The Economist godišnja konferencija pod nazivom “Svet u 2022” ove godine će se održati u hibridnom formatu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, 14. decembra, s početkom u 9 časova.
Učesnici konferencije će se okupiti u maloj sali Narodne skupštine a publika će i ove godine konferenciju moći da prati putem prenosa uživo na YouTube kanalu.
„Svet u 2022“ konferencija je jedna od najstarijih konferencija koju organizuje kompanija Color Media Communications i već je postala prepoznatljiva kao događaj koji zatvara tekuću godinu zaključcima o politčkom, poslovnom, i društvenom ambijentu Srbije i otvara pitanja od značaja u narednoj godini.
Program možete pronaći na linku: www.communications.rs/svetu2022
Kao i svake godine na skupu će se okupiti čelni ljudi Vlade Srbije, predstavnici diplomatskog kora i poslovnih udruženja, vodeći privrednici iz Srbije, kao i ličnosti iz javnog i kulturnog miljea.
Konferenciju otvaraju: Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine R. Srbije; Aleksandar Vučić, predsednik R. Srbije; Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka za rudarstvo i energetiku; Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja; Darija Kisić Tepavčević, ministrarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda; Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija (UN); Dejana Kostadinova, direktorka UNICEF-a; Frančeska Boneli, šefica Predstavništva UNHCR-a i Alessandro Bragonzi, šef regionalnog predstavništva EIB za Zapadni Balkan.
Ovim povodom, naš sagovornica bila je Nj.E. Šan Makleod, ambasadorka Velike Britanije, učesnica prvog panela konferencije, koja je istakla: Globalno se svi suočavamo sa izazovima prilagođavanja digitalnoj eri, od sajber bezbednosti do dezinformacija. Pozdravljamo to što su klimatske promene i zaštita životne sredine postale važnija politička tema u Srbiji. Posle konferencije COP26 kojoj su prisustvovali svetski lideri, uključujući i predsednika Vučića, radujem se što ću pomoći da se podrži tranzicija Srbije ka ekonomiji sa niskim emisijama ugljenika i primeni deklaracija o šumarstvu i korišćenju zemljišta, o čistoj energiji, čistijim vozilima i na vodonik, na koje su se obavezale obe naše zemlje.
Koji su najveći izazovi sa kojima su se Evropa i svet susreli u 2021.?
– Ovo nije bila laka godina. Jedan pasus nije dovoljan da se adekvatno opišu svi ovogodišnji izazovi. Nesumnjivo je da je pandemija kovida-19 najviše okupirala misli mnogih ljudi, ne samo kada je reč o posledicama na ljude i merama javnog zdravlja već i o ekonomskim i društvenim efektima, uključujući, na primer, obrazovanje. Ekstremne vremenske nepogode bile su oštar podsetnik na ozbiljnu pretnju klimatskih promena. Što se tiče spoljne politike, brutalni sukobi su se nastavili na nekoliko kontinenata – među onima koji prolaze kroz traumu i preokrete su stanovnici Sirije, Etiopije i Avganistana, a da ne zaboravimo, na našem kontinentu i ukrajinski Donbas. Videli smo šokantno pogoršanje stanja ljudskih prava i demokratije u različitim delovima sveta, uključujući Hong Kong, Belorusiju i Mjanmar. Ni region Zapadnog Balkana nije ostao bez izazova. Za napredak u normalizaciji odnosa Srbije i Kosova potrebna je politička volja, a postupci koji podrivaju federalne institucije u Bosni i Hercegovini izazvali su međunarodnu zabrinutost.
Sa pozitivne strane bilo je dobrih vesti u vezi sa dostupnošću vakcina protiv kovida, uključujući i mehanizam međunarodne saradnje COVAX, odličnih vesti o vakcinama protiv malarije (razvijenih u saradnji sa univerzitetima u Ujedinjenom Kraljevstvu), kao i povećane međunarodne posvećenosti borbi protiv klimatskih promena demonstrirane na konferenciji COP26.
Kakve su predikcije za narednu godinu s obzirom na to da se polako nazire izlazak iz pandemijske krize?
– Nisam epidemiolog, pa čak su i naši naučni stručnjaci oprezni u predviđanju budućeg toka pandemije. Ali čini se da su indikacije da ćemo se boriti sa ovim korona virusom i pojavom njegovih novih sojeva i tokom naredne godine. Nečuven uspeh u brzom razvoju vakcina i brzom uvođenju vakcinisanja u zemljama uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo i Srbiju, pomogao nam je da pronađemo načine za život sa virusom i podržao ekonomski oporavak. Nadam se da će dalji napredak u medicinskom razumevanju i dostupnosti lečenja ubrzati povratak manje-više normalnom životu.
