Jubilarna deseta književna konferencija Book Talk, koja tradicionalno okuplja najistaknutije regionalne književnike, izdavače i ljubitelje pisane reči, otvorena je juče u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog. Prisutnima su se obratili Dragan Traparić, pomoćnik sekretara u Sektoru za javno informisanje, medije i analitiku, Milana Kvas, direktorka Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, Tijana Palkovljević Bugarski, direktorka Galerije Matice srpske, Robert Čoban kao organizator konferencije i Maja Stojanac, portparolka Galerije likovne umetnosti Poklon-zbirka Rajka Mamuzića. Prvi dan konferencije realizovana su dva panela i razgovor 1 na 1, a prisutni su pogledali i kratki in memoriam video u čast učesnika Book Talk-a koji su nas napustili od 2015-te do prvog ovogodišnjeg jubileja.
Prema rečima Dragana Traparića, pomoćnika sekretara u Sektoru za javno informisanje, medije i analitiku, knjiga je ono što nas uči i što ne sme biti zaboravljeno.
– Moram da čestitam organizatoru Robertu, svim upravnicima naših pokrajinskih ustanova što sarađuju i što prepoznaju vrednosti tradicije, kulture i običaja, u Srbiji, regionu i svetu. Elektronske komunikacije su prevladale zbog gubitka srednjeg soja društva. Mislim da će opet doći vreme da domaćin, gospodin čita novine ili knjigu u svom domu ili restoranu, rekao je Traparić.
– Za kontinuitet je zaslužna upravo intersektorska saradnja, između ustanova kulture, književnika i medija. Ove godine smo umesto podele knjige u autobusima delili knjige u novosadskim gimnazijama. Oduševljenje mladih generacija tom akcijom nam pokazuje da za knjige ima nade, izjavio je Robert Čoban, organizator i direktor Color Media Communications na početku konferencije.
Direktorka Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, koji je ustanova domaćin ovogodišnjeg Book Talka, pozvala je prisutne da tokom konferencije obiđu vredne postavke sve tri kulturne tačke na Trgu galerija.
– Zakoračili smo u drugu deceniju ove konferencije, mesta okupljanja ljubitelja knjige i kulture. Dobro došli ste u sve tri ustanove ovde na Trgu, da pogledate naše postavke i uživate u umetnosti, izjavila je Milana Kvas.
O neraskidivoj vezu knjige i umetnosti, govorila je u uvodnom obraćanju i Tijana Palkovljević Bugarski, direktorka Galerije Matice srpske.
– Veza između knjiga i umetnosti je toliko velika da bismo mogli organizovati posebnu konferenciju na tu temu. Čestitam na 10 godina predanog rada na razvoju knjige i književnosti, jer knjige nikada neće izaći iz mode, rekla je upravnica GMS.
U ime kolektiva Galerije likovne umetnosti Poklon-zbirka Rajka Mamuzića na konferenciji se obratila Maja Stojanac, koja je podsetila na to koliko je sam Rajko Mamuzić voleo knjige, s obzirom na to da je bio student književnosti.
– Ova jubilarna konferencija je u potpunosti u duhu našeg kolekcionara Rajka Mamuzića. Od tog vremena do danas, nepromenjivo je to da su književnici prijatelji kuće i naši dragi gosti. Koliko nas knjiga generacijski povezuje, govori i vaša akcija deljenja knjiga u gimnazijama, navela je Stojanac.
Na prvom Book Talk panelu regionalnih izdavača knjiga, govorili su Boris Maksimović, Zoran Hamović, Nenad Šaponja i Peđa Kresojević. Oni su izneli svoja mišljenja i iskustva o uticaju digitalnih promena na književnost i izdavaštvo, o konzumentskim navikama generacija rođenih nakon 2000-te godine, kao i o drugim temama koje muče njihovu industriju.
– Mi umetnici imamo žudnju da svi čitaju, to je naše pravo. Danas imamo one koji biraju da budu obrazovani i one koji biraju da ne budu obrazovani. Izazovnost se ogleda u tome da li ćemo ljude podsticati na obrazovanje, ili ćemo prepustiti u duhu demokratije da svako radi ono što želi. Čitaju ekstremno dobro vaspitani, jer danas je veliki izazov čitati na tabletu ili telefonu, ali treba da budemo svesni da ne možemo da ukinemo civilizacijski pomak. Mladi čitaju gluposti, treba im stvoriti atmosferu da mogu da čitaju preko novih tehnologija, a da pred sobom imaju izuzetan sadržaj, istakao je Hamović.
Prema rečima Nenada Šaponje, glas izdavača se gotovo ne čuje, osim na tribinama, odnosno konferencijama poput Book Talk-a.
– Redukcija knjiga je redukcija znanja. Svaka knjiga je iskušenje, zato nije lako biti izdavač. To je slično kockanju, ulazite u nešto, pravila se menjaju svaki čas i niste ni u šta sigurni. Sa druge strane, velika je sreća biti pisac. Pisac treba da bude adekvatno nagrađen, izdavač treba da bude stimulisan da traži dobrog pisca da objavi dobru knjigu, a čitalac će se naći. Na tome država treba da radi, naveo je Šaponja.
