Color Media Communications sedmu godinu zaredom organizuje konferenciju CSR SRBIJA 2021: Responsible Business – Poslovni imperativ savremenog sveta posvećenu društveno odgovornom poslovanju, ovoga puta sa akcentom na Responsible Business kao poslovni imperativ savremenog sveta.
Konferencija se organizuje u onlajn formatu 09. juna 2021. godine, sa početkom od 10.30 časova putem Zoom platforme, a svi zainteresovani će moći da je prate i aktivno učetvuju na događaju putem live streama na YouTube kanalu Color Media Communications.
Ovim povodom naša sagovornica bila je Ana Divac, Divac Fodacija, koja će učestvovati na panelu pod nazivom “RESPONSIBLE HUMANS – Ljudi u fokusu održivog poslovanja”.
Fondacija Ana i Vlade Divac postoji skoro 15 godina, vremenom su se i vaše oblasti delovanja širile, recite nam nešto više o tome na šta ste sve fokusirani kada su u pitanju filantropski projekti?
– Naša Fondacija već skoro 15 godina postoji u Srbiji, a tome je prethodilo više od dvadeset godina humanitarnog rada u Americi. Namerno kažem naša Fondacija, a pri tome ne mislim samo na Vladu i mene, već na sve dobre ljude koji nam na bilo koji način pomažu punih 14 godina i koji se uključuju u naše akcije što kroz donacije, što svojim volonterskim radom ili na neki drugi način. Za ovo vreme smo uspostavili partnerstva sa više od 700 kompanija i malih i srednjih preduzeća, sa više od 100 neprofitnih organizacija, a u naš rad je uključeno više od 700.000 individualnih donatora i volontera. Zajedno smo do sada sakupili više od 23 miliona dolara i usmerili za dobrobit građana i građanki Srbije. Mi svakodnevno dobijamo pisma i apele za pomoć, mnoge od tih priča su vrlo potresne, i trudimo se da odgovorimo na što više tih apela. Do sada je neku vrstu pomoći od nas dobilo više od 750.000 ljudi kroz oko 100 projekata, i to ne samo u Srbiji već i u regionu.
Jedna od četiri strateške oblasti kojima se Fondacija bavi jeste Razvoj filantropije, kroz koji želimo da podstaknemo solidarnost i duh zajedništva u društvu. Filantropija u Srbiji ima dugu i bogatu tradiciju, ali je u vreme tranzicije i ekonomske krize, neophodno podsticati. Naša Fondacija preko niza aktivnosti podstiče razvoj filantropije, kako individualne tako i korporativne. Veliki broj donatora, pojedinaca i kompanija učestvovao je do sada u akcijama Fondacije i dao veliki doprinos našim projektima.
Istakla bih izuzetno važan projekat Divac Fondacije – Projekat za unapređenje okvira za davanje koji realizuje Koalicija za dobročinstvo. Ciljevi projekta jesu jačanje filantropske infrastrukture koja može da doprinese održivom rastu filantropskih davanja, promocija dobročinstva, kulture davanja i transparentnosti među građanima, kompanijama, dijasporom i neprofitnim organizacijama.
Takođe, želimo da kroz svoje programe obezbedimo i dugoročniju pomoć. Na primer, već skoro pet godina imamo program stipendiranja mladih talentovanih ljudi, učenika srednjih škola i studenata fakulteta koji dolaze iz ugroženih kategorija. Time što pomažemo njima da nesmetano uče i rade na svom obrazovanju, omogućavamo im da stvore bolju osnovu kako bi kasnije u životu, kad završe školovanje, mogli što bolje poslove da nađu i da budu obezbeđeni na duži period. U okviru ovog programa, u partnerstvu sa individualnim donatorima i sa nekim kompanijama, stipendije je dobilo oko 450 učenika.
Kada govorimo o rezultatima, uglavnom to činimo kroz brojke, međutim, mi bismo osim toga, voleli da čujemo i priče ljudi kojima ste pomogli. Da li vam se neko od njih javi i podeli priču o tome koliko im je i na koji način pomoć Fondacije Ana i Vlade Divac značila?
