Srbiji koje integrišu CSR principe u strategiju poslovanja i razvijaju strateške CSR programe iz godine u godinu je sve veći. Saznaćemo koje kompanije su posvećene ispunjavanju ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, pričaćemo na temu ekonomskog osnaživanja žena, a od članica Nacionalne asocijacije čistoće Srbije saznaćemo kako doći do čistije Srbije.
Ovim povodom, naša sagovornica bila je Sanja Panjesković, korporativne komunikacije, GSK (GlaxoSmithKline) koja će učestvovati na zanimljivom predavanju na konferenciji pod nazivom “Zajedno za bolje zdravlje” u saradnji sa UNICEF-om.
U kojoj meri je poslovanje u skladu sa principima održivog razvoja povezano sa uspehom u poslovanju?
– Fokusiranost samo na „interni ekosistem“ jedne kompanije nije preduslov za objektivnu procenu njenog uspeha i održivosti. Poslovanje svake kompanije je u značajnoj meri uslovljeno društvenim, ekonomskim, političkim kontekstom. Strateški planovi kompanija sve više prioritizuju značaj kako korporativne reputacije i izgradnje poverenja kod klijenata, partnera i donosioca odluka, tako i značaj transparentnosti i efikasnosti državnih institucija, društveno-ekonomskih standarda i sveukupnog nivoa razvoja zajednice u kojoj posluju. Visok stepen usklađenosti društva sa UN principima održivog razvoja, istovremeno predstavlja i snažan potencijal za razvoj biznisa.
– Stoga UN ciljeve održivog razvoja vidim kao jedinstvenu platformu koja donosi dobrobit svima, a čija ključna snaga leži upravo u društvenoj mobilizaciji koja se može ostvariti jedino kroz multi-sektorsku saradnju. Da bi se odgovorilo na globalne izazove i postigao značajan napredak u borbi protiv siromaštva, gladi i bolesti, naophodno je da svi imamo zajednički jasno definisan cilj prema kome oblikujemo strategije i odluke u svim sektorima. U tom dijalogu različitih strana koje nisu suprotstavljene već se dopunjuju u ostvarivanju zajedničkih ciljeva vidim potencijal za dugoročni napredak društva, a samim tim i kompanija.
– Za one koji bi ipak na prvom mestu razmatrali profit kompanije, interesantni su podaci nedavno objavljenog izveštaja Business Sustainable Development komisije koji pokazuju da bi postizanje UN ciljeva održivog razvoja u samo četiri sektora – hrana i agrikultura, gradovi, energija i materijali i zdravlje i dobrobit – moglo da kreira nove tržišne prilike vredne 12 hiljada milijardi dolara do 2030. godine. Pored toga, Better Business Better World izveštaj pokazuje da, ukoliko bismo prema UN ciljevima postigli smanjenje emisije ugljenika, korišćenje vode i drugih prirodnih resursa, generisali bismo ukupan profit od čak 17 hiljada milijardi dolara. Istovremeno bi, osim kompanija, značajnu korist imalo i stanovništvo kroz otvaranje 380 miliona novih radnih mesta do 2030. godine, posebno u regionima u razvoju – čak 85 miliona.
– Iz perspektive farmaceutske industrije, ako se osvrnemo samo na zdravstvo, ključni izazovi na koje težimo da odovorimo kroz UN ciljeve održivog razvoja predstavljaju povećani zdravstveni troškovi koje generišu neefikasni zdravstveni sistemi, a čija je posledica nedostupnost zdravstvene zaštite. Budući da žiimo u 21. veku, naš prioritet treba da bude da svim ljudima, bez obzira na njihove razlike, na to u kojoj zemlji žive i koje su im platežne mogućnosti, obezbedimo dostupnost zdravstvene zaštite, jer je pravo na zdravlje univerzalno ljudsko pravo. Upravo se kroz UN principe održivog razvoja teži većoj efikasnosti zdravstvenog sistema, unapređenju modela zdravstvenog osiguranja, tehnološkim i terapijskim inovacijama. Ostvarivanje predviđenih ciljeva značajno bi doprinelo unapređenju zdravlja stanovništva sa jedne strane, dok bi istovremeno otvorilo i nove poslovne prilike za ostvarivanje dobiti i uštede u vrednosti od 1,8 hiljada milijardi dolara, kao i kreiranje 46 miliona novih radnih mesta.
– Ovo su samo neki od primera na koji način kompanije mogu da imaju konkretnu poslovnu dobit, a da istovremeno doprinesu opštem društvenom napretku, ekološkoj i ekonomskoj održivosti. Uzimajući u obzir ove podatke, teško je opovrgnuti da održivi razvoj i biznis, ujedinjeni oko UN principa održivog razvoja, mogu da se međusobno podržavaju i dopunjuju.
Na koji projekat održivog razvoja je trenutno fokusirana vaša kompanija?
– U kompaniji GSK smo svesni da je unapređenje zdravstvenog okruženja mnogo šire od obezbeđivanja inovativne terapije. Kao kompanija čije poslovanje doprinosi zdravlju miliona ljudi širom sveta, našu inovativnost pokazujemo i u saradnji sa lokalnom zajednicom, razmatrajući šire delovanje i partnerstva koja mogu da donesu dugoročne zdravstvene koristi našim sugrađanima i okruženju u kome i sami živimo i radimo. Značaj među-sektorske saradnje za unapređenje zdravlja u Srbiji ogleda se kroz uspostvlajnje patrnerstava, koja podrazumevaju saradnju i privrednog, i državnog i civilnog sektora. Primer takvog pristupa je GSK 3-godišnje partnerstvo sa Unicefom u okviru programa „Zdravlje za sve“, kako bismo pomogli da se unapredi zdravlje i razvoj romske dece u Srbiji počevši od njihovog ranog uzrasta.
