Ministartvo kulture i informisanja u saradnji sa Color Media Communications organizovalo je online konferenciju “Kultura je ženskog roda” povodom Međunarodonog dana žena.
Osmi mart obeležava se u čitavom svetu kao dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca. Tim povodom, na otvaranju konferencije ministarka kulture i informisanja Maja Gojković čestitala je ženama u Srbiji 8. mart i poručila da je ravnopravnost polova ne samo ideal kome se teži, već da je ona i moguća i dostižna.
Gojković je istakla da je ostvaren napredak u zastuljenosti žena u kulturu na rukovodećim mestima, ali da postoje bolne teme, kao što je nasilje nad ženama i posebno seksualno zlostavljanje, te da je važno da nastavimo borbu protiv predrasuda, stereotipa, kao i rad na potpunom suzbijanju rodne diskriminacije.
Ministarka kulture i informisanja je istakla da je cilj Konferencije, koja je okupila žene iz svih oblasti kutlure u Srbiji, da učini vidiljivijim žene u kulturi, pokaže da su one prisutne i da oblikuju naše savremene kulturne izraze i doprinose bogatstvu kulturnih sadržaja.
Gojković je rekla da sektor kulture može da bude pozitivan primer po zastupljenosti žena i ravnopravnosti, što ne znači da nema izazova i da pred nama nije još dosta posla.
„Žene čine veliki deo zaposlenih u institucijama kulture. U značajnom broju nalaze se na rukovodećim pozicijama, a sve ih je više i u upravnim i nadzornim odborima. Istraživanja pokazuju da najveći procenat žena radi u bibliotekama, a najmanji u pozorištima. Na rukovodećim pozicijama u ustanovama kulture i dalje je manje žena, ali ta razlika nije velika“, precizirala je ministarka kulture i informisanja.
Pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Dragana Milošević je izjavila da od 12 kulturnih ustanova čiji je osnivač Pokrajinska vlada, 90 odsto direktorskih pozicija zauzimali su muškarci. Sada se ta situacija menja, trenutno su četiri dame rukovodioci u ustanovama kulture u Vojvodini.
Šefica Kancelarije UN Women u Srbiji Milana Rikanović izjavila je na otvaranju konferencije da je kultura važna u borbi protiv stereotipa i predrasuda.
„Bitno je da promovišemo modele i žene liderke koje će inspirisati sve one devojčice i dečake da se uključe u javni život, u borbu za ženska prava i stvarnu ravnopravnost“, istakla je Rikanović.
Na prvom panelu „Sve naše Petrije i Žanke“ govorile su istoričarka i viša kustoskinja Muzeja Vojvodine Čarna Milinković, istoričarka umetnosti i muzejski savetnik Muzeja grada Beograda Nataša Popovska, grafičarka Jelena Sredanović, arheološkinja Sanja Crnobrnja Krasić, Jelena Milašinović iz Beogradske filharmonije i rediteljka Sonja Petrović.
Istoričarka i viša kustoskinja Muzeja Vojvodine Čarna Milinković navela je da je položaj žene počeo da se menja nakon Prvog svetskog rata, jer se veliki broj muške populacije nije vratio kućama.
„Taj tužan period početka 20. veka je ukazao koliko žena ustvari može, koliko je bila prisutna u svim sferama života i u mnogo čemu je morala da preuzme i te muške uloge. To je pokazalo da se žene i te kako mogu nositi sa društvenim prilikama i tada se već razmatrala mogućnost davanja prava ženama“, navela je Milinković.
U strukturi nacionalnih heroina 19. veka, mogu se izdvojiti žene, majke i supruge, žene na bojnom polju, žene kao heroji pera i žene kao javne i nacionalne radnice.
