Kada primenjujemo dobru preventivnu medicinu, moramo da se fokusiramo na ono što nam nauka govori i da pokažemo poštovanje za ljude čije živote pokušavamo da spasimo. Moramo da pronađemo načine kako da ih podržimo da donose bolje odluke o svom zdravlju, i pronađu za sebe manje štetne alternative
Dejvid Svinor, profesor prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Otavi, koji je ujedno i stručnjak iz oblasti smanjenja štetnosti, govorio je na konferenciji u organizaciji Color Media Communications, “Značaj nauke u donošenju odluka za građane u 21. veku”.
Profesor Svinor ima više od 30 godina iskustva u Kanadi, u oblasti globalne zdravstvene politike, sa posebnim fokusom na duvan i nikotin. Njegov rad odnosi se na sva područja politika prema duvanu, ali sa najvećim naglaskom na interakciji zakona i ekonomije kao determinanti zdravlja. Takođe, dugo godina ga posebno interesuju strategije u oblasti smanjenja štetnosti. U celosti prenosimo njegovu izjavu na održanoj konferenciji.
Profesore Svinor, stručnjak ste za smanjenje štetnosti koje više zvuči kao medicinsko, a ne pravno polje. Zašto ste odabrali baš to?
– Kao pravnik zainteresovao sam se za problematiku smanjenja štetnosti jer sam imao prijatelje koji su studirali medicinu, a sa kojima sam razgovarao o šteti koju nanose proizvodi poput cigareta i o tome koliko je ljudi sa bolestima prouzrokovanim pušenjem hospitalizovano. I, naravno, zapitao sam se kako ćemo se nositi sa tim problemom? Odgovor koji sam dobio od njih, a koji je bio očigledan, bio je da je otkrivanje razloga zašto se ljudi razbole medicinsko i naučno pitanje, ali suočavanje sa tim je društveno, pravno i političko pitanje. Često vrlo lako možemo da otkrijemo zašto se ljudi razboljevaju, ali potrebna je politička i pravna akcija da se nešto učini po tom pitanju.
Naša istorija pokazuje da moramo da posedujemo medicinsko znanje da bismo znali šta možemo da učinimo u pogledu npr. čiste vode ili zdravstveno ispravne hrane ili lekova čija je proizvodnja zasnovana na nauci ili sigurnijih automobila. Postoji vrlo dugačka lista stvari kod kojih smo otkrili rizik, a kada otkrijemo rizik, nastojimo da ga umanjimo. Za to su potrebne pravne intervencije, zakoni i propisi. Takvim smo pristupom postigli uspeh po mnogim pitanjima, dok su pravnici i političari odigrali apsolutno ključnu ulogu u tome.
Imate 30 godina iskustva u kreiranju kako kanadske tako i globalne zdravstvene politike, sa posebnim fokusom na cigarete i nikotin i na interakciji između zakona i ekonomije kao determinanti zdravlja. Možete li nam nešto više reći o slučajevima dobre prakse u svetu u smislu smanjenja štetnosti?
– Cigarete i nikotin su samo nastavak onoga što se dešava još od perioda renesanse. Kad otkrijemo rizik, nastojimo da ga umanjimo. Pokušavamo da primenimo nauku, razum i humanizam kako bismo smanjili rizike. Pristup se temelji na činjenicama i na otkrivanju kako da motivišemo ljude da se ponašaju na određeni način. Kada primenjujemo dobru preventivnu medicinu, moramo da se fokusiramo na ono što nam nauka govori i da pokažemo poštovanje za ljude čije živote pokušavamo da spasimo. Moramo da pronađemo načine kako da ih podržimo da donose bolje odluke o svom zdravlju. Moramo da razumemo zašto rade to što rade. Ako im samo govorimo kako bi trebalo da se ponašaju, naš uticaj će biti veoma ograničen. Sposobni smo da motivišemo ljude da se ponašaju na određeni način.
Takođe, možemo da upotrebimo regulativu da oblikujemo ono što će ljudi verovatno učiniti. Dakle, možemo da radimo na smanjenju verovatnoće da će mladi ljudi početi da puše. To, na primer, možemo da postignemo kroz oporezivanje cigareta, ograničavanje oglašavanja i promocije cigareta, zdravstvena upozorenja koja se nalaze kutijama cigareta, smanjenje broja lokacija na kojima je dozvoljeno pušenje i slično. Bili smo vrlo efikasni u smanjenju stope pušenja u mnogim zemljama koje su primenile ove mere. No, kad god se bavimo bilo kojim uzrokom smrti, povrede ili bolesti, postoje četiri široka područja intervencije. Možemo da preduzmemo aktivnosti koje bi sprečile ljude da se bave opasnim aktivnostima, da prestanu da se bave opasnim aktivnostima, a možemo i da zaštitimo druge od opasnih aktivnosti, poput konuzmacije alkohola dok vozite. Četvrti, i verovatno najvažniji aspekt, jeste da smanjimo rizik za ljude koji će se i dalje baviti opasnim aktivnostima.
