The Economist godišnja konferencija pod nazivom “Svet u 2022” ove godine će se održati u hibridnom formatu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, 14. decembra, s početkom u 9 časova.
Učesnici konferencije će se okupiti u maloj sali Narodne skupštine a publika će i ove godine konferenciju moći da prati putem prenosa uživo na YouTube kanalu.
„Svet u 2022“ konferencija je jedna od najstarijih konferencija koju organizuje kompanija Color Media Communications i već je postala prepoznatljiva kao događaj koji zatvara tekuću godinu zaključcima o politčkom, poslovnom, i društvenom ambijentu Srbije i otvara pitanja od značaja u narednoj godini.
Program možete pronaći na linku: www.communications.rs/svetu2022
Kao i svake godine na skupu će se okupiti čelni ljudi Vlade Srbije, predstavnici diplomatskog kora i poslovnih udruženja, vodeći privrednici iz Srbije, kao i ličnosti iz javnog i kulturnog miljea.
Konferenciju otvaraju: Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine R. Srbije; Aleksandar Vučić, predsednik R. Srbije; Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka za rudarstvo i energetiku; Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja; Darija Kisić Tepavčević, ministrarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda; Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija (UN); Dejana Kostadinova, direktorka UNICEF-a; Frančeska Boneli, šefica Predstavništva UNHCR-a i Alessandro Bragonzi, šef regionalnog predstavništva EIB za Zapadni Balkan.
Ovim povodom, naš sagovornik bio je Nj.E. Tomas Šib, ambasador Nemačke, učesnik prvog panela konferencije, koji je istakao: Obim trgovine je kontinuirano rastao i u uslovima pandemije. Nemačke kompanije su od 2000. godine ukupno investirale više od 3,5 milijardi evra u Srbiji. Konstantno ohrabrujemo Srbiju da radi još angažovanije na reformama. To posebno važi za oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i za poboljšanje u oblasti slobode medija. Ove reforme su za nas od centralnog značaja zato što predstavljaju temelj evropskih vrednosti i zato što neposredno pozitivno utiču na život građana.
Koji su najveći izazovi sa kojima su se Evropa i svet susreli u 2021.?
– Nažalost, najveći izazov je i ove godine bila pandemija izazvana koronavirusom čije posledice i dalje utiču na sve oblasti. Međutim, uveren sam da ćemo sledeće godine pobediti ovaj virus ukoliko delujemo složno i masovnom vakcinacijom!
Ipak, ne bi trebalo da zaboravimo da smo 2021. mnogo izazova i prevazišli. Vezano za našu ambasadu, mislim na selidbu u našu novu zgradu na staroj adresi u Ulici kneza Miloša. Otkad smo se preselili, možemo primati i obrađivati daleko veći broj zahteva za izdavanje vize, čime se vreme čekanja drastično smanjilo, pre svega u oblasti spajanja porodice.
Evropska unija je uvođenjem Konferencije o budućnosti Evrope stvorila prostor za zajedničko prekogranično oblikovanje buduće Evrope. Najviše nas zanimaju klimatske promene i pitanja životne sredine – teme koje su sve više u fokusu i u Srbiji. Veoma mi je drago što će Nemačka sledeće godine podržati Srbiju iznosom od preko 300 miliona evra na putu ka klimatski neutralnoj budućnosti.
Kakva je situacija u vašoj zemlji po pitanju borbe protiv Covid-19 pandemije i stanja ekonomije i društvenih zbivanja?
– I za Nemačku je kovid-19 doneo posebne izazove. Sada je važno razbiti tzv. četvrti talas. Pridržavanje mera zaštite poput držanja odstojanja i održavanja higijene su i nadalje od izvanrednog značaja. Vakcinacija je ključna, jer samo na taj način se možemo uspešno suprotstaviti virusu. Što se tiče ekonomije, Nemačka je srećom uspela da prođe bez većih posledica i privreda nastavlja da raste. Mislim da će tek sledeće godine, kada uska grla u snabdevanju industrije polako budu prevaziđena, doći do značajnog ubrzanja ekonomskog oporavka.
Kakve će biti posledice krize za nemačku ekonomiju?
– Jesenja prognoza Saveznog ministarstva privrede pokazuje da je Nemačka na putu ka ekonomskom rastu. Obiman paket pomoći savezne vlade stabilizovao je ekonomiju i tržište rada za vreme krize. Međutim, uska grla u snabdevanju širom sveta i aktuelne visoke cene energenata negativno utiču na ekonomske perspektive.
