Ministarstvo kulture i informisanja u saradnji sa Color Media Communications u cilju pružanja podrške i više informacija o aktuelnom konkursu otvorenom za sve jedinice lokalne samouprave Republike Srbije pod nazivom Prestonica kulture 2023. danas je organizovalo istoimenu konferenciju Prestonica kulture 2023.
Konferenciju je otvorila Maja Gojković, potpredsednica Vlade R. Srbije i ministarka kulture i informisanja.
– Ministarstvo kulture i informisanja od 2016. godine raspisuje konkurs Gradovi je fokusu u cilju poboljšanja kulturnog života u lokalnim zajednicama. Za to vreme pokazalo se da većina lokalnih samouprava u našoj zemlji ima zaista velike potrebe za izgradnju infrastrukture u oblasti kulture. U pojedinim sredinama reč je o obnovi već postojećih objekata dok u drugima nedostaje sasvim nova infrastruktura. Kako bi se dalje unapredio proces decentralizacije kulture osmišljen je program Prestonica kulture Srbije 2023. po uzoru na projekat Evropska prestonica kulture.
Osnovni ciljevi projekta Prestonica kulture Srbije 2023. su da se kod podršku jednoj lokalnoj samoupravi ojačaju ključni faktori kulturnog razvoja, podigne kvalitet kulturnog života, poboljša umetnički i turistički razvoj, ali i podstakne donošenje strategije kulturnog razvoja na lokalnom nivou. Realizacijom ovih ciljeva u lokalnoj samoupravi stvoriće se uslovi za rešavanje dugogodišnjih problema u oblasti kulture kao i za unapređenje aktuelnih i osmišljavanje novih kulturnih sadržaja. Time će se dobiti dobra osnova za oživljavanje postojećih i pokretanje savremenih institucija kulture kao i za veće uključivanje građana i umetnika u proces kreiranja i sprovođenje kulturnih politika na nivou lokalne zajednice.
Izrazito se vodilo računa šta prestonica kulture ne bi trebalo da postane, odnosno koje su skrivene zamke ovog projekta i mogući kontraefekti. Kao osnovni modeli šta ta titula ne bi trebalo da postane izdvojili su se koncept dugogodišnjih festivala odnosno da to bude projekat isključivo postojećih praksi. Takođe, to ne bi trebalo da bude festival tradicionalne kulture kao ni mesto na kome se ne sprovodi inovacija – zaključila je Gojković.
U prvom panelu predstavnici Radne grupe za pripremu, realizaciju i sprovođenje programa Prestonica kulture Srbije 2023. govorili su o benefitima ovog projekta i razvojnu šansu koju on predstavlja za novu etapu kulturne delatnosti u Srbiji. Učestvovali su Tijana Palkovljević, upravnica Galerije Matice srpske i predsednica Radne grupe, Jugoslav Pantelić, direktor Jugoslovenske kinoteke, Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremenih umetnosti u Beogradu, Dubravka Đukanović, v.d. direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograd, Marija Pavlović, v.d. direktorka UK “Parobrod”. Panel je moderirao Marko Krstić, direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.
Tijana Palkovljević, upravnica Galerije Matice srpske i predsednica Radne grupe je objasnila da su se vodili iskustvom Novog Sada prilikom konkurisanja za Evropsku prestonicu kulture tokom organizacije ovog konkursa i istakla je značaj strategije kulture bez kog ovakvi projekti nisu mogući i koji omogućavaju introspektivu u to gde smo i gde želimo da idemo kao grad, kao jedna zajednica. Druga stavka koju je istakla je trag autentičnosti koji treba predstaviti i očuvati.
Od ostalih govornika smo imali priliku čuti glavne prednosti projekta Kulturna prestonica Srbije 2023. i šta on predstavlja za razvoj jedne lokalne samouprave.
Veoma je važno pričati priču i istaknuti specifičnost prostora koji predstavljamo. Interakcija onog što nam ostalo u nasleđe i ljudskog delovanja mora doprineti razvoju, kulturnom, ekonomskom i turističkog jedne lokalne zajednice.
Kreirati identitet na osnovu savremenog stvaralaštva je upravo opcija mladim opštinama/gradovima koju ovaj projekat nudi i prilika da se novim projektima istaknu i podstaknu razvoj svoje zajednice.
Važno je podstaći kulturnu svest građana, da se uključe i angažuju u kulturnim aktivnostima svog grada/opštine. To podstiče demokratsko diskutovanje, jača solidarnost i inkluziju i stvara bliskost i osećaj pripadnosti u jednoj zajednici. Takođe, mladi moraju biti deo ove kulturne priče i mora se pronaći način da im se privuče pažnja.
Važno je i reći da će ovaj konkurs biti od koristi gradovima/opštinama da čak i ako ne dobiju ovu laskavu titulu mogu pokrenuti razvoj grada u pravcu novih ideja i većeg uključenje svih aktera kulture u jednoj lokalnoj samoupravi.
Nakon Radne grupe zainteresovane lokalne samouprave za realizaciju konkursa su imale priliku da postave svoja pitanja i dobiju sve relevantne informacije šta dobijanje titule Prestonica kulture 2023. može uraditi za razvoj grada ili opštine, ne samo u domenu kulture, već i za ekonomski i turistički razvoj lokalne samouprave. U panelu su učestvovali Nikola Dašić, gradonačelnik grada Kragujevca, Jasmina Palurović, gradonačelnica grada Kruševca, Saša Maksimović, predsednik Opštine Novi Bečej, Vladimir Milićević, predsednik Opštine Paraćin, Mirjana Krkić, predsednica Opštine Ćićevac, Dubravka Korać, predsednica Opštine Apatin. Panel je moderirala Bogdana Opačić, ispred Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.
Nakon izlaganja svih gradonačelnika i predsednika opština još jasnije se moglo zaključiti da je kulturno i turističko bogatstvo srpskih lokalnih samouprava veliko i da je i na lokalu jasno da postoji mnogo prostora za unapređenje kulturnog života poštujući tradiciju i nasleđe a istovremeno implementirajući savremeno stvaralaštvo i nove digitalne trendove.
Srbija je bogata zemlja, veliki broj kreativnih ljudi iz lokalnih zajednica će zajedno raditi na stvaranju kulturne strategije svojih gradova i opština da je sasvim sigurno da otvaramo nove horizonte u razvoju kulture Srbije.
Konkursne prijave se podnose od 2. avgusta do 2. septembra, nakon čega će biti poznato koji su grad ili opština poneli titulu „Prestonice kulture Srbije 2023“, a otvoren za sve jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji, osim za gradove Beograd i Novi Sad.
Snimak cele konferencije možete pogledati na YouTube kanalu Ministarstva kulture i informisanja.
