Četvrti po redu “Novosadski Oktoberfest” održaće se 18. i 19. oktobra 2019. godine u Master hali Novosadskog sajma.
Na ovogodišnjem “Novosadskom Oktoberfestu” nastupiće Električni orgazam, Jura Stublić i Film, Atomsko sklonište, Dejan Petrović i Big Band, Prljavi inspektor Blaža i kljunovi, Orthodox Celts, Zbogom Brus Li i Van Gogh.
U susret Festu i nastupu grupe Van Gogh prvog dana, u petak 18. oktobra, Zvonimir Đukić Đule poručuje:
– Oktoberfest je jedna od onih manifestacija na kojoj nikada do sad nismo svirali i iskreno se radujemo susretu sa publikom.
Kada je u pitanju rokenrol muzika, godinama unazad diskutuje se o kvalitetu ovog žanra i njegovom postojanju. U razgovoru sa Đuletom pričali smo o konstruktivnim porukama koje ova muzika šalje, o komercijalizaciji i promenama u muzičkim pravcima.
Možda je šlagvort na ovu temu dao Koja iz “Disciplin A Kitschme” pre samo tri godine u jednom intervjuu, jer je upravo on razgovarao na temu rokenrola, kada je rekao da su za njegovu komercijalizaciju “krivi” muzička industrija i tehnološki napredak.
Saznaćete nešto više i o tome, ali krenimo od početka.
U martu ove godine iz izdavačke kuće “Laguna”, na veliku sreću mnogih fanova, izašla je knjiga “More bez obala”, kao svojevrsni suma sumarum muzičkog opusa grupe Van Gog, ali i produkt Vašeg ličnog pečata. U kom momentu ste shvatili da je pravo vreme da se sve pretoči u knjigu?
– Knjiga „More bez obala“ daleko je od bilo kakve suma sumarum odrednice. Sve između korica pomenutog naslova dogodilo se spontano, u hodu, kao pogled u retrovizor i spoj različitih fascinacija čula. Pored tekstova pesama koje sam pisao za grupu, poezije koja se kao glina kroz slova zamešala iz strukture pesama, fotografija koje sam telefonom beležio na proputovanjima od turneje do turneje, u knjizi se nalazi i naš najnoviji, deseti po redu, studijski cd „More bez obala“, kao i dvd sa 30. rođendanskog koncerta grupe „Van Gogh“, akustik i elektrik, održanog u Belexpo centru 2016. godine.
S obzirom na činjenicu da je diskografska industrija odavno izgubila trku sa smislom, ova naša čulna knjiga tržišno je produžila život albumu „More bez obala“ i učinila ga dostupnim u svim gradovima širom regiona. Posle knjige „Tragovi prošlosti“ izdate 2014. godine, takođe pod etiketom Lagune, knjigom „More bez obala“ grupa Van Gogh nastavlja svoje inspirativno muzičko putovanje.
Malo je poznato da su Vam fotografije hobi i da ste sa violine prešli na rokenrol. Kako komentarišete tu kombinaciju u sebi i šta za Vas, u stvari, predstavljaju fotografije kao svojevrstan medij?
– Fotografija se dogodila kao nasleđe koje je mom bratu Ljubi i meni preneo naš otac, koji se 60 godina profesionalno bavio fotografijom, a violina, imam osećaj da se ona ušunjala u moj život preko noći, kao pokušaj roditelja da me u danima odrastanja otrgnu od ulice i makar nekako “osedlaju” moj nukrotivi temperament. Razmišljajući na temu violine i fotografije sa ove distance, i taj nespojivi spoj kao da je bio svojevrsni rokenrol.
Što se tiče fotografije, meni svaka fotografija ima miris trenutka u kome je nastala, koji kad ga se poželim, svaki put ga i prizovem kroz vremenski prozor sećanja. Što se tiče prelaska sa violine na gitaru, e tu je bunt presudio i na vreme sedlo zbacio, dodao mi trzalicu u ruku, namignuo, i u galop me bacio.
