Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić otvorio je jutros konferenciju „Svet u 2021“, koju organizuju „Color Media Communicatons“ i časopis „Diplomacy and Commerce“.
Konferencija „Svet u 2021“ jedna je od najstarijih konferencija kompanije Color Media Communications i već je postala prepoznatljiva kao događaj koji zatvara tekuću godinu zaključcima o političkom, poslovnom i društvenom ambijentu Srbije i otvara značajna pitanja u narednoj godini.
Tom prilikom Vučić je istakao: „Čini mi se da se nikada više svi nisu slagali u jednom, a to je da je pandemijska kriza obeležila ne samo 2020. godinu već, čitavu dekadu zbog problema koje je napravila u zdravstvenom smislu, ali ne manje od toga i kolike je probleme izazvala u ekonomijama sveta – krizu koja je prevazišla čak i Veliku depresiju i Veliku svetsku ekonomsku krizu od 1929. do 1933. godine. Iako smo mala zemlja, uradili smo nekoliko važnih stvari. Najpre smo se, od početka snažnim i oštrim merama, borili za očuvanje života naših ljudi, očuvanje našeg zdravstvenog sistema, te i izgradnjom našeg zdravstvenog sistema. Jedni smo od retkih na evropskom nivou koji su zidali nove bolnice, predviđajući da nije kraj posle prvog talasa i time pokazali da se ne ponašamo kampanjski, već da na ozbiljan i odgovoran način predviđamo stvari u budućnosti i odgovorno se ponašamo“.
Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić rekao je na otvaranju konferencije: „Pandemija virusa korona menja svet koji smo poznavali do pre godinu dana i u toj promeni učestvujemo svi. Kako će sve izgledati naredne godine zavisi od odluka koje budemo donosili u današnje vreme. Srbija je spremno dočekala krizu, i kada je reč o spremnosti našeg zdravstvenog sistema i u oblasti ekonomije, socijalne zaštite, očuvanja životnog standarda, ali i u pogledu normalnog odvijanja svih demokratskih i političkih procesa, upravo zato što je u prethodnom periodu postigla ekonomsku stabilnost i stalni rast. Kako god da se stvari budu razvijale u vremenu pred nama, ubeđen sam da idemo ka zalasku i gašenju krize. Siguran sam da već sada možemo da sumiramo da su se Srbija i njeni građani izborili sa najvećom krizom svog vremena na način koji će im služiti na čast i ponos pred budućim generacijama“.
Pored predsednika Vučića i Ivice Dačića, predsednika Narodne skupštine Republike Srbije na otvaranju konferencije govorili su Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije, Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministarka za kulturu i informisanje u Vladi Republike Srbije, Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Vladi Republike Srbije, Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije i Darija Kisić-Tepavčević, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Republike Srbije.
Okupljene i publiku je pozdravio ispred organizacije Robert Čoban, predsednik Color Press Grupe koji je rekao „Izdavači britanskog magazina „The Economist“ su na naslovnu stranu stavili slot mašinu koja daje različite kombinacije, čime nisu želeli mnogo da rizikuju. Kina iz koje je pre godinu dana virus korona krenuo, najbolje će proći kroz sve ovo, odnosno imaće najbolji rast BDP-a u narednim godinama. Svet će globalno imati pad u 2020. godini, a tek nakon 2021. godine počinje rast. U Sjedinjenim Američkim Državama je slična situacija samo sa sporijim rastom u 2021. godini. Evropska unija će biti najveća žrtva pandemije i to se već sada vidi. Imaće najveći pad u 2020. i vrlo spori rast 2021. koji će tek u 2022. doći na nivo iz 2019. godine“.
Konferencija „Svet u 2021“ jedna je od najstarijih konferencija kompanije Color Media Communications i već je postala prepoznatljiva kao događaj koji zatvara tekuću godinu zaključcima o političkom, poslovnom i društvenom ambijentu Srbije i otvara značajna pitanja u narednoj godini.
Konferencija „The Economist: Svet u 2021“ održana je danas u izmenjenom formatu, odnosno deo se prenosio iz Doma Narodne skupštine Republike Srbije u Beogradu, a deo programa svi zainteresovani mogli su da prate putem YouTube kanala Color Media Communications.
Kao i svake godine, ovom prilikom okupili su se čelni ljudi Vlade Srbije, Pokrajinske vlade, ambasadori, ekonomisti i vodeći privrednici iz Srbije i regiona, kao i ličnosti iz društvenog i kulturnog miljea. Cilj konferencije je da se kroz konstruktivan dijalog predstavnika državnih institucija, privrede, diplomatskog kora, kulturnog i javnog života daju mišljenja, analize i osvrti na politički i privredni ambijent, investicionu klimu, kao i na razvoj društva u celini.