– U Srbiji, romska deca su daleko iza opšte populacije kada je u pitanju zdravlje, siromaštvo i pristup obrazovanju. Stopa smrtnosti kod romske dece je dva puta viša, svako peto dete je neuhranjeno, a potpuni i blagovremeni obuhvat vakcinacijom je svega 13 posto. U romskim naseljima higijenski uslovi su najčešće loši, a samo 30 posto romske dece dobija stimulaciju u ranom razvoju.
Upravo u odnosu na ove razlike, a imajući na umu da je zdravlje osnovno ljudsko pravo, pokrenut je program “Zajedno za bolje zdravlje”. Program ima za cilj da ispita i razume prepreke i pruži rešenja za unapređenje zdravlja romske dece u odabranim lokaltetima u Srbiji, na sveobuhvatan način – uključujući i druge faktore, kao što su uslovi života, obrazovanje i ostale činioce koji posredno utiču na zdravlje. U okviru programa, generisani su podaci o kritičnim zdravstvenim i razvojnim izazovima kod romske dece kroz istraživanja o imunizaciji i o ishrani, razvijen i implementirani su komunikacijski paketi za trening radnike prve linije sa romskim porodicama, priručnik za radionice za majke i pružaoce nege u romskim porodcama i uputstva za građenje kapaciteta za lokalne međusektorske timove za rani razvoj romske dece. Samo u periodu od prethodnih godinu dana, u okviru programa razvijeno je i implementirano 50 individualizovanih planova podrške za romske porodice i decu, kroz unapređenje znanja o kritičnim problemima kod dece dosegnut je 921 roditelj u 12 romskih naselja, znanje i veštine unapređene su kod 155 zdravstvenih radnika uključujući medicinske sestre koje obavljaju kućne, kod 54 romskih aktivista, romskih zdravstvenih medijatora i outreach radnika, 72 člana u okviru 6 među-sektorskih timova.
– Kako bi se obezbedila održivost pozitivnih promena, poseban fokus je stavljen na među-sektorsku saradnju uključivanjem ključnih stejkholdera koji mogu doprineti njegovoj implementaciji na terenu, kao i institucionalizaciji dobrih praksi. U sprovođenje programa pored GSK-a i Unicefa, uključeni su i Ministarstvo zdravlja, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, Asocijacija romskih zdravstvenih medijatorki, romskih lokalnih nevladinih organizacija, predstavnika lokalnih samouprava koji se bave romskim pitanjima, uključujući zdravstvene i ustanove socijalne zaštite. Istovremeno, kompanija GSK je formirala multi-nacionalnu platformu povezivanjem Unicefa i Asocijacije zdravstvenih medijatorki sa zemljama u regionu što je doprinelo razmeni iskustava i uspostavljanju saradnje u rešavanju izazova u unapređenju zdravlja romske dece.
– Program “Zajedno za bolje zdravlje” prepoznat je i priznanjem za društveno odgovorno poslovanje koje dodeljuje Privredna komora Srbije.
Da li su kompanije svesne značaja izveštavanja i da li mogu da prate svetske trendove?
– Svest o značaju izveštavanja u Srbiji je još uvek u povoju. Retke su kompanije koje objavljuju izveštaje prema GRI standardima, ali svakako se primećuje pozitivan trend u ovoj oblasti. Dok su pre samo par godina GRI standardi bili gotovo nepoznanica za veći deo privrednog sektora u našoj zemlji, danas možemo primetiti da je izveštavanje, za neke od vodećih kompanija u oblasti korporativne odgovornosti na domaćem tržištu, već postalo praksa. Mada i dalje ne možemo govoriti o opštem praćenju svetskih trendova, napredak je evidentan. Značajan doprinos tome daju i pojedine lokalne inicijative, kao što je CSR indeks koji je nedavno u našoj zemlji pokrenuo “Smart kolektiv”, podstakavši angažovanje velikog broja kompanija na ovu temu, što je umnogome uticalo na širenje svesti organizacija o značaju izveštavanja.
– Kompanije sve više uviđaju na koji im način izveštavanje prema nezavisnim i jasno preciziranim standardima može pomoći u boljem definisanju poslovne strategije i izgradnji reputacije i poverenja kod stejkholdera. Sam podatak da čak 93 posto od 250 najvećih korporacija u svetu izveštavaju prema GRI standardima, potvrđuje da svetski lideri ulažu značajan napor da kroz jasne pokazatelje demonstriraju spremnost da odgovore na rastuća očekivanja društva. Kompanije danas moraju da prilagode svoje poslovanje kako bi zaslužile poverenje javnosti i zadržale lidersku poziciju. To je posebno evidentno u periodima finsnsijske nestabilnosti. Svetska ekonomska kriza, na primer, doprinela je tome da se vrednost dobre korporativne reputacije gotovo udvostruči u smislu uticaja koji ima na tržišnu vrednost kod 100 vodećih kompanija u svetu (prema FTSE indeksu).
Konferencija “CSR Srbija 2019 – Pioniri društvene odgovornosti” održava se uz podršku kompanija: Vojvođanska banka, Delta Holding, Aqua Viva, Telenor fondacija, Sigma Kula – Hlorogen. GSK i AMS Osiguranje.
Teme ovogodišnjeg događaja možete pogledati na linku: http://www.color.rs/csrsrbija2019/