Grupa Van Gogh postoji 34 godine. Novi Sad je još jedno mesto gde slušaju sve što radite i gde vas sa nestrpljenjem očekuju sada na Novosadskom Oktoberfest-u. Šta za Vas predstavlja ovaj grad i po čemu ga inače pamtite?
– Drago mi je da ćemo se publici u Novom Sadu, Evropskoj prestonici kulture 2021, na „Novosadskom Oktoberfestu” predstaviti našim novim albumom „More bez obala“. Oktoberfest je jedna od onih manifestacija na kojoj nikada do sad nismo svirali i iskreno se radujemo susretu sa publikom. Šaljem veliki pozdrav svim Novosađankama i Novosađanima, kao i publici koja će na “Oktoberfest”, verujem, doći iz celog regiona i inostranstva.
Čuo sam od prijatelja koji su do sad nekoliko puta bili na festival da je organizacija fantastična i da je atmosfera vrela, shodno tome, „Van Gogh“ će svojom energijom i rokarola set listom, u noći 18. oktobra, sa publikom podeliti svaki skok, šutku, zvuk i huk.
Hoću da verujem da će ova današnja omladina uspeti da na vreme sakupi delove za svoju buntovničku slagalicu, ne bih rekao da nemaju materijala, ukoliko do tada ne odu svi odavde. Ovo ste rekli pre tri godine. Neko bi rekao da je taj razmak nedovoljan da se bilo šta bitno promeni. Vidite li Vi promenu?
– Šta mislite, ko bolje vidi, oko ili srce? Ne mora da se vidi, važno je da se oseti, a sve se računa, svaki dah, svaki mig, svaki treptaj, svaki delić zdrave i radošću ispunjene svakodnevice.
Voleo bih da mladi, ako već nisu do sad, što pre sakupe delove svoje buntovne životne slagalice i slože jasnu sliku, jer kad god pogledam u nebo, kao da „meteorolozima” nije baš za sto posto verovati, oblaci mute sliku savršenog, a žudnja za životom, svakim danom je sve gladnija i sve glasnija.
Već nekoliko godina u nazad sve se vrti upravo oko tog negiranja, skepticizma, ironije i izuzetnog negativiteta. U većini slučajeva mladi su oštro kritikovani. Vi prizivate konstruktivni bunt u njima. Mogu li ga, zaista, dobiti makar u muzici?
– Mladi ljudi su svest i snaga. Od njihovog ispravnog naboja, nepravda i neukus imaju mnogo razloga da se plaše. Što se tiče rokenrola, on kako danas, tako i kroz decenije unazad, emituje urlik srca i poziva na radost, zove na bunt, i to uvek s punim pravom i jasnim razlogom.
Samo nepismeni i neinformisani ljudi u rokenrol ideologiji osećaju poruku koja zove na haos i bezumlje. Mlad čovek koji ne oseća poriv da kroz bunt s razlogom menja svoju stvarnost, je mlad čovek koji mora više da se druži sa svojim vršnjacima kod kojih primećuje da svesno i bez straha prave ispravne iskorake na pomenutu temu.
Ne slažem se sa razmišljanjem da bi mladima trebalo deliti savete i nametati im projekcije koje su uglavnom plod roditeljskih frustracija. Pre svega sam za kućno vaspitanje na vreme, i to kad je na vreme, e to onda usmerava sve dečije dileme na pravi način u ispravnom smeru.
U razgovoru sa prijateljima koji su odrastali na muzici koja je i Vas formirala kao autora i umetnika, uvek postoji određena doza melanholije za pravim rekonrolom i pankom. Kritika je oduvek na komercijalizaciji i šundu. Da li je moguće reći ne takvim promenama?
Zaustaviti proces evolucije isto je kao i pticu lišiti krila. Sve što zri i treba da sazri, nema tu mesta žalu i melanholiji. Iz ugla odrastanja, promena kroz vreme dolazi kao prirodno stanje. Sve ono što je na početku bilo kultno, a kvalitetno, istrajnošću u komunikaciji sa sve većim brojem ljudi, vremenom postane mainstream, glavna struja koja diktira stil.