„Kao autorka muzejskog teatra „Na kafi kod knjeginje Ljubice“ koji je upravo baziran na ženskoj priči predstavila sam Ljubicu Obrenović, ženu koja osim što je bila majka i supruga, išla je rame uz rame sa čuvenim Milošem Obrenovićem i menjala tok srpske istorije“, navela je istoričarka umetnosti i muzejski savetnik Muzeja grada Beograda Nataša Popovska.
Jelena Milašinović iz Beogradske filharmonije navela je da je Beogradska filharmonija u sezoni 2013/14 imala ciklus „Na visokim potpeticama“ upravo kako bi skrenula pažnju na žene dirigentkinje, kakva je danas njihova uloga i koliko su tražene.
„Kod nas prva žena koja se bavila dirigovanjem je kompozitorka Ljubica Marić, u sećanju nam je i Darinka Matić Marojević, ali to je i dalje mali broj žena u 20. veku, danas se situacija sa brojem dirigentkinja menja i ima ih znatno više“, ističe Milašinović.
Na drugom panelu „Žena za kormilom broda“ na kome se govorilo o izazovima liderstva u oblasti kulture govorile su direktorka Muzeja grada Beograda Jelena Medaković, upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević Bugarski, direktorka Biblioteke grada Beograda Jasmina Ninkov, direktorka Centra za kulturu i biblioteke opštine Knić Marija Kostić, direktorka Narodnog muzeja „Toplice“ Ljiljana Krasić i direktorka Narodnog muzeja Užice Slavica Stefanović.
“Manje sredine teže prihvataju žene na poziciji direktorke”, ističe direktorka Narodnog muzeja Užice Slavica Stefanović.
„U Narodnom muzeju Užice odnos između žena i muškarca je 60% u korist žena. Kada je u pitanju grad Užice, imamo 6 ustanova kulture i na 50% pozicija su žene. Trebalo je da prođe mnogo godina da se na poziciji direktora muzeja nađe žena. Preko 70 godina na mestu Narodnog muzeja Užice, bili su muškarci, a slično je i sa drugim ustanovama kulture i prosvete“, navodi Stefanović.
Upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević Bugarski je izjavila tokom panela da trenutno rade na novoj izložbi „Identiteti“ gde će biti prikazana predstava žene u srpskom slikarstvu od 1918. do 1941. godine.
„Ovom izložbom bavimo se različitim identitetima žene, rodnim, socijalnim, seksualnim. Pokušaćemo da pokažemo kroz dela likovne umetnosti kako se radi na prezentaciji, ali i samoprezentaciji ženskih identiteta“, navela je Palkovljević Bugarski.
Na trećem panelu „Širom zatvorenih očiju – od #metoo do Stvari srca“ govorile su pesnikinja Maja Herman Sekulić, dramska spisateljica Biljana Srbljanović, operska pevačica, Srpskog narodnog pozorišta (SNP) Nataša Tasić Knežević, pozorišna i filmska producentkinja Milena Garfield Trobožić i slikarka Biljana Cincarević.
Operska pevačica (SNP) Nataša Tasić Knežević rekla je tokom panela da je dugo ćutala jer je tako naučena, ali da je vrlo brzo prestala sa tim.
„Dugo više ne ćutim. Ipak, to se mnogima nije svidelo iz prostog razloga što ljudi ne vole da se kaže istina. Čim kažeš istinu odmah te diskriminišu. Smatram da svako ima pravo na život i na to da ostvari svoje pune kapacitete bez obzira na versku, nacionalnu ili bilo koju vrstu pripadnosti“.
Dramska spisateljica Biljana Srbljanović je istakla da nasilje nije samo kada te neko siluje u mraku.
„Nasilje je i kada ti neko posmatra telo i govoriti da si ostarila sa 14 godina ili da moraš da se udaš sa 12 godina. Osuda toga nije dovoljno rasprostranjena. Osuda treba da bude i bukvalna i zakonska“, ističe Srbljanović.
Svi zainteresovani konferenciju mogu pogledati na You Tube kanalu Color Media Communications.