Ne možemo da zaustavimo ljude da se sele u gradove i nezdravo hrane. Pitanje koje u ovom slučaju možemo da postavimo jeste kako da smanjimo rizike vezane za konzumiranje takve hrane? Ne možemo da zaustavimo ljude da koriste lekove, ali kako možemo da ih naučimo da koriste one lekove koji se zasnivaju na nauci? Ljudi će uvek voziti automobile. Ne možemo ih sprečiti u tome, ali možemo da se pozabavimo rizicima vezanim za vožnju automobila. Na koji način možemo da smanjimo rizik od požara u zgradama? Na koji način možemo da smanjimo rizik vezan za to što se dečije pidžame prave od lako-zapaljivih materijala?
Što se tiče nikotina i duvana, pušenje je vodeći globalni uzrok smrti (oko osam miliona smrtnih slučajeva godišnje). Ovi ljudi umiru zbog udisanja dima, a ne zbog konzumiranja nikotina. Doza nikotina koju pušači unose u svoj organizam nije veoma opasna i možemo je uporediti sa dnevnom dozom kofeina. Dakle, imamo mogućnost da promenimo tržište i da primenimo diferencijalno oporezivanje i diferencijalne propise kako bismo stimulisali one ljude koji će se i dalje baviti opasnom aktivnošću (npr. konzumiranjem nikotina), te da taj nikotin ne unose u telo putem sagorevanja duvana i inhalancije.
Kada koristimo činjenice, kada učimo iz istorijskih lekcija i upotrebe drugih proizvoda i usluga, možemo da naučimo kako da najefikasnije smanjimo rizike, kako da primenjujemo preventivnu medicinu, kako da se kroz svoje aktivnosti nađemo sa javnošću “na pola puta” tako reći, kako da razumemo njihova iskustva i da iako znamo da će se ljudi uvek baviti opasnim aktivnostima, da uradimo sve što možemo da značajno smanjimo rizike vezane za te aktivnosti. To možemo da uradimo tako što ćemo sarađivati sa najugroženijim ljudima, umesto da im držimo lekcije o tome kako bi trebali da žive svoje živote.
Kad već govorimo o nauci, imamo još jedno pitanje u vezi sa tim. Možete li da nam navedete nekoliko primera zabluda koji su pokazali da nauka još uvek nije dobro pozicionirana u građanskoj svesti?
– Naravno! To je nešto što potiče još od doba stare Grčke i bitke između logike i mita. Videli smo to i u srednjem veku i to pojavom prosvetiteljstva ili bolje rečeno prosvetiteljstva nasuprot inkviziciji, odnosno nauke nasuprot religioznom verovanju. Videli smo da se moralna panika koristi za borbu protiv nauke stvaranjem straha u javnosti. To se dešava već hiljadama godina, odnosno društvene pojave se posmatraju kroz moralnu, a ne naučnu prizmu. Ako pogledamo istoriju vakcina, prehrane, vežbanja, seksualnog ponašanja, pa čak i vožnje bicikla i konuzmacije nikotina, možemo da primetimo tendenciju posmatranja i rešavanja ovih problema kroz prizmu morala i greha, a kao pitanja javnog zdravlja koje podrazumeva određenu intervenciju. Postoji i tendencija da se ljudi fokusiraju isključivo na rizike intervencije, kao što je slučaj sa vakcinama ili alternativama cigaretama, a da pri tom ne obraćaju pažnju na rizik koji nastojimo da sprečimo, odnosno bolest ili zdravstvene probleme koje konzumiranje cigareta može da prouzrokuje.
Postoji i nedostatak informacija koje su potrebne da bi javnost donela ispravne odluke i to isto traje predugo. Ljudi mogu da donesu ispravnu odluku samo ako imaju potpun pristup relevantnim informacijama. Kad ljudi dobiju dezinformacije, koje se, na primer, trenutno šire putem društvenih mreža, ili kada te dezinformacije dolaze od onih koji misle da je pitanje zdravlja vezano sa greh ili religiozno verovanje, moramo da se borimo kako bi nauci, preventivnoj medicini i javnom zdravlju dali šansu da pobede. Predugo to sve traje i borba ni izbliza nije gotova.