Na žalost, u našoj sredini mainstream je kroz nepotpuna i nejasna tumačenja shvaćen na pogrešan način. Prirodno je da se čovek menja kroz vreme, i da mašti svojoj širi krila, u suprotnom sve se pretvori u mali, dosadom ispunjeni začarani krug, bez novih poglavlja.
Što se tiče kritike, delim mišljenje da ona svojom britkom stranom mora da se obračuna sa šundom. S kraja sedamdesetih, postojale su diskografske komisije koje su izdanja neprimerenog sadržaja, jasno istaknutom nalepnicom na prednjoj strani izdanja, oporezovale dodatnim porezom na šund.
Pristojno je i poželjno da sve ide svojim prirodnim tokom, zar ne?
Da li mediji i afirmisani muzičari daju prostor mladim neafirmisanim bendovima? Da li je živa andergraund scena, ili je samo nevidljiva?
– Ne zavisi sudbina neafirmisanih kolega od afirmisanih kolega, naprotiv – u oba slučaja sve zavisi isključivo od njih samih. Od toga koliko su posvećeni svom delu, načinu na koji svojim delom svetu prenose lični puls i šalju iskreni impuls onima kojima se obraćaju. Na kraju krajeva, napredak tehnologije je i učinio da sve ide na ruku autora, tako da odlična pesma, vrhunska slika i fotografija, svojim kvalitetom i snagom, ako ima tu moć, u najkraćem roku će namagnetisati simpatije miliona ljudi širom sveta.
Dakle, izgovor, ili kriv mi je onaj ili ovaj, kao disciplina u kreativnosti ne sme da postoji. Isti je zakon sa sve, afirmisane i neafirmisane, šta god to značilo. Na kraju krajeva, jedino šta nedostaje kada je muzika u pitanju, to su te velike, prelepe i jednostavne pesme za sva vremena, kao nekad, a njih je danas sve manje.
Na koji način kao grupa dolazite do omladine?
– Bez ikakvog pokušaja i namere da se dopadnemo svima, u proteklim decenijama dopali smo se mnogima, stasale su mnoge generacije uz naše pismo, i iskreno, nema veće radosti od te. Na svakoj našoj novoj turneji i svakim novim albumom, u prvim redovima na koncertima dogodi se uvek neka nova omladina. Mladom čoveku koji danas zdravo gradi svoj unutrašnji svet, daleko od rijaliti pošasti, koji razume moć ritma i harmonije, oseća snagu porodice, miriše budućnost pod kožom i razume snagu tolerancije, evo za kraj ovog intervjua, s puno ljubavi i bez dileme, prepuštam u ruke armaturu mog poverenja.
“Novosadski Oktoberfest” je prethodne tri godine napunio Master halu Novosadskog sajma i svake godine okupio preko 15.000 posetilaca, popilo se preko 35.000 litara piva najpoznatijih pivara i stotina zanatskih, pojelo preko 5.800 kobasica, a ceo događaj je prošao bez ijedne intervencije policije i hitne pomoći.
Organizatori će i ove godine organizovati kasting za konobare i konobarice, zagrevanje pred festival uz muziku i pivo na Trgu slobode, razna takmičenja, kao i “Battle of the bands” – takmičenje neafirmisanih bendova.
Novosađani i njihovi gosti biće u prilici da uživaju u više desetina brendova piva iz celog sveta, bavarskim kobasicama, perecama i puno dobre zabave.
Jednodnevne i dvodnevne ulaznice u pretprodaji su od 1. februara 2019. godine po promotivnim cenama i možete ih kupiti na sajtu www.gigstix.com ili svim prodajnim mestima.
Za rezervaciju stolova pišite na mejl maja.miskovic.cpg@gmail.com.
Festival se organizuje uz podršku Grada Novog Sada, Nemačko-srpske privredne komore, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Turističke organizacije Novog Sada.
Sve informacije možete potražiti i na zvaničnom sajtu www.oktoberfest2019.org i Fejsbuk stranici Novosadski Oktoberfest.
Foto: Promo
