Bronzane spomen-statue osam tamburaša u prirodnoj veličini od sad krase Vinariju “Zvonko Bogdan” na Paliću.
Jedno od najomiljenijih vina na tržištu u regionu već dugi niz godina jeste vino “8 tamburaša” iza kog se krije jedna sjajna priča.
Pre četiri godine Zvonko Bogdan poželeo je da jedno njegovo vino posveti upravo ljudima koji su kako kaže “ceo život proveli na bini, pola metra iza njega.” Sada je ova sjajna priča o tamburašima dobila nastavak.
Na prigodnoj svečanosti, u prelepom ambijentu Vinarije “Zvonko Bogdan” prošle nedelje postavljene su spomen-statue kultnih osam tamburaša Janike Balaža, izrađene u bronzi u prirodnoj veličini, a uradio ih je vajar Franjo Mačković. U stvaranju spomen skulptura pored vajara Franje Mačkovića učestvovali su i livac Igor Kulčar, Marinko Piuković, stručni saradnik i Zvonko Bogdan.
– Ovi ljudi su obeležili jedno vreme i udarili pečat, dali standard sviranja na tamburi i pamtiću ih dok sam živ. Čiča Sladić je bio rodom iz Bečeja i bio je najveći i najprivrženiji Janikin saradnik, a bez njegove svirke orkestar ne bi tako zvučao. Bocan je jedini živi član koji i danas svira čelo i on je najbolji čelista koji se pojavio. Majstor na kontri, rođen u Čonoplji, bio je neodvojivi član orkestra – Pišta Kormanjoš. On i ostali dali su boju tamburi koja je bila prijemčiva i privlačila sve ostale orkestre tamburaških instrumenata. Steva Nikolić iz Silbaša je bio najšarmantniji član i njemu sam posvetio svoje stihove, i bio je jedan od onih koji, kako bi moj profesor rekao, nije ni znao koliko je muzikalan. Glavni vokalni solista bio je Ivo Nikolić i njegov glas je u mnogim serijama i filmovima. Joška Kovač je pevao i prvi i drugi glas. Temelj sviranja na bas primu udario je čika Josip Famili. Po rečima Pere Tumbasa, on je bio njegov najbolji učenik – rekao je Zvonko Bogdan.
Pokušavajući da sakrije suze, Zvonko Bogdan emotivno je govorio i o Janiki Balažu:
– Ako bi hteli da u jednoj rečenici kažemo nešto o njemu, to je da su svi muzičari imali veliko poštovanje i strahopoštovanje prema njemu. Janika Balaž je kao učenik na violini, preuzeo tamburu i okupio ovaj mali orkestar. On je jedna zvezda koja ne gubi sjaj i bio je i ostaće sinonim za svu tamburašku muziku jednog vremena koje je prošlo.
Uz Zvonka Bogdana na svečanosti bila je i njegova ćerka Evelina sa decom, a upravo je Zvonkov unuk i otkrio skulpturu posvećenu ovom slavnom umetniku.
O osam tamburaša
JANIKA BALAŽ – primaš, rođen u Ečkoj; za njega je Jovan Adamov rekao: “Među hiljadama tamburaša, uvek je bilo lako prepoznati Janiku Balaža”, a Zvonko Bogdan kaže “Kod njega je najlepše to što je on tamburu svirao na violinski način, kao da je u desnoj ruci imao gudalo. JanikaBalaž, zvezda koja ne gubi sjaj.”
CVETA SLADIĆ – ČIČA – basprimaš, rođen u Bečeju, Janikin verni pratilac, svirao je sve tamburaške instrumente; veliki zaljubljenik u tamburašku muziku Vojvodine
BOŠKO NIKOLIĆ – BOCAN – čelista, rođen u Novom Sadu; najbolji čelista koji je ikada prošao kroz veliki tamburaški orkestar Radio Novog Sada, i koji se stilom i muzikalnošću ikada pojavio na tamburaškom nebu
STEVAN KORMANJOŠ – PIŠTA – kontraš, rođen u Čonoplji; čovek koji će svojom muzikalnošću, načinom sviranja ostati upamćen kao najbolji kontraš svih vremena
STEVAN NIKOLIĆ – CRNI STEVA – begešar, rođen u Silbašu; neponovljivi šarmer sa posebnim tonom na svom instrumentu; “Zvonkice sine, ovaj tvoj basista i ne znakoliko je muzikalan.” – profesor L. Balog
IVAN NIKOLIĆ – KIKA – basprimaš, rođen u Pivnicama; neizbežni član kao E basprimaš, a najviše kao vokalnisolista
JOSIP KOVAČ – JOŠKA HANO – basprimaš, rođen u Subotici; bez njegovog prisustva, ovaj orkestar bio bi deficitaran za jednog ovakvog svestranog tamburaša
JOSIM FAMILIĆ – TODOR – basprimaš, rođen u Molovinu; “Najbolji bas primaš svih vremena i najbolji učenik Tumbas Pere” – Haje
Autor: NsHronika
Foto: Damir Vujković
