Danas je u Narodnoj skupštini Republike Srbije održana godišnja The Economist konferencija “Svet u 2022”. Pred brojnim članovima diplomatskog kora, predstavnicima državnih institucija, lokalnih samouprava, kompanija i medija, veliki broj zvaničnika je dao svoje zaključke o godini koja se završava i svoja predviđanja u kom pravcu će Srbija ići u narednom periodu kao i preporuke koji potezi bi bili dobri za dalji napredak i razvoj.
Na otvaranju konferencije su govorili: Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine R. Srbije; Aleksandar Vučić, predsednik R. Srbije koji je i zvanično otvorio konferenciju; Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka za rudarstvo i energetiku; Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja; Darija Kisić Tepavčević, ministrarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda; Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija (UN); Dejana Kostadinova, direktorka UNICEF-a; Frančeska Boneli, šefica Predstavnistva UNHCR-a i Alessandro Bragonzi, šef regionalnog predstavništva EIB za Zapadni Balkan. Više o njihovim izlaganjima možete pogledati na linku.
U prvom panelu „Brave New World: kako će svetski poredak izgledati u 2022“? govorili su Nj.E. Tomas Šib, ambasador Nemačke, Nj.E. Šan Maklaud, ambasadorka Velike Britanije, Nj.E. Džajlz Norman, ambasador Kanade, Nj.E. Pjer Košar, ambasador Francuske i Nj.E. Amr Aljowaily, ambasador Egipta u Srbiji a pridružiće im se i Nebojša Košutić, v. d. pomoćnika ministra spoljnih poslova i šef Sektora za EU kako će izgledati svet u narednoj godini. Kroz diskusiju ih je vodio Žikica Milošević, gl. i odg. urednik The Economist-a.
Ambasadori su iz ugla država iz kojih dolaze dali predviđanja i odgovore na ključna pitanja za dalji razvoj međunarodnih odnosa. Pored borbe sa pandemijom kovida 19 koja i dalje dovodi u pitanje sve planove svih država sveta, očekuju nas nove alijanse i pravljenja saveza ispred zajedničkih ekonomskih, bezbednosnih i političkih ciljeva, epilog aktuelne energetske krize, nove vlade i etabliranje novih zvezda na međunarodnom nebu. Ono što je sigurno da samo saradnjom možemo doći do stabilnosti koja je neophodna za dalji razvoj svih svetskih zemalja.
U drugom panelu Privreda pre i posle pandemije: izazovi u 2022. govorili su predstavnici bilateralnih komora i poslovnih asocijacija, Zoran Petrović, predsednik AmChama, Dr David Landsman, predsednik Britansko-srpske privredne komore, Dragan Stokić, predsednik Francusko-srpske privredne komore, Giorgio A. Marchegiani, predsednik Komore italijansko-srpskih privrednika, Oliver Lepori, izvršni direktor Japanske poslovne alijanse u Srbiji i Simon Savsek, ekonomista iz EIB-a pkoji su probali da daju odgovore na pitanja o kretanjima srpske privrede u narednoj godini, Marku Andrejiću, odgovornom uredniku Biznis.rs i moderatoru panela.
Nakon panela, studiju slučaja kompanije Telekom Srbija prezentovala je Natali Delić, direktor direkcije za strategiju i digital na temu – Digitalni ekosistemi kroz inovacije i partnerstva.
“Digitalno doba zahteva novi pristup poslovanju. Građenje digitalnog ekosistema je odgovor na izazove digitalnog doba gde bi partneri putem digitalnih platformi komunicirali i uspostavljali nove modele saradnje kroz automatizovani proces gde bi usluge mnogo brže bile plasirane do korisnika” – navodi Delić. Telekom Srbija je u najboljoj poziciji da bude spona između svih aktera na tržištu i time da svoj doprinos digitalizacije Srbije.
Iz kompanije Egzakta Nenad Pešić je govorio na temu “Lokalizacija srpske privrede”.
“Smatramo da je Republika Srbija trenutno na prekretnici na kojoj je neophodno doneti pametnu i ispravnu odluku. Smatramo da je pravi put upravo lokalizacija srpske privrede. Lokalizacija je proces strateškog usmeravanja privrede ka razvoju lokalnog poslovanja. Uspešno provođenje lokalizacije moguće je isključivo na jedan struktuiran način i ukoliko učešće u samoj lokalizaciji budu uzele sve zainteresovane strane. Sistematičan razvoj poslovne klime, privrede i potrošača će omogućiti Srbiji da postepeno krene u Lokalizaciju. Mi u Egzakti smatramo da lokalizacija treba da bude razvijena u okviru Nacionalnog plana za transformaciju privrede korak po korak, prema predloženoj metodologiji” – zaključio je Pešić.
