Ovim je završena konferencija “Serbia Goes Green 2017“. Vidimo se 2018!
Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, a ovo su rezultati:
Vladimir Jevtić: Drvna biomasa je zgodna jer se koristi otpad. Milion i 300 hiljada kubika otpada drva imamo u Srbiji koje može da se koristi. Desetak godina kod nas postoji tendencija rasta korišćenja biomase. Mislilo se na svaki detalj, u smislu praćenja parametara sagorevanja, dodavanja vazduha, jer inteligentna automatika omogućava da možete sa bio kog mesta da pratite proces i da možete sa njim da upravljate, a sa druge strane ekološki detalj je najbitniji. Prepoznat je trend korišćenja biomase i ima svoje mesto na tržištu, a i svest ljudi se podiže. I rentabilno je, u određenim slučajevima.
Vladimir Janković: Naša organizacija se bavi prvenstveno promocijom i učenjem kako se koriste obnovljivi izvori energije. Cena jedne elektrane od 5 kilovata je oko 15.000 evra. Ona mora da se uveze, jer mi to ne proizvodimo. Fotonaponska ćelija treba da radi tri godine da bi proizvela energiju koja je utrošena za njenu proizvodnju. Ako napravite tu elektranu za svoje potrebe trebaće vam 40 godina da tu elektranu otplatite. Kada se napravi jedan mali sistem za zagrevanje vode on košta oko 1.500 evra. Minimum 10 godina trebaće vam da vam se taj sistem isplati. I nije ni čudo zašto se taj obnovljivi izvor energije ne koristi kod nas jer je neisplativ, jer je struja jeftina.
Danijela Isailović: Kompanija Elicio je belgijska kompanija, poslednjih godina je prepoznala značaj obnovljivih iznova energije i proširila svoju delatnost i na ovu oblast. 2014. je preuzeo vetroparkove Malibunar i Alibunar i prošle i ove godine smo došli u tu fazu da sa sigurnošću možemo reći da ćemo imati izgrađene vetroparkove. Ukupna vrednost obe investicije oko 90 miliona evra.
Sledi PANEL 3 / Obnovljivi izvori energije- šta sve možemo?
Moderator: Milica Milosavljević, glavna i odgovorna urednica eKapije
Učesnici:
Danijela Isailović, kompanija Elicio (vetroparkovi Malibunar i Alibunar)
Vladimir Janković, Centar za promovisanje, razvoj i primenu obnovljivih izvora energije CENTRALA
Vladimir Jevtić, dipl. ing. maš. Biomasa grupa
Nemanja Nešković: Wild Serbia je avanturistička agencija koja posluje po principima eko-turizma. Nastali smo 2009. godine i pioniri smo u ovoj oblasti turizma. Aktivnosti delimo na lagane i adrenalinske. Od aktivnosti praktikujemo lagane šetnje do onih ne baš običnih šetnju, tu je i kajak, jahanje konja, biciklizam, safari ture, do nekih više adrenalinskih tura, zip line, penjanje, kajaking. Glavni fokus nam je Srbija i trudimo se da promovišemo manje poznate destinacije. Tu je neizostavni Beograd koji ima najviše stalnih gostiju i za njega smo razvili poseban program Belgrade Adventure i tu su ture kajakom oko Ratnog ostrva i tura Šest mostova. Sve aktivnosti u Beogradu dosta posećuju i korporativni klijenti. Trudimo se da svaki od programa razvijamo i unapredimo. Organizujemo i višednevne programe i po Balkanu.
CASE STUDY 5 / Nešto drugačiji odmor – ekoturizam
Nemanja Nešković, preduzetni avanturista, Wild Serbia
Ljubiša Vukadinović: 90% svog vremena provodimo u zatvorenom prostoru, to je činjenica. Čak 90% anketiranih u Evropi misli da je kvalitet vazduha veoma bitan i da je iznad proseka bitna količina svetlosti koju dobijamo u toku dana. Kako je to bitno i gde se mi tu pronalazimo? Od samog početka, kada je rađena vizija o krovnom prozoru, pričali smo o imenu. Ime Velux prestavlja Ve od ventilacija i Lux od svetlosti i na tome radimo 75 godina. Pravimo proizvode koji isporučuju dovoljnu količinu svetlosti, dovoljnu količinu vazduha. Naša vizija je da isporučimo svetlost, svež vazduh, da stvaramo uslove života koji podrazumevaju koriščenje ovih stvari i da kroz oči kupaca budemo prepoznati kao lideri. Deo smo alijanse Active House. Active House ima cilj da stvori bolji životni prostor za stanovanje ali da ne naruši prirodu i balans. Dati više u eksploataciji nego što se uzima. Aktivna kuća ima tri principa: konfor, energiju i okruženje. U sredini je korisnik. Po sistemu aktivne kuće učestvovali smo u 25 različitih projekata. Testiramo, sakupimo sve negativne i pozitivne aspekte eksperimenta i dobijamo proizvod koji nudimo našim korisnicima.