Generalni pokrovitelj ovogodišnje konferencije je kompanija Mozzart. Konferenciju su podržali: Ministarstvo za kulturu i informisanje Republike Srbije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i spocijalna pitanja Republike Srbije, Evropska investiciona banka, Srbijagas, Coca Cola i NCR.
„Kao najveći investitor u regionu, EIB je u protekloj deceniji uložio preko osam milijardi evra za obnovu vitalne infrastrukture i razvoj malih i srednjih preduzeća. U 2020. godini mobilisao je preko milijiardu evra za region kako bi pomogao u borbi protiv pandemije. U skladu sa novim Ekonomsko-investicionim planom Evropske komisije, podržaćemo zelenu i digitalnu tranziciju i stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta kroz finansijsku i tehiničku pomoć. Prioritet će nam biti i razvoj privatnog sektora i u te svrhe ćemo nastaviti sa finansiranjem malih i srednjih preduzeća pod najpovoljnijim uslovima. U okviru novog plana, kroz Evropski investicioni fond, između ostalog, i novi garancijski instrument za Zapadni Balkan obezbediće se garancije koje bi trebalo da mobilišu do 20 miijiardi evra investicija. Sve ove inicijative doprineće razvoju održivog, povezanog i konkurentnog regionalnog tržišta sa novim prilikama za zapošljavanje i razvoj inovacija“, istakla je šefica kancelarije Evropske investicione banke za Zapadni Balkan Dubravka Negre.
Prvi panel na konferenciji Svet u 2021. “Izazovi zatvorene Evrope“ okupio je ambasadore evropskih zemalja koji su razgovarali o stanju na Starom kontinentu i perspektivama za 2021. Govorili su Nj.E. Raul Bartolome Molina, ambasador Kraljevine Španije, Nj.E. Tomas Šib, ambasador Nemačke, Rebeka Fabrici, otpravnica poslova britanske ambasade u Beogradu, zamenica ambasadorke Velike Britanije u Srbiji, Nj. E. Kimmo Lähdevirta, ambasador Finske u Srbiji i Dejana Kostadinova, direktorka Unicefa u Srbiji. Zaključci panela su da je pandemija Covida-19 koja je još uvek u toku veliki udarac za Evropu i sve zemlje su morale brzo reagovati i donositi hrabre odluke kako bi držale ravnotežu i pre svega sačuvale zdravlje svojih stanovnika a s druge strane očuvale ekonomiju na optimalnom nivou. Vakcina koja se sa nestrpljenjem čeka će uveliko promeniti stanje stvari i u Evropi a i širom sveta.
U drugom panelu “Virus & Economy – posledice pandemije i prevazilaženje krize” imali smo priliku od predstavnika stranih i domaćih privrednih komora i kompanija čuti više o posledicama pandemija i prevazilaženju krize. Učestvovali su Udo Ajhlinger, predsednik Nemačko-srpske privredne komore, Patricio Dei Tos, predsednik Konfindustrije Srbija, Majk Mišel, predsednik Saveta stranih investitora (FIC), Dušan Vasiljević, savetnik za ekonomski razvoj NALED. Zabrinutost ali i doza optimizma je vidljiva kod svih sagovornika jer iako su isticali da je veliki broj i kompanija, pogotovo u turističkom sektoru, kao i njihovih zaposlenih ugroženo, opet postoje i pozitivne stvari koje treba istaći. Komunikacija između samih kompanija, kompanija i vlasti i najbitnije unutar kompanija je uveliko poboljšana, svi učesnici u ekonomskom lancu se bolje razumeju i svi kolektivno su se okrenuli preko potrebnoj digitalizaciji.
Nakon panela imali smo priliku da od vrsnog poznavaoca ekonomije na globalnom nivou, Nebojše Katića čujemo u kom pravcu će ići svetska ekonomija. On je naveo da je sve do 2008. godine Monetarni fond smatrao da je svetska privreda u recesciji kada je stopa rasta svetske ekonomije manja od 3 %, dakle 2,5 % se smatralo recesijom. Danas se procenjuje da bi svetska ekonomija na kraju 2020. godine, mogla pasti preko 4 procenta.
„Ono što je karakteristično za ovaj trenutak, a to je da uz ovaj ogroman pad bruto domaćeg proizvoda sveta imamo strahovit i logičan rast javnih dugova. Države se kolosalno zadužuju kako bi pokušale da saniraju krizu. Imamo i ogroman rast privatnih dugova, jer se i kompanija mnogo zadužuju, građani se manje zadužuju jer su države pritekle u pomoć novcem koji daju. Ono što je karakteristično je da je na sceni nezapamćeno štampanje novca, kakvo nikada nismo videli u istoriji do sada, i to štampanje novca još uvek ne dovodi do inflacije. Budućnost ekonomije 2021. godine pre svega zavisi od toga da li će se inflacija pojaviti i da li će kamatne stope krenuti da rastu“, istakao je Katić.