– Da, javljaju nam se naravno, i to je poseban osećaj. Imamo mnogo primera gde su ljudi koji su od nas dobili pomoć kasnije postali donatori i davali pomoć drugima. To je jedan lanac humanosti. Mnogi od naših stipendista postanu i volonteri i uključuju se u humanitarne akcije na taj način kako bi pomogli drugima. Javljaju nam se i ljudi kojima smo pre mnogo godina pomogli da izgrade kuće, ili smo im obezbedili dom u okviru projekata za izbegla i raseljena lica. Često nam čestitaju praznike, šalju i fotografije. Ljudi žele da podele svoju sreću sa nama, i na taj način podele zahvalnost.
Pismo Divac stipendiste:
Danas si uvek nekome trn u oku. Ako si lep i bogat, ne valjaš, ako si ružan i siromašan onda nisi dobar. Ako si pametan, smetaš, ako si glup onda si višak. Ne zna čovek ujutru kad ustane šta mu je najbolje da bude. Homo homini lupus est. Tog 15. novembra 2003. godine započela sam svoju prvu borbu, borbu za život. Rođena pre vremena, nedovoljno razvijena, malena, prkosila sam gotovo svim prognozama koje su lekari davali, imala sam dovoljno sreće, snagu i želju da uspem onda kada toga nisam bila ni svesna. Kako sam rasla i kako sam se upoznavala sa životom, sve sam više u sebi pronalazila tog rođenog borca sa možda malo više sreće, koji ne odustaje ni onda kada mu kažu da nema šanse. Prve dane u školi pamtim po šaputanju dece i pitanjima o mom starijem bratu koji boluje od CP i o našem životu. Do tog trenutka nisam imala saznanja o tome kako moju porodicu drugi vide, tada počinjem da shvatam sa čime ću se suočavati kroz dalje školovanje. Bez obzira na sve poteškoće osnovnu školu završavam kao đak generacije nagrađivan više puta na raznim takmičenjima i krećem dalje ka prvom stepeniku sveta i medicine u kom jednog dana sebe zelim da vidim. Susrela sam se sa raznim vrstama nepravde i skoro da sam izgubila veru da postoje oni koji bi razumeli, kojima je važno i žele da pomognu kada vide koliko se trudite i sa kakvim problemima se borite. Ali na moju sreću, u srednjoj školi će se to promeniti jer ću se sresti sa Fondacijom Divac i videti da ipak postoji neka nada i za nas koji nemamo, osim svog rada, nikog iza sebe i nižemo uspehe i pored tereta koji nosimo. Hvala što postojite, hvala svim ljudima koji vide nadu u nama i doniraju sredstva da bi mi mogli da budemo jos bolji. Budite sigurni da nećemo izneveriti ni sebe ni vaša očekivanja. Ja sam zahvaljujuci sredstvima koje dobijam od stipendije uspela da kupim jedan mali mikroskop, stetoskop, dosta knjiga koje nisam mogla da priuštim, usavršavam jezike (nemački, turski, engleski, španski…). Takođe, mnoga takmičenja i seminari na kojima sam učestvovala bili bi nemogući bez vaše pomoći. Hvala mojoj fondaciji, hvala svim ljudima, vaša pomoć je mojoj porodici i meni veoma dragocena. Hvala vam, jer ste vi ti koji omogućavate da ovaj svet sa nama “sutra” bude bolji. Hvala vam što ste jedni od retkih, nastavite da dajete nadu onima koji su je izgubili.
Srdačan pozdrav,
Mila Zdravković iz Niša
Fondacija postoji od 2007. možete li napraviti neku paralelu da li je ranije bilo teže ili lakše prikupiti novac, da li su ljudi pre ili sada više osvešćeni kada je u pitanju pomaganje drugima?
– Svako vreme nosi neke svoje izazove, ali smatram da u našoj zemlji ljudi generalno jesu raspoloženi da pomognu drugima. Kada nas snađe neka nevolja, mi se lako udružimo i brzo reagujemo i tako zajedničkim snagama prolazimo kroz krizu. Ima brojnih primera za to. Tokom poplava se malo ko nije uključio da pomogne. Imamo i mnoge primere kada je u pitanju pomoć za lečenje dece. I ljudi iz dijaspore su uvek spremni da pomognu, naročito u vanrednim situacijama.