Sledi CASE STUDY 4 / Aktivna kuća: Pozitivan uticaj na životnu okolinu
Ljubiša Vukadinović, VELUX sales manager za Srbiju
Dragica Branković: Sama činjenica da Grad Novi Sad ima poseban organ za zaštitu životne sredine daje vam odgovor na pitanje kakav je odnos Grada prema ovoj oblasti. Gradska uprava, osim što je poseban organ, ima i zavidne kadrovske kapacitete za borbu sa svim izazovima. Grad Novi Sad ovu upravu ima od 2003. godine. 2015. godine Grad je doneo Program zaštite životne sredine za desetogodišnji period i to nije posao već proces. Moram prvo da se osvrnem na medije. Često se daju ocene o stanju životne sredine zasnovane na nedovoljno sagledanim argumentima. Često se na osnovu toga i donose odluke na preduzimanju mera i aktivnosti. Da bi sve to izbegli i poštujući principe EU doneli smo ovaj program. Ovaj proces podleže stalnoj reviziji i obnovi. Različiti sektori i zainteresovani subjekti učestvovali su u pravljenju programa, a ovo je među prvim programima ovakvog tipa u Srbiji. Prvo smo sagledali stanje životne sredine i definisali probleme. Za rešavanje nekih problema su potrebna značajna sredstva, a za pojedine nisu čak ni potrebna sredstva već donošenje nekih odluka.
CASE STUDY 3 – Zeleni grad
Dragica Branković, pomoćnik načelnika gradske uprave za zaštitu životne sredine
Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, ovo su rezultati:
Branko Dunjić: Mi radimo na Tehnološkom fakultetu od 2007. godine i mi pokušavamo da našoj privredi damo neke alate koje ove kompanije koriste da postignu ove ciljeve. Itekako se oseća promena u ovih 10 godina koliko Centar postoji. Ne želim koristim neka opravdanja, ali naša privreda je u dosta lošem stanju dočekala sve ovo. Posle 2000. godine počinje naše ponovno uključivanje u svet, posle sankcija i svega što se dešavalo. Mi smo sada u jednom periodu kada treba da se skoči pet metara iz mesta da se to postigne.
Saša Jovanović: ’60-ih godina je Velux grupa dala sebi cilj da bude model kompanija. To znači da i u proizvodnji i od svojih dobavljača i partnera, zahtevamo određene norme i određene ciljeve. Jedan cilj koji je zadat i koji je ostvaren jeste da Velux grupa emituje 15% manje CO2 od granice u Evropskoj uniji.
Darko Babić: Mi smo velika kompanija sa 500 miliona zaposlenih, radimo u svim zemljama sveta. Naša odgovornost za svet u kome živimo je vrlo velika. Pojavila se ekološka svest u ovako velikoj korporaciji i to je samo jedan segment u našoj društvenoj odgovornosti. ’90-ih smo počeli više da vodimo računa o tome. Naš prvi korak, istorijski pomak bio je 2007. kada smo pokušali da kvanitifikujemo koliko štetimo okolini i onda smo videli da je to strašno i odlučili da redukujemo do 2020. emisiju štetnih gasova za 30%. I to smo uspeli da uradimo 2016. i bili veoma zadovoljni. I onda odlučili da postavimo nove ciljeve.
Jovana Mehandžić Đurđić: IKEA je sebi zacrtala stroge ciljeve i velike standarde koje treba da ispune svi dobavljači da bi imali što manji negativan uticaj na životnu sredinu. Mi to radimo decenijama unazad tako što smo stalno osmišljavali bolje načine da proizvodimo i konzumiramo resurse. Od tog pljosnatog pakovanja, koje u smislu transporta zauzima manje prostora, da optimalnije koristimo kamion, i onda kamion ide manje puta. U samom koraku dizajnu i osmišljavanju proizvoda mi razmišljamo kako ćemo ga pakovati. A sada nudimo sve više i proizvode koji kod kuće omogućavaju da se živi što održivije i sa manje korišćenja resursa, energije.
