Konferencija “The Economist: Svet u 2018.” održaće se 14. decembra u Domu Narodne skupštine Republike Srbije u Beogradu.
Kao i ranijih godina, Color Press Grupa, koja je organizator konferencije, okupiće čelne ljude Vlade Srbije, Vlade Vojvodine, ambasadore, ekonomiste i vodeće privrednika iz Srbije i regiona.
U prvom panelu pod nazivom Brave New World – Evropa i svet pred izazovima terorizma, globalnog zagrevanja i potencijanih novih kriznih žarišta, učestvovaće ambasadori, među kojima i Nj.E. Attila Pinter, ambasador Mađarske, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:
Koji su to izazovi sa kojima će se ovaj region najviše susresti u 2018. godini?
– Smatram, da će izazovi sa kojima se suočio region u 2017-oj, postojati i u 2018. godini. S tim u vezi mislim da je važno da se održi stabilnost i bezbednost regiona. Samo se u toj situaciji može obezbediti da zemlje regiona nesmetano nastave svoj put do punopravnog članstva u Evropskoj uniji i da postignu privredni rast, koji će obezbediti rast životnog standarda stanovništva. Stabilnosti regiona međutim, pored zemalja regiona mogu doprineti i druge sile. I u tom kontekstu smatram bitnim odgovorno ponašanje svih lidera i političke elite u svakoj zemlji.
Kako gledate na ekonomska kretanja na ovim prostorima? Da li smatrate da i tu može biti izazova u narednoj godini?
– Zemlje u regionu postigle su znatan ekonomski rast proteklih godina. Nadam se, da će se tempo tog rasta održati i u buduće. Istovremeno za unapređenje ekonomskog rasta nisu neophodne samo strane investicije, nego da vlade i dalje imaju ulogu u tome. Mislim da su u tom kontekstu takođe važne razne investicije u oblasti infrastrukture, koje već u kratkom roku mogu da doprinesu ekonomskom usponu jednog naselja ili regije. Važno je da ove investicije susedne zemlje međusobno usklade, jer na taj način efekat tih investicija može biti znatno veći. Dozvolite da podsetim na to, da je 1. jula 2015. mađarska i srpska vlada sa tom namerom potpisala Memorandum o namerama o investicijama u oblasti infrastrukture.
Da li je migrantska kriza nešto što ponovo može da se pojavi kao izazov zemljama u ovom delu Evrope?
– Mađarska vlada je s tim u vezi 2015. donela više mera, koje su znatno doprinele zatvaranju zapadno-balkanskog pravca ilegalne migracije. Od tada došlo je do čvršće saradnje zemalja regiona. Svi su procenili, da se sa takvom krizom možemo izboriti samo ako zajednički nastupimo. Trenutno nema naznaka da će zapadno-balkanski pravac ponovo biti aktuelan u smislu ilegalne migracije, ali nije isključeno, da se situacija ne može promeni s jednog trenutka na drugi. Želeo bih da naglasim, da rešavanje migracione krize nije zadatak zemalja regiona. Rešenje ovog problema treba tražiti tamo, gde je nastao.
Detaljan program konferencije i uputstvo za prijavu učešća nalaze se na ovom linku www.color.rs/svetu2018