Kakva je situacija u vašoj zemlji po pitanju borbe protiv kovid-19 pandemije i stanja ekonomije i društvenih zbivanja?
– Kao i mnoge druge zemlje, Ujedinjeno Kraljevstvo je pretrpelo značajne udare tokom pandemije. Toliko porodica je pretrpelo teške gubitke, toliko ljudi se muči sa zdravljem, mnogi su iskusili ometanje u školovanju ili u poslovnom životu. Naši zdravstveni radnici i zdravstveni sistem suočili su se sa zahtevima bez presedana. Ali bilo je i uspeha – 80% stanovništva koje se kvalifikuje je u potpunosti vakcinisano i naš dosadašnji ekonomski oporavak je premašio očekivanja.
Kako ocenjujete sveukupnu saradnju sa Srbijom i šta će biti izazovi za Srbiju u narednoj godini?
– Uprkos izazovima pandemije, nastavili smo da radimo zajedno na izgradnji snažnijih bilateralnih odnosa, usmerenih ka budućnosti. Imali smo odlične posete visokih zvaničnika u oba smera i potpisali smo novi Sporazum o partnerstvu, trgovini i saradnji. Imamo sve veće interesovanje velikih britanskih kompanija za podršku razvoju infrastrukture Srbije, a naša izvozna kreditna agencija UKEF potvrdila je finansiranje važnog projekta Moravski koridor. Takođe, radimo rame uz rame u mirovnim operacijama. UK više nije članica EU, ali ostajemo snažne pristalice reformskih programa Vlade Srbije koji unapređuju živote građana i poslovno okruženje. Na primer, direktno smo podržali važne programe digitalizacije.
Što se tiče budućih izazova za Srbiju, kako je navedeno u godišnjem izveštaju EU o napretku, ima još mnogo toga da se uradi na jačanju reformi, posebno kada je reč o demokratskim institucijama, nezavisnosti pravosuđa, borbi protiv korupcije i omogućavanju slobodnih, pluralističkih medija. I dalje postoje i preostala pitanja iz sukoba iz devedesetih koja treba rešiti kako bi Srbija i susedne države mogle da se usredsrede na zajednički rad za održivu stabilnost i prosperitet.
U prvom panelu Nj.E. Tomas Šib, ambasador Nemačke, Nj.E. Šan Maklaud, ambasadorka Velike Britanije, Nj.E. Džajlz Norman, ambasador Kanade, Nj.E. Pjer Košar, ambasador Francuske i Nj.E. Amr Aljowaily, ambasador Egipta u Srbiji, te Nebojša Košutić, v. d. pomoćnika ministra spoljnih poslova i šef Sektora za EU pričaće o tome kako će izgledati svet u narednoj godini. Kroz diskusiju će ih voditi Žikica Milošević, gl. i odg. urednik The Ecoomista.
Predstavnici bilateralnih komora i poslovnih asocijacija, Zoran Petrović, predsednik AmChama, Dr David Landsman, predsednik Britansko-srpske privredne komore, Dragan Stokić, predsednik Francusko-srpske privredne komore, Giorgio A. Marchegiani, predsednik Komore italijansko-srpskih privrednika, Oliver Lepori, izvršni direktor Japanske poslovne alijanse u Srbiji i Simon Savsek, ekonomista iz EIB-a probaće da daju odgovore na pitanja o kretanjima srpske privrede u narednoj godini, Marku Andrejiću, odgovornom uredniku Biznis.rs
U trećem panelu će Dragana Korica, izvršna direktorka, Saveta zelene gradnje Srbije zajedno sa učesnicima razgovarati na temu zelene ekonomije i održivog razvoja, a njeni sagovornici su: Stylianos Tsoktouridis MSc, Managing Director of Alumil YU Industry A.D., Dušica Gaković, Project Lead, Deka inženjering doo, Jovana Cvetković, direktorka za razvoj, tehničke operacije I inovacije, MPC Properties, Tijana Koprivica, direktorka održivog poslovanja, Delta Holding i Aleksandar Ranđelović, ekspert za lizing, GEFF Srbija lizing.
Na konferenciji će se kroz studiju slučaja predstaviti i Telekom Srbija. Natali Delić, direktor direkcije za strategiju i digital će pričati na temu – Digitalni ekosistemi kroz inovacije i partnerstva. Iz kompanije Egzakta Nenad Pešić će prilati na temu “Lokalizacija srpske privrede”.
Ukoliko želite da pratite konferenciju putem prenosa uživo na YouTube kanalu, molimo vas da se za praćenje putem lajvstrima registrujete na linku: https://bit.ly/3ycfR4r
Konferenciju su podržali Evropska Investiciona Banka, Srbijagas, Telekom Srbija, Egzakta, Alumil i Coca-Cola.
