Prirodnjački muzej u Beogradu uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, a u saradnji sa kompanijom Color Media Communications danas je organizovalo onlajn konferenciju „Prirodnjački muzeji za 21. vek“.
U delatnosti svih Prirodnjačkih muzeja spadaju kultura, nauka i obrazovanje. Ovi muzeji kao ustanove specijalizovane za prikupljanje, čuvanje, proučavanja i izlaganje pokretnih kulturnih dobara iz prirode imaju neprocenljivu kulturno-prosvetnu ulogu. Veliki broj muzeja ima i značajnu naučno-istraživačku aktivnost uz učešće njegovih stručnjaka u mnogim domaćim i međunarodnim projektima zaštite prirode, ekologije, muzeologije i paleontologije. Upravo zato je važno čuti iskustva iz regiona i sveta, da vidimo koji su dalji koraci ovih muzeja za novu publiku kojoj je sadržaj najbitniji aspekt koji se mora zadovoljiti.
Konferenciju je otvorila Danijela Vanušić, pomoćnik ministra za kulturno nasleđe i digitalizaciju u Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije koja je istakla da se uveliko radi na novoj lokaciji za Prirodnjački muzej u Beogradu.
“U godini jubileja kada Muzej proslavlja svoj 125 rođendan na korak smo bliži ostvarenju sna da Muzej dobije dostojan dom za dragocene prirodnjačke zbirke i njihovo predstavljanje javnosti. Planom detaljne regulacije koja je usvojena u martu 2019. godine na levoj obali Dunava predviđena je lokacija za podizanje nove zgrade prirodnjačkog muzeja” – navela je Vanušić.
Na konferenciji su govorili predstavnici muzeja iz regiona i sveta. Svi su predstavili muzeje iz kojih dolaze i zbirke koje poseduju, nove strategije u vremenu posle kovida i značaj zadužbinarstva u razvoju zbirki. Svi muzeji imaju impresivne zbirke koje se trude svim sredstvima koje imaju na raspolaganju, od digitalnih kanala, obrazovnih programa, kulturnih manifestacija, bogatih mesečnih programa da stave svoje zbirke na turističku mapu zemalja iz kojih dolaze.
Slavko Spasić, v.d. direktora, Prirodnjački muzej u Beogradu je istakao da svako ulaganje u ustanove kulture će se mnogo više vratiti.
“Kultura nije trošak. Pravilno uložen novac u ustanove kulture i prirodnjačke muzeje doprinosi njihovom boljem pozicioniranju i održivom kulturnom turizmu” – naglašava Spasić.
Prirodnjački muzeji imaju veoma diverzifikovanu publiku i trude se da animiraju svoju publiku na više načina, međutim deca se uvek ističu jer su željna znanja i najpažljivije gledaju zbirku ispred njih. Kako kaže dr Natalija Čađenović, direktorica, Prirodnjački muzej Crne Gore “za Noć šišmiša imali smo redove ispred Muzeja, bilo je skoro 400 dece. Takođe, izložbu organizovana u okviru Noći istraživača, koja je trajala dve nedelje, posetilo je oko 4.000 posetilaca. Pažnju građana održavamo tako što se oslanjamo na moderne tehnologije, organizujemo virtelne ture, redovno objavljujemo na našem sajtu i slično”.
Ujedno dr sc Željka Modrić Surina, direktorica, Prirodoslovni muzej Rijeka dodaje “važna nam je komunikacija s publikom. Pre pandemije, od 365 dana u godini, mi smo imali realizovanih 400 edukativnih radionica za različite ciljne grupe”.
Biljana Garevska, paleontolog, Prirodnonaučen muzej Makedonije ističe da je za njih najbitnija povezanost koju su ostvarili sa obrazovnim sistemom Severne Makedonije.
“Uspeli smo pre nekoliko godina da uđemo u program obrazovanja, te da učenici imaju čas biologije u Muzeju. Naša kolekcija je autohtona, nemamo ništa u našoj kolekciji što je izvan Makedonije, to je ono što deca uče iz biologije i zato nam često i dolaze” – navela je Garevska.
Dr Katrin Vohland, direktor Prirodnjačkog muzeja u Beču ističe da su za njih principi otvorene nauke veoma važni i da im digitalizacija upravo omogućava da budu povezani sa naučnicima i ljudima koji žele da koriste njihove izvore i time doprinose važnosti ovog muzeja.
Predstavnici muzeja u Velikoj Britaniji i Izraelu saglasni su da i pored svih digitalnih opcija koje su danas na raspolaganju, treba dovesti ljude u muzej i pronaći način da im ostanu u lepom sećanju.
Kako dr Doug Gurr, direktor Prirodnjačkog muzeja u Londonu ističe, digitalno iskustvo pregleda jedne zbirke ne može da zameni taj osećaj divljena i impozantnosti koji posetilac ima kada uživo stane ispred nekog retkog ili čak izumrelog primerka neke vrste.
Dorit Wolenitz, predsednica ICOM NATHIST (Međunarodni komitet za prirodnjačke muzeje), direktor i glavni kustos Prirodnjačkog muzeja “Čovek i živi svet”, Ramat Gan, Izrael isto kaže da je značajno biti kreativan u odabiru i izlaganju promotivnog materijala u muzeju. “Upravo ta memorabilija koju pružimo našim posetiocima je ono što ostaje nakon njihove posete i čime ostajemo njima u pozitivnom sećanju.”
Svi zainteresovani mogu da pogledaju celu konferenciju na YouTube kanalu Color Media Communications.
