U Konaku kneginje Ljubice u Beogradu održana je tribina “Beogradski dvorci i dvorovi”. Događaj je organizovalo udruženje Petrovaradin Media, a projekat je sufinansiran od strane Sekretarijata za kulturu grada Beograda uz podršku Muzeja grada Beograda. Color Media Communications je medijski partner i partner na projektu.
Na konferenciji su govorili Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda; Nenad Novak Stefanović, pisac; Angelina Banković, viši kustos u Muzeju grada Beograda; Uroš Parezanović, šef službe za odnose s javnošću i protokola Kraljevskog dvora; Žikica Milošević, novinar i urednik, Fondacija za zaštitu kulturne i industrijske baštine; Branka Kulić, istoričarka umetnosti. Diskusiju je moderirao Robert Čoban, predsednik Color Press Group.
Kraljevski dvorovi i dvorci Beograda, nekadašnji domovi srpskih vladara, predstavljaju ponos našeg glavnog grada i važan su deo kulturnog nasleđa kao i značajan turistički potencijal. Srbija je stara država, ponosna na istoriju koju ima kao i na veliki broj građevina poput dvorova i dvoraca što i drugih predmeta primenjene umetnosti koji se čuvaju i oslikavaju periode vladavina dveju dinastija, Karađorđevića i Obrenovića.
Dvorovi i dvorci su danas nedovoljno iskorišćeno kulturno blago naše zemlje. Veliki broj njih se nalazi u jako lošem stanju, sa nerešenim imovinskim pitanjem i ostavljeni su sami sebi i vremenskim prilikama koje ih pogađaju. Potrebno je mnogo rada i ulaganja da se oni prvenstveno srede, a tek onda da se od njih naprave prostori koji će biti finansijski isplativi. Postavlja se logično pitanje: zašto je to tako?
Kako je rekao Žikica Milošević “mora se pronaći identifikacija sa nasleđem kako bi se ono čuvalo i održavalo i na kraju od njega profitiralo”. Mi moramo da pronađemo razlog zašto nam je nešto, u ovom slučaju dvorovi i dvorci, bitno jer tek onda ćemo razmišljati kako da sačuvamo, restauiramo i prezentujemo na pravi način uz poštovanje kulturnog značaja koji poseduje.
A opet i nije dovoljno da se samo govori o vrednosti kulturnog nasleđa, mora se o njemu voditi sistemska briga.
Kako je istakla Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda “samo sistem sa strogim pravilima i kontrolom može se baviti zaštitom i restauracijom kulturnih dobara. Potreban je tim stručnjaka koji će prema definisanim procedurama voditi brigu o kulturnoj baštini”.
Srbija oduvek ima razvijenu praksu zadužbinara i danas je potrebno pronaći nove modele saradnje sa privatnim licima koji žele da daju svoj doprinos. Ipak kako im se ne bi dala prevelika uloga koju ne smeju da imaju, jer sa tim dolazi i momenat donošenja odluka koje ipak treba da budu u ruke stručnih lica,
država mora svojim direktnim ulaganjima biti presudni faktor u radu i funkcionisanju kulturnih institucija.
Beograd opet ima bogatu istoriju dvorova i dvoraca i pored svih istorijskih bremena koja su oni podneli danas imamo više kompleksa koji su funkcionalni, očuvani a neki i imaju skroz druge namene. Tako i Uroš Parezanović, šef službe za odnose s javnošću i protokola Kraljevskog dvora ističe da “kompeks na Dedinju je živo mesto, ne klasična kulturna institucija koje ne može uvek biti otvorena za posetioce jer imamo i komercijalne i humanitarne događaje koji su značajni za njegovo funkcionisanje”.
Za dalju brigu i potencijal dvorova i dvoraca “država mora da završi proces restitucije jer će to uneti novi život u dvorove i dvorce”, navela je Branka Kulić.
U svetu postoji više sjajnih primera dobre prakse kako iskoristiti dvorove i dvorce i od njih napraviti odlične i izvore prihoda i turističke destinacije. Francuska, Mađarska, Poljska su samo neke od država od kojih možemo učiti i usvajati modele sređivanja i predstavljanja ovih građevina. Moramo štititi kulturnu baštinu koja nam je ostala jer bez kulture koju možemo da vidimo, ni mi ne bismo bili taj narod bogate i snažne istorije.
Foto galerija:
