Šestu godinu zaredom Color Media Communications organizuje “Digital”, regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikacijama i medijima.
Ovogodišnji – #Digital2019 – trajaće 2 dana – 05. i 06. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona, kao i brojne goste iz inostranstva.
Konferencija se održava u Hotelu Metropol u Beogradu.
#Digital je konferencija na kojoj učestvuju CEO telekoma u regionu i to je jedini skup koji okuplja prve ljude vodećih operatera: MTS, VIP, Telenor, Deutsche Telekom, Orion, Mtl Bugarska.
Konferenciju otvara Nenad Popović, ministar za inovacije i tehnološki razvoj, Branko Ružić, ministar uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije, Kyle Scott, ambasador SAD-a u Beogradu, Mateja Norčič-Štamcar, zamenica šefa Delagacije EU u Srbiji, Subrat Batačardži, ambasador Indije u Beogradu.
U susret konferenciji, a u okviru panela Tradicionalni „Digital ICT Panel“: Srpska IT scena pod staklenim zvonom ili u “staklenoj bašti”, razgovarali smo sa Draganom Varagićem, digital ekspertom.
Šta je poslovna primena Interneta i kako funkcioniše u IT svetu?
– Najvažnije pitanje koje privrednici postavljaju u vezi sa internetom je kako imati poslovne koristi od interneta. To praktično znači npr. da se ne treba fokusirati na tehničke aspekte izrade veb sajta, koju privrednici uglavnom ne poznaju, već je važno fokusirati se na (1) potrebe potencijalnih klijenata i (2) poslovne potrebe kompanije.
Poslednjih godina sve više IT kompanija u svetu i kod nas počinju sistemski da prihvataju prioritet upotrebne vrednosti IT proizvoda i usluga, u odnosu na način kako se ti IT proizvodi i usluge kreiraju.
Negujemo li mi IT scenu u Srbiji, ili je ovaj sektor zbilja zatvoren i okrenut sopstvenim problemima?
– Pitanje je ko smo to “mi”? Poslednjih godina postoji nekoliko veoma aktivnih strukovnih IT udruženja, kao što su Digitalna Srbija ili StartIT, koji realno poboljšavaju situaciju u društvu u vezi sa napredovanjem u ITsektoru.
Sa druge strane, kao i usvim ostalim oblastima privrede, većina kompanija u IT sektoru i kod nas i u svetu bave se svojim problemima, i zatvorene su u kontekstu napredovanja u sopstvenim oblastima specijalizacije.
Ilustracija: Prošle godine sam držao motivaciono predavanje na temu IT trendova u narednim godinama za jednu holandsku IT kompaniju, fokusiranu na optimizaciju baza podataka. Predavanje je bilo prilagođeno IT trendovima koji su važni za njihovu specijalizaciju. Nakon predavanja iz te kompanije su mi se zahvalili sa priznanjem da nisu znali za te trendove koji su im važni, zbog rešavanja svakodnevnih poslovnih problema.
Prethodni primer ilustruje uobičajenu situaciju u privredi, gde je fokus na rešavanju svakodnevnih problema, i to je po meni primer klasične zatvorenosti kompanija za sopstveni razvoj.
Na koje probleme mogu da se “žale” IT stručnjaci? Da li u to spadaju subvencije stranim kompanijama?
– Subvencije stranim IT kompanijama predstavljaju samo “vrh ledenog brega” najvećeg problema IT sektora – nedostatak adekvatnog kadra. Živimo u vremenu u kojem se domaćim IT kompanijama češće isplati da “uvezu” pravog IT stručnjaka, nego da neadekvatno plate IT početnika zbog odnosa ponude i potražnje IT kadrova. Ovo je naročito problem u segmentu softverskih IT menadžera, čije plate znaju da budu i nekoliko puta veće od prosečne plate programera – jer ih je teško pronaći na tržištu.
Problem je što samo mali broj IT kompanija ima resurse da sami razvijaju svoje kadrove.
Pratimo li strane trendove? Edukujemo li omladinu za IT zanimanja?
Ovo pitanje ima dva odgovora:
– Pratimo IT trendove i sve je veći broj institucija koja priprema omladinu za IT zanimanja. Problem je što ta omladina misli da odmah čim završe školu mogu da traže velike plate, bez obzira na to što nemaju dovoljno znanja i iskustva.
– Najveći svetski IT problem prisutan i u ovim krajevima je što nije toliki problem u broju mladih i neiskusnih kadrova, već u nedostatku iskusnih IT kadrova. To sam objasnio u odgovoru na prethodno pitanje.
Da li je potrebno da država “prepozna” IT sektor kao krucijalan? Da li se taj odnos promenio?
– U državama kao što je Srbija praksa pokazuje da, što se država manje “meša” u ovaj sektor, bolje je po razvoj ITa. “Prepoznavanje” bi trebalo da ide u pravcu rešavanja poreskih problema freelancera, ali u korist osoba koje rade po ovom principu angažovanja. U suprotnom, još će veći broj kompanija ovde imati svoje zaposlene, ali će kompanije jednostavno biti registrovane u državama gde je bolji poreski odnos prema zaposlenima u IT sektoru.
Detaljniju agendu i način prijave za konferenciju možete pogledati na sajtu: digitalconference.rs