Sledi PANEL 2 / Ekološki svesne kompanije u svetu i kod nas
Moderator: Marina Kosanović
Učesnici:
dr Branko Dunjić, direktor Centra za čistiju proizvodnju Srbije
Jovana Mehandžić Đurđić, Sustainability Manager SEE Ikea
Darko Babić, country manager DHL Srbija
Saša Jovanović, area manager, VELUX
Predrag Božović: RENEXPO Water & Energy je najveći internacionalni sajam i konferencija na teme obnovljivih izvora energije, zaštite životne sredine, vode i inovacija. Ove godine na sajmu će biti 120 predavača iz različitih oblasti. Koncept sajma je povezivanje svih arena – industrije, akademije, nauke, investitora, organa državne uprave i lokalne samouprave, transfer znanja i dobre prakse i Investitorska biznis loža. Sajam će trajati tri dana, a više možete saznati na sajtu www.renexpo-belgrade.com
dr Predrag Božović predstavio je RENEXPO Water & Energy
Juan Šilenšerna: Vrlo je zanimljivo slušati prezentacije i panele, a ja ću govoriti o tome kako to može postati deo pozitivnog razvoja, a da ne bude stresno. Izazovi sa kojima se srećete u Srbiji su vrlo realni, jer vrlo često govorimo o svemu ovome i u globalnim izazovima. To su vizije, i ambasador je govorio o tome. Mnogi ljudi su danas već pričali o tim vizijama i budućnost se teško može predvideti. Ako gledate istraživanja, mnogi mladi ljudi u Evropi gledaju na društvo koje neće postati bolje. Ja verujem da postoje razlozi za optimizam i promene i prilike koje danas imamo u vezi sa održivošću. Imamo vrlo složenu arenu u svetu. Klima je samo jedno od tih pitanja, možemo da govorimo o zemljištu, biodiverzitetu… sve je to veoma povezano. Treba da razumemo da je zelena revolucija omogućila da hranimo 7 milijardi ljudi u istom trenutku. Imamo ogromna uništenja i ogromne napore u vezi sa zemljištem, to su ključni uticaji. Imamo mnoge filmove u vezi sa ovim, predskazanja sudnjeg dana, uništenja zemljišta. Da li je to stvarno budućnost, šta možemo uraditi sa tim? Imamo mnogo mogućnosti da preduzmemo korake, jer ovo jeste moguće. Prevođenje globalnih pitanja na lokalna je veoma teško, treba posmatrati na makro nivou. Uz podršku Švedske mi smo počeli nešto što se zove Nova ekonomija klime. Postoji 17 ciljnih oblasti i one se odnose na sve od ljudskih prava, siromaštva, različitih pitanja održivosti. Ciljevi su stavljeni makro skalu, a treba ih prevesti na nacionalni plan.
Sledi CASE STUDY 2 “How environment sustainability can be a driver for positive development?”
Juan Šilenšerna, Executive Director of the Stockholm Environment Institute
Milica Valtner: Marbo product izuzetnu pažnju posvećuje zaštiti životne sredine kroz inovativne projekte. Jedan od njih je nadogradnja tretmana otpadnih voda. Ovim projektom je postignuto – potpuno prirodna dehidratacija mulja, smanjenja je upotreba električne energije i potrošnja hemikalija je potpuno eliminisana. Bioremedijacija je potpuno prirodan način oporavka opterećenog i vodom zasićenog mulja uz pomoć živih organizama. Eksperimenti u laboratijskim uslovima izvedeni su na uljanoj repici i pšenici. Projekat je podeljen u tri faze, prva je prekrivanje zemljišta folija, druga sejanje pšenice i treće žetva pšenice i zasejavanje trave. ReCon program – očuvanje resursa, jeste Pepsico program sa kojim je fabrika u Magliću dobila brojne nagrade. Od 2009. godine do sada učinjene su znatne uštede u potrošnji vode, čak do 64%, a do 43% uštede u potrošnji energije. Fabrika koristi vodu iz sopstvenih bunara.
Sledi CASE STUDY 1 “Inovativna rešenja u korišćenju alternativnih izvora energije”
Primeri dobre prakse kompanije MARBO PRODUCT prezentuje Milica Valtner, menadžer kontrole kvaliteta Marbo Product
Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, ovo su rezultati:
Zvezdan Kalmar: Uzak vremenski horizont u kojem mi razmišljamo i kolaps vrednosti, dovode nas do toga da otvaramo pitanja da li vredi ekološki proizvoditi. U Srbiji postoje fabrike u kojima je podrazumevana stvar da radnici neće doživeti penziju zbog zagađenja. Životna sredina je pokazatelj uspešnosti ili neuspešnosti ostalih politika. Mi ne vidimo da je zatvaranje destruktivnih industrija zapravo potencijal u onim sektorima koji su održivi. Životna sredina je opcija, potencijal za razvoj, moramo da budemo svesni da je ušteda energije borba za životnu sredinu. Zašto je teško generisati višak vrednosti u našoj industriji s kojom bismo bili u mogućnosti da vratimo kredite, da generišemo sredstva za projekte… to je pitanje koje treba postaviti.
