Onlajn konferencija “Ćirilica…i kako je štitimo” održana je danas, u organizaciji kompanije “Color Media Communications” u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja.
Konferencija “Ćirilica…i kako je štitimo” posvećena je predlogu novih zakonskih rešenja, čiji je cilj negovanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, kulturnih i tradicionalnih vrednosti kao i šira upotreba ćiriličnog pisma u javnom životu, s obzirom na njegov istorijski, kulturni i identitetski značaj.
Šta sadrži Zakon o zaštiti srpskog jezika i ćiriličnog pisma i da li su potrebna preciznija zakonska rešenja o službenoj i javnoj upotrebi srpskog jezika i ćiriličnog pisma? Da li ćirilica predstavlja suštinski element nacionalnog identiteta Republike Srbije, koliki je značaj upotrebe ćirilice kroz najznačajnije istorijske spise, spomenike, dokumenta i književna dela, kao i da li se ćirilično pismo sve više zapostavlja kako u zvaničnoj tako i u svakodnevnoj upotrebi te i da li je ćirilica danas ugroženija nego ikad, samo su neka od pitanja koja su bila u fokusu današnje konferencije.
Kroz uvodna obraćanja i dva panela ove teme obradili su pisci i književnici, eksperti iz oblasti knjževnosti i pravopisa, predstavnici Ministarstva kulture i informisanja, aktivisti za zaštitu ćirilice, čelnici institucija Republike Srbije i Republike Srpske.
Kroz uvodno izlaganje, obratio nam se Radovan Jokić, pomoćnik ministra za savremeno stvaralaštvo Ministarstva kulture i informisanja, koji je istakao da je briga Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije za ćirilicu opravdana iz mnogo razloga.
“Pre svega, živimo u novom dobu, povećavaju se i brzina komunikacije i broj informacija. Jezik jednako je mišljenje, ova determinanta nas upozorava da jeziku i pismu moramo posvetiti posebnu pažnju. Ćirilica kao krucijalni deo nacionalnog identiteta, i kao algoritam našeg jezika zaslužuje izuzetnu pažnju i brigu. Ovaj Zakon u tom smislu upravo pokazuje jedan odnos koji je, pre svega, zaštitarski i ja ovaj Zakon doživljavam kao osnov za dalju brigu prema ćirilici. Set mera koje obuhvata ovaj Zakon ima tri faze, dela. Prvi deo je zakonodavni deo, koji je obavezujući i oslanja se na onaj postojeći Zakon u kojem se utvrđuje da je ćirilica u službenoj upotrebi u Srpskom jeziku. Drugi skup se odnosi na stimulativni deo, i on ima motiv da proširi, kroz stimulativne mere, pismo ćirilice i njegovo korišćenje.”
Takođe, Jokić je najavio osnivanje Saveta Vlade za srpski jezik, koji će sa stručnog stanovišta pratiti i analizirati stanje upotrebe srpskog jezika u javnom životu, i sprovoditi mere zaštite i očuvanja ćiriličnog pisma.
“Treći deo Zakona je upravo popularizacija. Bez tog dela ne možemo da obezbedimo razvoj ove ideje, te bi dalje tu trebali posvetiti najviše pažnje. Ćirilicu bismo trebali da koristimo, ne sa osećanjem moranja već osećanjem lične pripadnosti i identiteta koje korišćenje ćirilice nosi sa sobom. Nije namera ovog Zakona da latinicu kao pismo na bilo koji način diskriminiše. Oba pisma se mogu smatrati našim. Dualnost je lepota našeg jezika”, istakao je Jokić.
Tokom prvog panela Ćirilica kao državno pitanje koji se, između ostalog, bavio značajem Zakona o zaštiti srpskog jezika i ćiriličnog pisma i novinama koje on donosi, diskutovali su prof. dr Aleksandar Jerkov istoričar književnosti, Vesna Arsić rukovodilac odelenja za obrazovanje i književnost Srpskog kulturnog centra “Ćirilica”, Siniša Sefanović istoričar i predstavnik Zavoda za razvoj kulturnog razvitka, prof. dr Isidora Bjelaković, šef odseka za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Aleksandar Jerkov, istoričar književnosti istakao je da je poprilično poražavajuće to što samo 10% građana piše samo ćirilicom koje je naše tradicicionalno pismo i identitetski znak.
“Verujem u to da mora da postoji jedan horizont slobode. Ali mi se nalazimo u momentu pritiska koji traje decenijama i koji menja stanovišta ljudi i njihovu praksu, a da oni nisu ni svesni toga, zašto to čine i šta se sa njima događa. Jedno je stvar ličnog izbora i proširenje kulturnog polja, a druga stvar je kontinuirano trpljenje ideološkog pritiska. Vrlina srpskog naroda je upravo to da ima dva pisma, da može da se širi u Evropi. Naš problem ima nekoliko slojeva, jedan je brisanje identitetskog znaka koji ne sme biti izbrisan jer linira osećanje kontinuiteta pripadnosti jednoj kulturi, položaja i značaja te kulture u sistemu Evropkog naroda. Pitanje zaštite ćirilice nije zapravo pitanje nametanja ćirilice ljudima, nego pitanje zaštite identitetskog znaka u dužini njegovog istorijskog trajanja. Treba pružiti priliku čoveku koji se rodi na ovom tlu da oseti istoijsko trajnje toga tla i da ne mora na silu da se akulturizuje i kulturizuje, nego da bude primnjen i samo da bude tu. To deluje jako malo ali je jako mnogo, jer onda dopuštate sebi da budete ono što jeste, a posle izaberite sopstvene horizonte. Ovaj Zakon sam po sebi neće promeniti ovo što smo pročitali, to može promeniti samo jedna kontinuirana praksa, ne kazna, već formiranje jedne svesti ljudi koji će osetiti prirpdnst, običajnost i kojima će biti normalno da pišu ćirilicom. Ovaj Zakon neće sam po sebi postići ništa. Dobro je što je donet, nije dovoljno ni detaljan ni celovit, i voleo bih da bude napisan sa nekim finim osećajem topline, da ljudi osete da je to nešto dobro što radimo za sebe. Zakon, u tom smislu reči veoma podržavam, i smatram da ga treba dalje razvijati i unaprediti”, rekao je Jerkov.
Drugi panel bavio se značajnim pitanjima ćiriličnog pisma kao nematerijalnog kulturnog nasleđa i kulturnog dobro od izuzetnog značaja, pod nazivom Ćirilica u srpskom jeziku – danas i sutra.
U panelu su učestvovali Milorad Đošić predsednik Srpskog kulturnog centra “Ćirilica”, Marko Krstić direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, Viktor Radun Teon književnik, profesor na Fakultetu za primenjenu ekologiju “Futura” i prof. dr Nemanja Arsić, filozof.
Marko Krstić, književnik i direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka tokom panel diskusije naglasio je da je Zakon samo jedan u nizu koraka koji se kroz istoriju mogu vrlo jasno pratiti.
“Značaj ćirilice u srpskoj tradiciji i kulturi je apsolutno neosporan. Treba razlikovati jezik i pismo. Pismo mora biti standardizovano. Trebalo bi da probamo da vratimo ćirilicu u jedno polje koje neće biti samo političko i zakonsko nego i pravno i istorijsko. U okviru srpskog nacionalnog korpusa, koji se bavi ćirilicom u svim aspektima, treba da probamo da otvorimo širi dijalog. Imamo pogrešnu percepciju u kojoj se smatra da kada štitimo ćirilicu, mi smo protiv latinice“, izjavio je Krstić.
Kompletan snimak konferencije možete pogledati na sledećem linku: https://www.youtube.com/watch?v=eK3ViM33_n0