Boris Maksimović, pisac iz Banja Luke mišljenja je da u Srbiji mnogo više ljudi koji čitaju, kao i da je u književno-izdavačkom segmentu kod nas bolja situacija nego u mnogim zemljama u regionu.
S obzirom na to da knjiga na papiru koje nestala postojanjem onlajn knjiga, ona ima šanse da opstane, ali su neophodne korenite promene, smatra Peđa Kresojević.
– Mora da postoji jasna, nedvosmislena i opipljiva podrška države. Cene knjiga ne prate skok ostalih cena, danas koštaju kao dve ili tri kafe u restoranu, a naš posao je mnogo veći od te cene. Onda dolazite do toga da se pitate da li smete da podignete cene, izjavio je Kresojević.
O knjizi “Zavod” tokom razgovora 1 na 1 razgovarali su Gordana Nonin i scenarista, režiser i književnik, Goran Marković. Njegov roman govori o isprepletenim odnosima nekadašnjeg direktora “Politike” Vladislava Ribnikara, njegove tadašnje supruge i pozorišnog reditelja Huga Klajna. Za naslov romana izabrana je reč “Zavod”, kao skraćeno ime “Zavoda za lečenje hladnom vodom, elektricitetom, švedskom gimnastikom i masažom”, koji je postojao u Beogradu između dva svetska rata, a koji je ujedno i bio mesto susreta Huga Klajna i Stane Đurić Ribnikar. Ujedno, Marković je najavio da piše novu knjigu, koja će žanrovski biti fikcija i čija premijera tek sledi.
Da li smo zaboravili po mnogima najvećeg novosadskog pisca 20. veka? Na stogodišnjicu Tišminog rođenja, šta nas u Novom Sadu podseća na njega i šta bi Tišma danas rekao Novosađanima, razgovarali su učesnici drugog panela: Dragan Prole, Ruža Perunović, Vladimir Gvozden i Srđan Orsić.
Novi Sad nije još uvek svestan da nema većeg pisca od Aleksandra Tišme, smatra Ruža Perunović.
– Tišma je zaista veliki povod i tema, a njegovo delo je izazov za čitanja i razgovore kojih nema mnogo. Imam utisak da je Tišma čitaniji u evropskim, nego u novosadskim domovima, iako je na privatnom i profesionalnom nivou neodvojiv od Novog Sada. Njegovi najpoznatiji romani i pripovetke obiluju detaljima iz Novog Sada, koji mu je bio dovoljan da razume širu sliku sveta, odnosno, Novi Sad je bio uzorak koji je trebalo da nam pomogne da se suočimo sa kolektivnom odgovornošću, dodala je ona.
– Postoje paradoksi koja se tiču Tišminog stvaralaštva, a to je izrazito mračna antropologija. Sa Tišmom često dolazimo u sukob, on je bio i najveći kritičar Novog Sada. Smatrao ga je za izrazito malograđanski grad, sa veoma skromnim kulturnim potrebama, rekao je Dragan Prole.
Tišma bi trebalo da zaživi u svesti građana Novog Sada, kako kroz književnost, tako i kroz tematske ili biciklističke ture, izjavio je Srđan Orsić i dodao da je Tišma u našoj književnosti zasad zastupljen u jednoj knjizi.
– Moja ideja je da u prvu knjigu uvrstim samo dela koja jesu publikovana više puta, ali su najreprezentativnija. Izdvojio sam pripovetku “Bez krika”, njegove najbolje romane, a možda sam se ogrešio o njegovu poeziju jer nije bilo tehničkih uslova. Ne treba zaboraviti njegov dnevnik, tvrdi Orsić.
O Aleksandru Tišmi kao putopiscu govorio je Vladimir Gvozden, koji je rekao da je Tišma bio svedok vremena, u dubinskom smislu.
– Tišma je govorio o nečemu o čemu se ne govori, a to je traumatično iskustvo istorije. Kod njega je prikazan jedan svet koji suštinski nije u redu, Tišma taj svet istorijske traume dočarava kroz individualne sudbine, a kao kolektivne činjenice. On se opire spomeničkoj kulturu i teško uklapa u dominantne radnje. Kad se posmatra njegova geneza kao pisca, on smatra da je za njegovo formisanje bilo ključno putovanje u srednju Evropu, tj. “u srce evropske tame”. Nakon toga je rekao “ja sam pronašao svoj put i temu, a to je jevrejska tema. Ostao sam živ u Drugom svetskom ratu, ali te žrtve su moje teme. Mislim da Tišma nikad neće biti kanonizovan kao drugi pisci, baš zbog svoje jedinstvenosti, navodi Gvozden.
Drugog dana konferencije, paneli će biti realizovani u Galeriji Matice srpske i Galeiji likovne umetnosti Poklon zbirci Rajka Mamuzića.
Detaljan program i satnicu možete pogledati na linku: http://communications.rs/booktalk2024/
Foto: Mladen Sekulić
Galerija:
