The Economist godišnja konferencija pod nazivom “Svet u 2022” ove godine će se održati u hibridnom formatu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, 14. decembra, s početkom u 9 časova.
Učesnici konferencije će se okupiti u maloj sali Narodne skupštine a publika će i ove godine konferenciju moći da prati putem prenosa uživo na YouTube kanalu.
„Svet u 2022“ konferencija je jedna od najstarijih konferencija koju organizuje kompanija Color Media Communications i već je postala prepoznatljiva kao događaj koji zatvara tekuću godinu zaključcima o politčkom, poslovnom, i društvenom ambijentu Srbije i otvara pitanja od značaja u narednoj godini.
Program možete pronaći na linku: www.communications.rs/svetu2022
Kao i svake godine na skupu će se okupiti čelni ljudi Vlade Srbije, predstavnici diplomatskog kora i poslovnih udruženja, vodeći privrednici iz Srbije, kao i ličnosti iz javnog i kulturnog miljea.
Konferenciju otvaraju: Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine R. Srbije; Aleksandar Vučić, predsednik R. Srbije; Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka za rudarstvo i energetiku; Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja; Darija Kisić Tepavčević, ministrarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda; Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija (UN); Dejana Kostadinova, direktorka UNICEF-a; Frančeska Boneli, šefica Predstavništva UNHCR-a i Alessandro Bragonzi, šef regionalnog predstavništva EIB za Zapadni Balkan.
Ovim povodom, naš sagovornik bio je Nj.E. Džajlz Norman, ambasador Kanade, učesnik prvog panela konferencije, koji je istakao: Naš okvir za saradnju obuhvata niz bilateralnih sporazuma koji su na snazi, a imamo i živu saradnju u kulturi i umetnosti. Uticaj kovida-19 na ekonomiju je ogroman, ali još je suviše rano govoriti kakve su posledice. Ako postoji nešto pozitivno, možda je to spoznaja izuzetne snalažljivosti, kreativnosti i inovativnosti ljudi. Kada se kovid-19 pojavio, nismo ni bili svesni šta nas je snašlo, ali u roku od godinu dana imali smo izuzetno efikasne vakcine. Možemo mnogo toga da uradimo zajedno, kada udružimo snage.
Koji su najveći izazovi sa kojima su se Evropa i svet susreli u 2021?
– Iako izazova ima napretek, izdvajaju se dva globalna. Prvi je pandemija, koja skoro dve godine remeti čitav svet. Kanada ostaje usredsređena na pomaganje u oblikovanju globalnog odgovora i oporavka od pandemije kovida-19. Drugi izazov predstavljaju klima i životna sredina. Klimatske promene, gubitak biodiverziteta, degradacija životne sredine – to su stvari koje menjaju kontekst u kome se sve aktivnosti odvijaju. Nijedna sfera aktivnosti nije pošteđena. Ova dva pitanja su utoliko izazovnija jer zahtevaju globalnu saradnju za njihovo rešavanje, a međunarodnu saradnju je, kao što to već znamo, često teško i obezbediti i održati.
Kakve su predikcije za narednu godinu s obzirom na to da se polako nazire izlazak iz pandemijske krize?
– Kako se kriza povlači, a svet vraća globalnoj potrošnji, svedoci smo zastoja u lancu snabdevanja i postojanja prepreka, a u vezi sa tim i povećanja cena. U kojoj meri je inflacija na globalnom nivou podstaknuta finansijskim stimulansima bez presedana u poslednjih nekoliko godina, pitanje je tekuće ekonomske debate. Ali sada izgleda neosporno da su glavne centralne banke na korak od povlačenja tog stimulansa: s obzirom na razmere ovog fenomena, verovatno je mudro biti spreman za turbulencije.
Takođe, biće zanimljivo videti kako se društva prilagođavaju „životu posle kovida“, nakon takvog šoka za sistem. Da li se vraćamo u normalu? Da li želimo da se vratimo u normalu? U ekonomskoj sferi ovo se odnosi na različite stvari, kao što su na primer naši obrasci potrošnje i naše poimanje radnog prostora (rad od kuće). Siguran sam da nisam jedini koji smatra da nas je ova kovid katastrofa naterala na razmišljanje i da bi bila šteta da se samo „vratimo u normalu“ bez razmišljanja o onome što smo naučili, kao i da naučene lekcije ne iskoristimo da napravimo sistem života i rada otporniji na izazove, uključujući i zdravstvene.
Kakva je situacija u vašoj zemlji po pitanju borbe protiv kovid-19 pandemije i stanja ekonomije i društvenih zbivanja?
– Gotovo nijedna država, nijedna zajednica, nijedna porodica na svetu nije pošteđena razornog uticaja kovida, uključujući i Kanadu. U populaciji od 38 miliona imali smo više od 1.750.000 slučajeva i 30.000 smrtnih slučajeva. Ovde govorimo samo o direktnom uticaju – indirektni uticaji uključuju odlaganje pružanja druge zdravstvene nege, ozbiljne uticaje na mentalno zdravlje i zastoj u karijeri ljudi. Imali smo periode velikog optimizma, da bismo ponovo bili obeshrabreni jer novi sojevi virusa prodiru kroz našu populaciju. Svaki slučaj i svaka smrt uzdrma i utiče na bezbroj drugih stvari. Kanada i naš narod proživljavaju to iskustvo kao i ostatak sveta.
Međutim, dobro vođena kampanja vakcinacije doprinela je da Kanada bude među samo nekoliko zemalja u svetu sa stopom vakcinacije od preko 80%; u Kanadi je 85% stanovništva od 12 ili više godina potpuno vakcinisano. Ako bih mogao da istaknem neke od faktora koji bi mogli ovo da objasne, onda bi to bili liderstvo, poverenje i solidarnost. Ljudi u Kanadi su verovali vladi, verovali su da ona daje najbolje moguće savete na osnovu dostupnih naučnih istraživanja i rezultata u datom trenutku. I bili smo uvereni da naša odgovornost nije samo prema nama samima, našim porodicama i prijateljima već i prema svima ostalima u društvu.
Kako ocenjujete sveukupnu saradnju sa Srbijom i šta će biti izazovi za Srbiju u narednoj godini na njenom evropskom putu?
– Naše dve zemlje imaju dinamične i pozitivne bilateralne odnose, sa potencijalom da se prošire i ojačaju. Ove godine obeležili smo 80 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Beograda i Otave. Prioriteti Kanade u Srbiji su povećana bilateralna trgovinska i ekonomska saradnja i naša bilateralna kupoprodaja raste, a to pokazuje da su kompanije iz Kanade i Srbije razvile jake međusobne veze i prepoznale naša dva tržišta kao veoma važna za svoje poslovanje. Mnogo je primera naše saradnje, kao što je podrška Kanade uspešnoj kandidaturi Srbije da ponovo bude izabrana u Izvršni odbor Uneska za mandatni period 2019–2023.
U prvom panelu Nj.E. Tomas Šib, ambasador Nemačke, Nj.E. Šan Maklaud, ambasadorka Velike Britanije, Nj.E. Džajlz Norman, ambasador Kanade, Nj.E. Pjer Košar, ambasador Francuske i Nj.E. Amr Aljowaily, ambasador Egipta u Srbiji, te Nebojša Košutić, v. d. pomoćnika ministra spoljnih poslova i šef Sektora za EU pričaće o tome kako će izgledati svet u narednoj godini. Kroz diskusiju će ih voditi Žikica Milošević, gl. i odg. urednik The Ecoomista.
Predstavnici bilateralnih komora i poslovnih asocijacija, Zoran Petrović, predsednik AmChama, Dr David Landsman, predsednik Britansko-srpske privredne komore, Dragan Stokić, predsednik Francusko-srpske privredne komore, Giorgio A. Marchegiani, predsednik Komore italijansko-srpskih privrednika, Oliver Lepori, izvršni direktor Japanske poslovne alijanse u Srbiji i Simon Savsek, ekonomista iz EIB-a probaće da daju odgovore na pitanja o kretanjima srpske privrede u narednoj godini, Marku Andrejiću, odgovornom uredniku Biznis.rs
U trećem panelu će Dragana Korica, izvršna direktorka, Saveta zelene gradnje Srbije zajedno sa učesnicima razgovarati na temu zelene ekonomije i održivog razvoja, a njeni sagovornici su: Stylianos Tsoktouridis MSc, Managing Director of Alumil YU Industry A.D., Dušica Gaković, Project Lead, Deka inženjering doo, Jovana Cvetković, direktorka za razvoj, tehničke operacije I inovacije, MPC Properties, Tijana Koprivica, direktorka održivog poslovanja, Delta Holding i Aleksandar Ranđelović, ekspert za lizing, GEFF Srbija lizing.
Na konferenciji će se kroz studiju slučaja predstaviti i Telekom Srbija. Natali Delić, direktor direkcije za strategiju i digital će pričati na temu – Digitalni ekosistemi kroz inovacije i partnerstva. Iz kompanije Egzakta Nenad Pešić će prilati na temu “Lokalizacija srpske privrede”.
Ukoliko želite da pratite konferenciju putem prenosa uživo na YouTube kanalu, molimo vas da se za praćenje putem lajvstrima registrujete na linku: https://bit.ly/3ycfR4r
Konferenciju su podržali Evropska Investiciona Banka, Srbijagas, Telekom Srbija, Egzakta, Alumil i Coca-Cola.
