U organizaciji Color Media Communications i Kongresa srpsko-američkog prijateljstva (KSAP), a u saradnji sa Narodnom skupštinom Republike Srbije danas je održana online konferencija posvećena privredi Srbije, pod nazivom: EKONOMIJA SRBIJE, DAN POSLE.
Konferencija je održana putem live stream-a, a svi zainteresovani mogli su da je prate putem YouTube kanala magazina Diplomacy&Commerce koji je ujedno i medijski sponzor konferencije.
Partner konferencije je Telekom Srbija.
Učesnici online konferencije razgovarali su o tome kako će izgledati srpska ekonomija nakon korone, o merama koje je donela Vlada Republike Srbije i njihovoj realizaciji. Jedna od tema bile su i investicije nakon završetka pandemije i polemika kako će izgledati pojedine industrije odnosno kako će se organizovati poslovanje kompanija, kako domaćih tako i stranih.
Konferenciju je otvorio Robert Čoban, predsednik Color Press Grupe, apotom su uvodna izlaganja imali Vladimir Marinković, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije i osnivač KSAP-a i Mihailo Vesović, zamenik predsednika Privredne komore Srbije.
Vladimir Marinković, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije i osnivač KSAP-a:
– Zajedno sa Vladom Srbije moramo da radimo na tome da zadržimo ovaj nivo investicija koji već imamo. Suštinski za nas je najvažnije da veliki strani investitori ostanu u Srbiji i da im pomognemo da održe svoj nivo proizvodnje, kao i da damo signal svim potencijalnim novim investitorima da smo stabilni i da se pokažemo kao jedna zemlja u koju vredi ulagati i koja može da odgovori na sve izazove – rekao je Vladimir i dodao: – Ono što su makroekonomski parametri je da će Srbija imati najmanji pad u regionu možda i u celoj Evropi.
Mihailo Vesović, zamenik predsednika Privredne komore Srbije:
– Bankarski i finansijski sektor nisu previše pogođeni. Problem celokupne privrede jeste ova nepredvidivost da li ćemo ili ne imati drugi talas. To je ono što privredu najviše plaši. Ako ne budemo imali drugi talas krize, globalna predviđanja su da ćemo se u roku mesec, mesec i po dana polako vratiti na aktivnosti od pre. Mi očekujemo u poslednja tri meseca ove godine zahuktavanje privrednih aktivnosti. Globalna predviđanja za 2021. godinu su da upravo ta godina treba da bude godina velikog privrednog rasta.
U prvom panelu diskutovali su: Dragan Demirović, v.d. pomoćnika ministra u Sektoru za fiskalni sistem; Ivan Đoković, potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu i turizam APV; Dubravka Negre, šefica EIB kancelarije za Zapadni Balkan i Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a.
Dragan Demirović, v.d. pomoćnika ministra u Sektoru za fiskalni sistem:
– Ono što je jasno je da je čitavo društvo pokazalo izuzetnu zrelost i odgovornost i naravno da je neophodno obezbediti da se sve mere sprovedu iz realnih izvora bez narušavanja makroekonomske stabilnosti.
Ivan Đoković, potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu i turizam APV:
– U ovom momentu ne znamo da li će i koliko biti novca. U kojoj meri će biti disciplinovana privreda… Mere koje je država preduzela su realne. Moramo da vidimo ko je zaista pogođen, na koji način je pogođen i kako pomoći subjencijama. Država mora da bude veoma oprezna, jer mi ne znamo kada će se ovaj period zavšiti. Dobro je da se održi jedini likvidni mehanizam, a to je komercijalni bankarski sektor koji može da omogući stabilizaciju i neki budući umeren razvoj.
Dubravka Negre, šefica EIB kancelarije za Zapadni Balkan:
– Paket ukupne pomoći koje je EIB odobrio iznosi 5,2 milijarde evra, od kojih će značajan iznos sredstava biti usmeren na ovaj region. Pričamo o više stotina miliona evra novih sredstava. Usmeriće se na, pre svega mala i srednja preduzeća, dakle na preduzetnike, a dobar deo će biti odvojen za infrastrukturu, pre svega za zdravstvenu strukturu.
Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a:
– Za nas u NALED-u je veoma važno da predlažemo mere koje je nužno preduzeti i da to komuniciramo ka Vladi. Prepoznali smo se u merama koje je Vlada donela, ali svakako zagovaramo da se uđe u aktivniji dijalog sa privredom, da bi oni na koje se odnose mere koje država donosi bili na vreme konsultovani i da bi mere bile adekvatne potrebama.
U drugom panelu diskutovali su: Borko Crnogorac, direktor Sektora za razvoj usluga za poslovne korisnike, Telekom Srbija; Ivan Miletić, direktor korporativnih poslova kompanije Filip Moris i Dragan Filipović, generalni direktor Generali osiguranje Srbija.
Borko Crnogorac, direktor Sektora za razvoj usluga za poslovne korisnike, Telekom Srbija:
– Internet je demistifikovan sada više nego ikada pre i ljudi su postali svesni šta znači sve to i spremni su da uloze novac – rekao je Borko i naglasio: – Mislim da tehnologiju ne treba nikad apstrahovati i plašiti se nje. Pitanje je samo adekvatne primene.
Ivan Miletić, direktor korporativnih poslova kompanije Filip Moris:
– Mi smo kao velika kompanija morali brzo da se organizujemo i odgovorimo na nove izazove. Najpre smo preduzeli sve mere da zaštitimo naše zaposlene. Takođe, morali smo da uradimo sve kako bi naši potrošači imali pristup svim našim proizvodima. Zahvaljujući novim tehnologijama situacija je mnogo lakša. Ponosan sam na našu kompaniju koja je obezbedila donaciju za Klinički centar Srbije. U pitanju je medicinska oprema u vrednosti od 55 miliona dinara. Takođe, ponosan sam i na sve ostale kolege iz “business” sektora i zahvalio bih se svima na veoma lepoj saradnji. Mi nećemo koristiti sredstva države, ne zato što nismo pogođeni ili što mere nisu dobre i poželjne, nego zato što znamo da su malim i srednjim preduzećima ova sredstva mnogo potrebnija.
Dragan Filipović, generalni direktor Generali osiguranje Srbija:
– Na nivou sveta je u proteklih mesec dana rast prodaje osiguranja preko online-a porastao za 40 posto. Ta neverovatna cifra nam govori da su sve kompanije osiguranja mnogo ranije, nevezano za pandemiju, zbog ubrzanja svojih procesa, zbog brige o svojim klijentima i želje da se što pre stigne do njih, omogućili digitalno poslovanje i za kupovinu novih polisa i za prijavu štete – rekao je Dragan i dodao: Mi smo se kao kompanija lokalno izuzetno brzo prilagodili ovoj situaciji i čak 94 odsto naših zaposlenih svoje radne obaveze vrši od kuće od 1. marta.
Foto: Printscreen