Naravno, i dalje smo tu da pomognemo u vanrednim situacijama, bilo da se radi o poplavama ili o krizi koju trenutno imamo sa pandemijom. Konkretno, želim da napomenem da je tokom KOVID-19 krize ukupna vrednost pomoći ugroženima preko Fondacije Ana i Vlade Divac bila oko 600.000 dolara. Više od 50.000 najugroženijih stanovnika je dobilo pomoć, obezbeđeno je 22.600 kompletnih obroka za 1.500 korisnika Narodne kuhinje u Beogradu a nastavili smo i sa stipendijama tako da je podeljeno 86 stipendija samo tokom ove krize.
Međutim, postoje i mnoge prepreke. Na primer, za donacije iz inostranstva i dalje postoje dažbine koje sprečavaju veći priliv donacija. Dalje, PDV na donacije predstavlja ogromnu prepreku u povećanju donacija. Konkretno, prema analizi koju su sproveli Forum za odgovorno poslovanje i Koalicija za dobročinstvo, donacije hrane u Srbiji bi mogle da budu uvećane na godišnjem nivou za blizu 160 miliona dinara, ukupno na 700 miliona dinara, ukoliko bi bio ukinut PDV na donacije hrane. To bi obezbedilo blizu 1,2 miliona dodatnih obroka godišnje u narodnim kuhinjama, preračunato po vrednosti obroka.
Kada se neko ko je priznat i poznat bavi filantropskim radom, mnogi misle lako je njemu ili za njihovu fondaciju svi žele da doniraju, ipak znamo da imati svoju fondaciju nije lak posao. Približite nam šta sve stoji iza toga da biste vi na kraju postigli rezultate i pomogli ljudima?
– Iza naše Fondacije stoji vrlo naporan rad svakako, ali mi volimo da negujemo timski duh, i smatramo da kad zajedno idemo ka nekom cilju, ništa nije teško. Zaista smatramo da su deo Divac tima ne samo zaposleni u fondaciji već i svi drugi koji se uključuju u naše akcije na bilo koji način. Dobra stvar je to što je Vlade kao neko ko se bavio timskim sportom uvek negovao tu tradiciju timskog rada, što je preneo i na sve nas u Fondaciji, a evo trudimo se i da promovišemo taj timski duh kroz promovisanje filantropije i uključivanje što većeg broja ljudi i kompanija u dobrotvorne akcije. Drago nam je da su neki veliki donatori prepoznali značaj rada Divac Fondacije i uključili se u neke projekte.
Fondacija razvija filantropiju kao osnovu za solidarnost i duh zajedništva u društvu i teži zajednici u kojoj građani preuzimaju odgovornost i shvataju moć zajedništva u rešavanju ličnih i društvenih problema. Na koji sve način pojedinac može dati svoj doprinos za bolje i humanije društvo?
– Pojedinci uvek mogu da se uključe na više načina. Najjednostavniji je to da pogledaju koje su trenutno akcije u toku i podrže kroz donacije. O tome mogu da se informišu na veb sajtu divac.com. Takođe, svaki pojedinac može da vidi za koje dobrotvorne akcije su potrebni volonteri. Imamo primere gde Divac stipendisti drže besplatne časove, na primer časove stranih jezika, matematike, fizike.. znači oni svoje znanje i ekspertizu koriste za dobra dela. Najbitnije je da se pojedinci informišu šta je potrebno i vide da li nekako mogu da se uključe, a skoro uvek može.
Naša Fondacija je sa ostalim partnerima iz Koalicije za dobročinstvo formirala veb platformu dobrocinitim.rs gde pojedinci mogu da se informišu o aktuelnim dobrotvronim akcijama. Za koje akcije su potrebne donacije, gde su potrebni volonteri, i tako dalje. Ta platforma je deo jedne veće kampanje DobroČiniTim koja promoviše doprinos pojedinaca, kampanje koja okuplja pojedince kao heroje dobročinstva u jedan veliki tim ljudi koji čine dobra dela – DobroČiniTim.
Program konferencije možete pogledati na linku: http://communications.rs/csrsrbija2021/
Konferenciju su podržali Unicef Srbija kao institucionalni partner i kompanije Telenor Srbija, Telekom Srbija, NIS i Propulsion.
