Kompanija Color Media Communications i magazin Diplomacy & Commerce organizuju online konferenciju posvećenu sektoru rudarstva i energetike pod nazivom Mining & Energy 2021. koja će se održati u petak, 21. maja 2021. godine sa početkom od 09.30h.
Svi zainteresovani gledaoci konferenciju će moći da prate putem YouTube kanala Color Media Communications.
Konferenciju će otvoriti Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike, Nj. E. Giles Norman, ambassador Kanade u Srbiji I Nj. E. Ruth Stewart, ambasadorka Australije u Srbiji.
Istražujući ležišta borata za svetsku rudarsku kompaniju “Rio Tinto“, trojica naših geologa su pre 15 godina pronašli jadarit, nazvan po reci pored koje je pronađen. Nenad Grubin jedan je od tih geologa i naš sagovornik na ovoj konferenciji. U razgovoru 1 na 1 kojim ćemo zatvoriti konferenciju, imaćemo priliku da detaljno prođemo s njim ovaj projekat, upoznamo nalazište i da bolje razumemo šta sve možemo očekivati od rudnika u blizini Loznice.
Geolog Grubin je na temu ove konferencije pripremio autorski tekst koji prenosimo u celini.
– Ko je doveo Rio Tinto u Srbiju? Rio Tinto je u Srbiju došao privučen mineralnim potencijalima naše zemlje. U tome sam direktno učestvovao, priča je zanimljiva, ali predugačka za ovaj tekst.
Rio Sava je ovog maja napunila dvadeset godina. Kompanija je započela rad u kancelariji od 12 m2 na Novom Beogradu sa jednim zaposlenim. Sada broji 140 zaposlenih.
Uvek sam govorio da će Rio Sava ili postati velika firma ili je neće biti. Smejali su mi se. A to nije bilo ni smešno, a ni fanatično, već logično. Kada tražite zlato na Aljasci, ili ćete ga pronaći ili nećete. Ukoliko ga ne pronađete, prestaćete da ga tražite.
Takva je priroda istraživanja minerala. Neracionalno je da predugo traje. Uzbudljivo je i zabavno, ali samo dok se ne dođe do otkrića. Tada postaje preozbiljno.
Pionir napretka čiji je uspeh ohrabrio druge
Šta čini geološka istraživanja uspešnim? Da li je to tim koji čine genijalni naučnici, sredstva, dobra organizacija, vrhunska tehnologija ili sreća? Sve je to imalo ulogu u pronalaženju ležišta Jadar.
Ima toga još. Na primer, prednost koju imate kada ste prvi na tržištu. Budite prvi u nekoj oblasti. Rio Sava je bio pionir komercijalnih geoloških istraživanja u Srbiji. Naše prisustvo i naš uspeh podstakli su i mnoge druge rudarske kompanije da dođu u Srbiju. Svi su koristili Rio Tinto za primer. Gledajući sve naše konkurente, od kojih su neki od njih meni lično dragi, pada mi napamet kineska izreka: “Neka cveta hiljadu cvetova”.
Zatim, tu su i zakoni. Bez pravne veze između istraživanja i prava na eksploataciju, niko ne bi ulagao u geološka istraživanja. Svrha istraživanja nije zadovoljavanje naučnih ambicija, već pronalaženje novih ležišta minerala i otvorenih rudnika koji će zauzvrat doprineti ljudskom napretku.
Kad smo tek započeli, tražili smo borate. Rio Tinto je jedan od dva svetski značajna proizvođača borata.
Jadarit, koji je boratni mineral, takođe sadrži litijum. A litijum nije bio ono što smo planirani da pronađemo. No, pronašli smo ga. Zajedno sa Borates-om, odlučili smo da nastavimo sa realizacijom projekta.
Sada smo usredsređeni na završetak faze izvodljivosti projekta. Istovremeno, sarađujemo sa vodećim srpskim i međunarodnim stručnjacima za rudarstvo, preradu, inženjerstvo i dizajn, kao i sa lokalnim zajednicama i na zaštiti životne sredine kako bismo produbili naše razumevanje projekta, a sarađujemo i u postupku izdavanja potrebnih dozvola. Na kraju ove faze studije neophodno je da se donese odluka o odobrenju.
Budući rudnik će biti siguran za ljude i okolinu ili ga neće biti
Svesni smo da postoje protivnici projekta “Jadar” i to poštujemo. Ono što je važno shvatiti je da i mi svoje obaveze prema okolini shvatamo ozbiljno. Rio Sava ima isti zadatak – ako utvrdimo velike nedostatke, projekat se dalje neće realizovati.
Budući rudnik će ili biti siguran za ljude i okolinu, ili ga neće biti.
Takođe, hteo bih da kažem sledeće – eksploatacija mineralnih resursa mora biti profitabilna. Rudno telo se može eksploatisati samo jednom. Besmisleno je vaditi rudu bez stvaranja nove vrednosti, uključujući i vrednost za naše zajednice.
Sve strane bi trebalo da imaju koristi. Takođe, treba razumeti i rudarski rizik za investitora. Uz sve zamislive tehničke, političke i ekološke rizike, postoji i onaj uobičajeni, ekonomski. Šta ako su cene znatno niže ili znatno veće od planiranih?
Znanje i inovacije su najvažnije vrednosti projekta “Jadar”
Istoričarka Danica Milić je 1970. godine objavila rad pod nazivom „Strani kapital u srpskom rudarstvu do 1918.“ U studiji objavljenoj u socijalističkoj Jugoslaviji analizirala je uticaj stranog kapitala uloženog u rudnike bakra i uglja u Kraljevini Srbiji. Opisala je strani kapital kao neophodan za veće dobro. Istoričarka Milić smatrala je da je iskustvo stečeno tokom investiranja stranih kompanija u Srbiji veoma dragoceno. Najvažniji su, tvrdi ona, pristup evropskoj tehnologiji i znanju koje inače ne bi bilo stečeno.
Za mene je to najbolja vrednost projekta “Jadar”. Novac je, naravno, važan, ali još je važnija prilika za naše inženjere i tehničare da rade sa najmodernijim tehnologijama i sarađuju sa domaćim i stranim univerzitetima i naučno-tehničkim centrima.
Imamo sve ključne resurse. Pre svega, imamo pametnu decu i dobre učitelje. Takođe, imamo litijum, bor, bakar, nikl. Pa zašto onda ne bismo bili zemlja u kojoj se stvaraju elektro-mobilnost i druge najbolje tehnologije ovog veka? Mi to možemo da uradimo.
Ovo je Srbija u kojoj bi trebalo da žive naša deca – supermoderna, a opet konzervativna, puna znanja, emancipovana, vredna, nasmejana, vojno sposobna, sa dobrim namerama i atraktivna.
Detaljnije o agendi pogledajte na linku: http://communications.rs/miningandenergy2021/
Konferenciju su podržale kompanije Rio Tinto, Teko Mining i Nexe grupa.
