Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije u saradnji sa Zavodom za proučavanje kulturnog razvitka organizovalo je danas onlajn konferenciju Kulturna raznolikost Srbije: razvoj, dostignuća i izazovi.
Svetski Dan kulturne raznolikosti za dijalog i razvoj obeležen je po 20. put 21. maja ove godine. Na Generalnoj skupštini UNESKA 2001. godine usvojena je opšta deklaracija o kulturnoj raznolikosti, koja je priznata kao zajednička baština čovečanstva širom sveta. Deklaracija navodi da ljudsko dostojanstvo zahteva širenje kulture i obrazovanja u cilju pravde, slobode i mira. Kulturna raznolikost predstavlja snagu razvoja društva koja je utemeljena na toleranciji, međusobnom poštovanju, razumevanju i prihvatanju.
Konferenciju je otvorio Vuk Radulović, savetnik za međunarodnu saradnju u kabinetu potpredsednice Vlade Republike Srbije i ministarke kulture i informisanja.
“Mi smo veoma ponosni na činjenicu da živimo u državi u kojoj se poštuje i neguje kulturna raznolikost sa 23 nacionalne zajednice koje u njoj žive i koje prema poslednjem popisu čine 16% celokupne populacije u Srbiji. Savremeni zakoni o pravima manjina usklađeni sa evropskim standardima kao i značajna podrška države manjinskim grupacijama podstiču bolju interkulturalnu saradnju i razmenu na koju smo svi ponosni. Ministarstvo kulture i informisanja sa svoje strane upravo organizuje posebne konkurse za finansijsku podršku projektima manjina, projektima koji podstiču međusobno razumevanje i saradnju” – istakao je Radulović prilikom otvaranja konferencije.
Učesnici prvog panela Globalizam i kultura – pobeda kulturnog pluralizma: Kulturna politika i socio-kulturni razvoj Srbije bili su Alma Rizvanović, posebna savetnica ministra, Ministarstvo kulture i informisanja, Marijana Milankov, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Čarna Milinković, Muzej Vojvodine i Virdžinija Đeković, Udruženje građana Tačka komunikacije.
Alma Rizvanović, posebna savetnica ministra, Ministarstvo kulture i informisanja istakla je da kultura u Srbiji jeste kultura raznolikosti i da “ove godine smo imali preko 4.000 konkursnih prijava upravo za konkurs koji se tiče nacionalnih manjina što znači da su nacionalne manjine spremne da afirmišu i valorizuju svoje osobenosti i posebnosti”.
Učesnice prvog panela su se usaglasile da na unapređenju kulturne politike Srbije treba raditi zajedničkim snagama, partnerstvom javnog, privatnog i civilnog sektora ističe Virdžinija Đeković, ispred Udruženja građana Tačka komunikacije kako bi sve strane izašle sa svojim problemima i zajedno se došlo do načina njihovog prevazilaženja. Marijana Milankov, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka objasnila je da je Zavod nacionalna kontakt tačka za Konvenciju o kulturnoj raznolikosti i u svojim aktivnostima Zavod se drži načela ove Konvencije. S druge strane Čarna Milinković, ispred Muzeja Vojvodine je dodala koliko je Vojvodina ceo svoj kulturni identitet izgradila na multikulturalizmu u kome svi imaju svoje mesto i u izložbama koje Muzej priprema jako se vodi računa o prezentaciji bogate kulturne baštine na najbolji mogući način.
Učesnici drugog panela Kulturne razlike – stepenik ka bogatijem životu: Kulturna raznolikost u Srbiji kao polazna tačka za suživot i uključenje svih ljudi u zajednicu bili su Pavel Surovi, direktor Kulturnog centra Kisač, Ivan Kanjuh, predsednik Radnog tela za mlade Nacionalnog saveta Rusina, Bogdana Opačić, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka i Darko Polić, upravnik “Spomen dom bana Josipa Jelačića”.
U drugom panelu su predstavnici manjina Slovaka, Rusina i Hrvata govorili kako su ove manjine organizovane na području Vojvodine i na koje sve načine čuvaju svoj jezik i kulturu u okviru šireg društvenog konteksta, dok smo iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka čuli više o poziciji marginalnih društvenih grupa i načine na koji su oni uključeni u društvo i deo su srpske kulturne scene. Podrška države postoji, no prostora za poboljšanje i nove ideje i projekte uvek ima.
Srbija u Evropi prednjači u mnogim oblastima kada je u pitanju multikulturalizam. Na primer Srbija je jedna od retkih država koja ima nacionalne kulturne centre za manjinske zajednice u lokalnim sredinama, kao što je na primer Dom kulture Roma u Leskovcu. Mi smo strateški opredelji da gradimo put tolerancije i inkluzije i sigurno je da će u budućnosti veliki broj projekata i programa biti realizovano koji će još jednom potvrditi značaj kulturne raznolikosti na teritoriji Republike Srbije.
Konferenciju možete pogledati na YouTube kanalu Color Media Communications.