Tema trećeg panela bila je “Ekonomija i izazovi digitalizacije – globalna iskustva i lokalni odgovori”. Tu su govorili Stefan Lazarević, generalni direktor kompanije NCR Srbija i direktor spoljnih poslova NCR korporacije za Evropu, Bliski istok i Afriku, Predrag Milinčić, regionalni direktor kompanije Mars, Marija Popović, predsednica izvršnog odbora Mobi banke, Slobodan Prodanović, generalni direktor kompanije Mozzart, panel je moderirala Ruža Veljović, direktorka “Diplomacy and Commerce” magazina.
Stefan Lazarević, generalni direktor kompanije NCR Srbija i direktor spoljnih poslova NCR korporacije za Evropu, Bliski istok i Afriku naveo je: „Ono što karakteriše ovu pandemiju jeste da ne postoji najbolja praksa koju možemo da iskoristimo i da upotrebimo. Mislim da niko od nas nema iskustva u upravljanju ovako jedne globalne krizne situacije. NCR je u januaru napravio globalnu radnu kriznu grupu koja j pratila dešavanja po pitanju pandemije na globalnom nivou i definisala korake i strategiju i mere pre svega sa ciljem očuvanja zdravlja i bezbednosti naših zaposlenih, klijenata i očuvanja kontinuiteta u poslovanju. U februaru smo u Beogradu napravili lokalnu kriznu radnu grupu čije zadatak bio da sve te mere koje su bile usvojene i predložene implementira lokalno, ali i da pratimo dešavanja u zemljama oko nas“.
Slobodan Prodanović, generalni direktor kompanije „Mozzart“ izjavio je: „Kompanija Mozzart je još pre globalnog širenja virusa i proglašavanja pandemije doneo akcioni plan po kome smo pokušali da predvidimo kako ćemo reagovati ako počne kriza. U vrlo kratkom roku smo veliki broj zaposlenih organizovali da rade od kuće, obezbedili smo opremu, logističku podršku i to je bilo lako. Međutim Mozzart ima još dve sfere poslovanja, obe su maloprodajne, a jedan se odnosi na uplatna mesta. Poslovanje je možda čak i profitiralo od svega ovoga jer su korisnici počeli više da koriste te naše online platforme. Međutim sa druge strane to „zemaljsko“ poslovanje je pretrpelo ogromne štete. Sve ukupno, zbog prekida sportskih takmičenja, naš promet je pao za preko 95 odsto. Na uplatnim mestima primenili smo specijalne mere, ali ni to nije bilo dovoljno, jer korisnici nisu imali razloga da dođu kod nas, jer nije bilo ni sportskih takmičenja“.
Nakon ovog panela imali smo jedinstvenu priliku da od Aleksandre Lazarov Đurić, menadžera korporativnih komunikacija „Mozzart“ čujemo Case Study na temu društvene odgovornosti kao stubu poslovanja. Kako je navela Aleksandra Lazarov Đurić „Mozzart je domaća kompanija koja je osnovana pre oko 20 godina, osim toga poznata je na tri kontinenta, poslujemo u zemljama Evropske unije, u Africi i Južnoj Americi. Sve ideje i sve akcije koje se odnose na društvenu odgovornosti koje Mozzart realizuje, nastaju u samom Mozzartu, od strane zaposlenih. Ideja humanosti utkana je u sve poslovne procese, i uvek se vodimo time da značajno doprinesemo rešavanju problema zajednice u kojoj poslujemo. Kompanija „Mozzart“ kontinuirano realizuje četiri društveno odgovorne akcije, „100 terena za jednu igru“, „Novi dresovi za nove šampione“, „Humanitarni tiket u podne“ i „Stop nasilju nad ženama“. Ove godine smo naravno doprineli najviše u borbi protiv virusa korona i pokušavali smo da što je više moguće doprinesemo lekarima, medicinskom osoblju, ali i državi kako bismo savladali sve izazove koje je pred nas postavila pandemijska kriza“.