Dejan Anastasijević: Živeo sam u Beču gde je vazduh potpuno čist, iz toplane izlazi samo vodena para i vazduh je bukvalno kao u bečkoj šumi, a u samom centru grada. Brisel je takođe grad u kojem se jako vodi računa o tome. Ne postoji svest o tome, a delom je krivica i moje profesije. Ili se mediji ne bave time ili se bave na loš način. Nažalost, za mnoge moje kolege je atraktivnije da ponavljaju tu priču o uranijumu, nego da odu u Obrenovac i vide kako je tamo, da pišu o kvalitetu vazduha u Pančevu, Boru. U javnosti preovladava da je zaštita životne sredine tema za bogate, dokone… Ono što je stvarno potrebno jeste sistemski pristup.
Goran Sekulić: Ova oblast 27 se često izdvaja kao najkompleksnije poglavlje i ja bih se nadovezao na gospodina Bajčetića. Po meni je najvažniji problem svest i nedostatak podrške. Zaštita životne sredine i dalje nije tema u Srbiji. Ja ne želim da taj ceo prosces posmatramo čisto tehnički i administrativno. Radi se o našem zdravlju, kvalitetu života, životnim temama i ne mogu ni da shvatim zašto to ne shvatamo tako. Ono od čega živimo trenutno nije na stolu u Srbiji.
Ratko Bajčetić: Mi smo na Balkanu, to je uvodni deo. Trenutno se nalazimo na samom začelju što se tiče svesti o životnoj sredini i mislim da je svest najveći problem, pored ovog finansijskog dela. Novac treba racionalno da se raspodeli u ovom procesu, on mora da da svoje efekte, ali bez svesti on neće ići tako lako. Moramo raditi na podizanju svesti o zaštiti životne sredine. To je pitanje našeg opstanka na planeti.
Sledi prvi panel “Kvaka 27: Kako zahtevi, prakse i sredstva iz EU mogu pomoći Srbiji da bude uređenija i čistija zemlja”
Moderator: Olivera Stefanović Stanković, PRoglas
Učesnici:
dr Ratko Bajčetić, potpredsednik Zelene stranke
Goran Sekulić, policy officer Koalicija 27
Dejan Anastasijević, novinar
Zvezdan Kalmar, predstavnik Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji grupa za poglavlje 27
Jan Lundin: Velika mi je čast da danas stojim ispred vas na otvaranju veoma važne konferencije. ONa će pokazati šta je Srbiji potrebno u procesu održivog razvoja. Švedska je veoma uključena u ove primere, probleme. Ovo je put ka otvaranju Poglavlja 27, upravljanju vodama, zaštitom prirode, klimatskim promenama, svim onim stvarima koje su deo integracije Evropskoj Uniji. Ovo su ekstremno važna pitanja za Srbiju. Najteži odeljak koji treba da se otvori, ako pogledamo ključne zakonske propise. Prečišćavanje vode, možda nije zastupljeno više od 10%, a po zahtevima EU treba da iznosi 90%. To su veliki izazovi za sve zemlje. To je dugoročan proces, bitno je da napravimo značajan napredak, jer se taj proces neće brzo završiti. Ne želim da se previše fokusiram na probleme, ova konferencija se fokusira na perspektive i rešenje problema. Ne moramo biti zadovoljni postojećom situacijom, ali ako pogledamo u budućnost možemo da otvorimo potpuno novi deo ekonomskog razvoja. Švedska radi na gorivima, ekonomskim pitanjima, do sredine ovog veka nadamo se da ćemo ih rešiti. Pokušavamo da se bavimo fosilnim gorivima, radimo na ovom pitanju već dugo vremena. Srbija svakako može da se uhvati u koštac sa svim tim problemima i mi ćemo obezbediti pomoć.
Konferansije Ivona Pantelić, pozdravila je prisutne i najavila ambasadora Švedske, Jana Lundina, koji otvara drugi po redu “Serbia Goes Green”
Druga po redu konferencija o održivom razvoju povodom Dana planete Zemlje “Serbia Goes Green“, u organizaciji Color Press Grupe i magazina “Diplomacy & Commerce“, održava se danas u hotelu Crowne Plaza u Beogradu, u sali Atlantic.
Tokom četiri panela i dve studije slučaja, učesnici će razgovarati o izazovima Srbije ka ispunjenju zahteva iz Poglavlja 27 procesa pridruživanja EU, organskoj proizvodnji i njenoj ulozi u celokupnoj privredi, obnovljivim izvorima energije, ekoturizmu, ekološkim kućama i ekološki osvešćenim kompanijama.
Kompletan program pogledajte na zvaničnom sajtu www.color.rs/serbiagoesgreen2017