Učesnici ovog panela su povoljno ocenili investicionu klimu u Srbiji s tim da prostora za dalji napredak i dalje ima. Srbija i dalje održava svoju poziciju zemlje u kojoj je stepen stranih investicija na zavidnom nivou s tim da tekuća pitanja i okretanje cirkularnoj ekonomiji ostavlja prostor da se dalje mora raditi na unapređenju i zakonodavnog okvira i dalje jačanje finansija kako bi slika koju Srbija šalje u svet bila još snažnija.
U trećem panelu Šta posle 2021: Globalni izazovi i lokalna iskustva moderirala je Dragana Korica, izvršna direktorka, Saveta zelene gradnje Srbije, a ovom prilikom, zajedno sa učesnicima je razgovarala na temu zelene ekonomije i održivog razvoja. Njeni sagovornici su bili: Stylianos Tsoktouridis MSc, Managing Director of Alumil YU Industry A.D., Dušica Gaković, Project Lead, Deka inženjering doo, Jovana Cvetković, direktorka za razvoj, tehničke operacije I inovacije, MPC Properties, Tijana Koprivica, direktorka održivog poslovanja, Delta Holding i Aleksandar Ranđelović, ekspert za lizing, GEFF Srbija lizing.
Stylianos Tsoktouridis MSc, Managing Director of Alumil YU Industry A.D. rekao je da Alumil Grupa ima iza sebe više od 32 godina punih inovacija i kreativnosti jer kao multinacionalna kompanija sa više od 28 podružnica širom sveta razvili smo zelenu kompanijsku svest i dinamičnu ekološku agendu, počevši od proizvodnih procesa do dizajna finalnih proizvoda.
“Pratimo klimatske promene i svoje aktivnosti usklađujemo sa najnovijim zahtevima nadležnih organa. Kao članovi Saveta za zelenu gradnju Srbije pokušavamo da indirektno utičemo na podizanje svesti društva o ovoj temi. Međutim, primenom naših sistema koji obezbeđuju ekološku deklaraciju proizvoda može se obezbediti maksimalna energetska efikasnost i takođe dobiti LEED zeleni sertifikat” – zaključio je Tsoktouridis.
Predikcija Nebojše Katića, istaknutog ekonomskog analitičara šta možemo da očekujemo da će se desiti naredne godine je da “centralne banke su najavile, govorimo o najvećim evropskoj i američkoj, da će negde pri kraju prvog kvartala 2022. prekinuti sa štampanjem novca. One štampaju novac tako što otkupljuju ogromne količine hartija od vrednosti koje države prodaju. Ako se to dogodi kao prvi korak, doći će do porasta kamatnih stopa. To podrazumeva da nema velikih iskakanja kad je u pitanju stopa inflacije. Ono što najviše brine kada gledamo iz ugla domaćeg tržišta je da će kada dođe do porasta kamatnih stopa da će najviše biti pogođene države u razvoju, da će kod njih doći do bržeg rasta nego kod zapadnih država i kad se to bude dogodilo videćemo koliko su sistemi zaduženi i koliko je teško svoje dugove servisirati” – upozorio je Katić.
Joan Hoey the Economist u svom Pogledu iz Londona osvrnula se na aktuelnu situaciju u svetu, od energetske krize, prvih posledica Bregzita, jačanja novih centara moći, ekonomskim previranjima i velikim promenama koje možemo očekivati u globalnim međunarodnim odnosima i gde će Velika Britanija juriti svoju novu značajnu ulogu.
Na globalnom nivou dešavaju se vrlo intenzivne promene u čije centru se nalazi Kina. Dolazi do stvaranja novih saveza, trenutno najaktivniji I najprogresivniji su SAD- Velika Britanija- Australija i Japan-Indija-Australija- SAD gde imamo za cilj pomeranja balansa moći u pacifičkom regionu koji je jako dugo u disbalansu. Ovo je veliki iskorak Velike Britanije na polju međunarodnih odnosa gde se pokušava etablirati kao relevantan faktor van granica Evropske unije.
Konferencija je održana uz podršku Ministarstva kulture i informisanja a svoj doprinos su dali i Evropska Investiciona Banka, Srbijagas, Telekom Srbija, Egzakta, Alumil i Coca-Cola.
Celu konferenciju možete pogledati na YouTube kanalu Color Media Communications.
Foto: Goran Zlatković
