Prva faza srpskog nadrealizma svakako je obeležena periodom inkubacije koji je vezan za prednadrealistički časopis Svedočanstva (1924-1926). Taj časopis objavljivan je u Beogradu, a urednici i saradnici su bili: Milan Dedinac, Mladen Dimitrijević, Dušan Matić, Rastko Petrović, Marko Ristić, Aleksandar Vučo i drugi. Ono što je svakako dragoceno je
objavljivanje teksta Marka Ristića Primer, prvog dela u Srbiji koje je nastalo kao proizvod automatskog pisanja. Značajno je, takođe, i objavljivanje teksta Bitka oko zida Dušana Matića, u kojem su izneti stavovi bliski nadrealističkoj programskoj definiciji o naglašenom značaju sna.
Između ostalih sadržaja, u Svedočanstvu su objavljivani crteži Pabla Pikasa, crteži umobolnih i fotografije tetovaža (1925) koje su šokirale građansku sredinu. Svedočanstva su pružila mogućnost fotografijima i ilustracijama da na suptilan način razvijaju likovno krilo koje je dugo vremena bil u senci književnosti, koja se najčešće identifikovala sa spskim nadrealizmom. Raznovrsna praksa vezana za rani srpski realizam obogaćena je i sledećim izdanjima – Moni de Buli izdaje almanah Crno na belo, Branko Kovačević Almanah Branka Radičevića s fotografijama, a Dušan Jerković i Desimir Blagojević časopis Umetnost, časopise Tragovi (Đ. Kostić, Đ. Jovanović, O. Davičo) i 50 u Evropi (S.
Kušić, B. Milovanović, Lj. Jocić)
“Takozvani nadrealistički pokret nije imao ambiciju da pripada samo književnosti; čak je bio u suštini antiliteraran… hteo je da bude novi cogito, da zameni Dekartov, koji počiva na idejama jasnim i razgovetnim, da bude jedan novi način življenja, njegova najdublja htenja možda su da izmeni život. Tako nadrealizam pripada i filozofiji i zadire u druga
društvena i životna pitanja čovečanstva”, svedočenje je Dušana Matića.
Projekat realizuje Udruženje „Hbo Color Media Events”, Beograd, a sufinansira ga Ministartsvo kulture i informisanja.
Autori teksta: Boris Jakić i Saša Radojević