Ukupna ekonomska situacija u Nemačkoj trenutno je podeljena: s jedne strane, zbog sve većeg broja vakcinisanih se proteklih meseci znatno poboljšalo raspoloženje u oblasti uslužnih delatnosti. Privatna potrošnja je u ovom trenutku pokretač ekonomskog oporavka. S druge strane, prerađivačka industrija trpi negativne posledice zbog istorijski nezapamćene nestašice dobara potrebnih za proizvodnju. Pozitivan razvoj u industrijskoj proizvodnji se na taj način usporava, iako je zapravo potražnja za nemačkim proizvodima na svetskim tržištima i dalje velika. Stojimo, dakle, na pragu 2022. godine koja će, nadamo se, biti uspešna u ekonomskom pogledu, a u kojoj ćemo na najbolji mogući način kontrolisati, a po mogućnosti i savladati pandemiju.
Kako ocenjujete sveukupnu saradnju sa Srbijom i šta će biti izazovi za Srbiju u narednoj godini na njenom evropskom putu?
– Odnosi između Nemačke i Srbije su veoma dobri i obuhvataju mnogo oblasti. Mnogobrojne političke posete visokog ranga u poslednje vreme to dokazuju, npr. poseta savezne kancelarke u septembru i zamenice predsednika Bundestaga Klaudije Rot u oktobru. Ove godine ćemo u Beogradu i u Berlinu proslaviti 70. godišnjicu uspostavljanja bilateralnih i diplomatskih odnosa.
Razmena između Srba i Nemaca na ličnom nivou je, takođe, intenzivna, iako pandemija izazvana korona virusom i nadalje otežava održavanje ličnih kontakata.
Ukupan broj radnih mesta otvorenih u nemačkim kompanijama danas iznosi više od 70.000. To pokazuje koliko je Srbija atraktivna destinacija za nemačke kompanije. Nemačke kompanije nude sve više radnih mesta za visokokvalifikovanu radnu snagu. Mi smo, osim toga, i najveći bilateralni partner u oblasti razvojne saradnje. Od početka naše saradnje 2000. godine uložili smo preko dve milijarde evra u projekte.
U okviru našeg bilateralnog angažovanja podržavamo Srbiju na njenom putu ka EU. Naravno, Srbija mora da ispuni uslove za članstvo i sama određuje brzinu na putu ka EU.
U prvom panelu Nj.E. Tomas Šib, ambasador Nemačke, Nj.E. Šan Maklaud, ambasadorka Velike Britanije, Nj.E. Džajlz Norman, ambasador Kanade, Nj.E. Pjer Košar, ambasador Francuske i Nj.E. Amr Aljowaily, ambasador Egipta u Srbiji, te Nebojša Košutić, v. d. pomoćnika ministra spoljnih poslova i šef Sektora za EU pričaće o tome kako će izgledati svet u narednoj godini. Kroz diskusiju će ih voditi Žikica Milošević, gl. i odg. urednik The Ecoomista.
Predstavnici bilateralnih komora i poslovnih asocijacija, Zoran Petrović, predsednik AmChama, Dr David Landsman, predsednik Britansko-srpske privredne komore, Dragan Stokić, predsednik Francusko-srpske privredne komore, Giorgio A. Marchegiani, predsednik Komore italijansko-srpskih privrednika, Oliver Lepori, izvršni direktor Japanske poslovne alijanse u Srbiji i Simon Savsek, ekonomista iz EIB-a probaće da daju odgovore na pitanja o kretanjima srpske privrede u narednoj godini, Marku Andrejiću, odgovornom uredniku Biznis.rs
U trećem panelu će Dragana Korica, izvršna direktorka, Saveta zelene gradnje Srbije zajedno sa učesnicima razgovarati na temu zelene ekonomije i održivog razvoja, a njeni sagovornici su: Stylianos Tsoktouridis MSc, Managing Director of Alumil YU Industry A.D., Dušica Gaković, Project Lead, Deka inženjering doo, Jovana Cvetković, direktorka za razvoj, tehničke operacije I inovacije, MPC Properties, Tijana Koprivica, direktorka održivog poslovanja, Delta Holding i Aleksandar Ranđelović, ekspert za lizing, GEFF Srbija lizing.
Na konferenciji će se kroz studiju slučaja predstaviti i Telekom Srbija. Natali Delić, direktor direkcije za strategiju i digital će pričati na temu – Digitalni ekosistemi kroz inovacije i partnerstva. Iz kompanije Egzakta Nenad Pešić će prilati na temu “Lokalizacija srpske privrede”.
Ukoliko želite da pratite konferenciju putem prenosa uživo na YouTube kanalu, molimo vas da se za praćenje putem lajvstrima registrujete na linku: https://bit.ly/3ycfR4r
Konferenciju su podržali Evropska Investiciona Banka, Srbijagas, Telekom Srbija, Egzakta, Alumil i Coca-Cola.