U četvrtom panelu pod nazivom „Šta si radio u pandemiji tata? Posledice krize na ranjive grupe u društvu“. Učestvovali su: Stana Božović, državni sekretarka, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Biljana Barošević, pomoćnica ministra u Sektoru za zaštitu osoba sa invaliditetom pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Marina Vidojević, v.d. direktora, Ustanova za decu i mlade Sremčica Mikica Budimirović, v.d direktora, Dom za odrasla invalidna lica Zemun, Jelica Stamenković, vlasnik preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom BUDUĆNOST PET, Jagodina, Mihailo Gordić, potpredsednik, Gradska organizacija gluvih Beograda, član izvršnog odbora Saveza gluvih i nagluvih Srbije, Marko Košutić, predsednik Saveza udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama u AP Vojvodini, predsednik Udruženja za pomoć MNRO “Plava ptica” Opštine Kula.
Državna sekretarka u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Stana Božović, tom prilikom je istakla: „Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje u svom delokrugu uglavnom pokriva celu socijalnu politiku, je odgovorilo na mnoge izazove u funkciji naših korisnika i zaposlenih. Važno je istaći da je u 2021. godini planiran budžet koji bez obzira na ogromne troškove nije manji nego što je bio 2020. godine. Planirana sredstva su preko 140 milijardi dinara, koja će obezbediti redovne penzije, zatim sva socijalna davanja i sva prava koja idu iz socijalno i pravno porodične zaštite. Osim toga, to su sredstva koja su obezbeđena za urgentno delovanje i naravno sredstva za osobe sa invaliditetom za programske aktivnosti, kao i sredstva za preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom“.
Pomoćnica ministra u Sektoru za zaštitu osoba sa invaliditetom pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Biljana Barošević istakla je: „U uslovima pandemije osobe sa invaliditetom svih kategorija nalaze se među najugroženijim delovima stanovništva. Stoga je Ministarstvo podržalo inicijativu Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom kao krovne organizacije invalidskog pokreta u Srbiji da se u sve mere podrške uključe upravo osobe sa invaliditetom kao jedna od najranjivijih kategorija. Više puta smo apelovali da medijski sadržaji tokom pandemije budu pristupačni osobama sa invaliditetom sa akcentom prevođenja na srpski znakovni jezik i samim tim obezbedi dostupnost informacijama gluvim i nagluvim licima. Takođe, Viber kanal Ministarstvo rada „Osi“ je veoma značajan i unapredićemo ga sa ciljem razmene blagovremenih informacija o radu Ministarstva kako bi se informisale same osobe sa invaliditetom, članovi njihovih porodica, kao i druga zainteresovana lica“.
U poslednjim petom panelu pod nazivom „Ako nema kulture, zbog čega se onda borimo – Umetnost u doba pandemije“ kao uvodničar govorio je Radovan Jokić, pomoćnik ministarke kulture i informisanja koji je tom prilikom istakao: „Vlada Republike Srbije je uložila velike napore u cilju zaštite kulturnog života. Usvajanjem seta, pre svega finansijskih mera, zatim podržavajući prisustvo umetnika u ustanovama kulture, realizacijom aplikacija na internetu, kao i drugim modulima, koji su doprineli da ove negativne posledice budu što manje. Uz četiri seta mera poreske politike, realizovana je i direktna pomoć privatnom sektoru, zatim mere za očuvanje likvidnosti i druge mere koje su značajno doprinele da ova šteta bude što manja“
Pored Jokića u panelu su učestvovali: Aleksandar Stankov, direktor Opere Srpskog narodnog pozorišta, Svetislav Goncić, glumac i predsednik Upravnog odbora Narodnog pozorišta, Peter Mraković, direktor Gradskog muzeja u Somboru, Vjera Mujović, glumica, Bojana Borić Brešković, direktorka Narodnog muzeja u Beograd.
Konferenciju je zatvorila Joan Hoey iz londonskog magazina The Economist, koja je razgovala sa Žikicom Miloševićem, urednikom srpskog izdanja ovog magazina na temu Bregzit sage koja izgleda kao da nema kraja, bar ne u skorije vreme. Kao sekundarno, u ovoj diskusiji se izdvojilo i pitanje dalje politike koju će Velika Britanija voditi u budućnosti nezavisno od EU, kakvi će biti dalji odnosi između sve više podeljenih članica, jedna od tema diskusije bila je i ulazak zemalja Zapadnog Balkana u EU i da li se vidi kraj njihovom putu ili je možda u planu novo skretanje.
Konferencija je kao i svake godine otvorila mnoga pitanja koja će biti aktuelna narednih godinu dana. Sasvim sigurno je da će pandemija, posledice i oporavak biti fokus u narednom periodu i to na svim aspektima, od zdravstva i ekonomije, do socijalno ugroženih grupa i kulture, jer su svi oni i pogođeni što je osnovni zaključak današnje konferencije.
Više informacija o konferenciji na www.communications.rs/svetu20201
