Konferencija “The Economist: Svet u 2018.” održaće se 14. decembra u Domu Narodne skupštine Republike Srbije u Beogradu.
Kao i ranijih godina, Color Press Grupa, koja je organizator konferencije, okupiće čelne ljude Vlade Srbije, Vlade Vojvodine, ambasadore, ekonomiste i vodeće privrednika iz Srbije i regiona.
Na otvaranje skupa govore:
Pozdravni govor: Maja Gojković, Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije
Otvaranje konferencije:
Aleksandar Vučić, Predsednik Republike Srbije
Igor Mirović, Predsednik Vlade Vojvodine
Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
Case study pod nazivom “Overview / Pogled iz Londona” prezentovaće Laza Kekić, regionalni direktor za Evropu i direktor prognostičkog servisa u Economoist Intelligence Unit-u (EIU) u Londonu, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:
Pre dve godine ste nam rekli da ne postoji izrazito interesovanje stranih investitora za srpska preduzeća. Kakva je slika danas?
– Kretanja ove godine su u skladu sa tim očekivanjima. Strane direktne investicije (SDI) u Srbiji u prvih devet meseci ove godine su veće nego u svim ostalim balkanskim privredama zajedno. I pretpostavlja se da će ukupne SDI u Srbiji ove godine dostići oko 2,4 milijardi dolara. Medjutim, ono što zabrinjava je da su efekti značajnih SDI u Srbiji prilično skromni ako se usme u obzir niska stopa rasta bruto društvenog proizvoda (BDP).
Kako ocenjujete da će se kretati ekonomija u 2018. godini, da li su izazovi na tom polju i dalje isti?
– Privredni rezultati ove godine su razočaravajući i ispod očekivanja. Verovatno da stopa rasta BDP neće dostići ni korigovana predvidjanja od 2%. Vremenske neprilike su samo donekle uzrok podbačaja; važniji uzroci su dugoročni problemi privrede kao što su nedovoljna konkurentnost i niske domaće investicije. Srpske vlasti a i MMF ocekuju značajno ubrzanje u 2018., rast od 3.5%. Economist Intelligence Unit predvidja rast od oko 3%. To se zasniva uglavnom na povoljnim spoljnim uslovima kao što su pojačana tražnja u zapadno evropskim privredama, ali i na osnovu uticaja uspešne fiskalne konsolidacije i labavije monetarne politike na domaću tražnju. Medjutim, značajni su i rizici da se optimistične procene neće ostvariti, pogotovo zbog efektata prejakog dinara i ako se ne ostvari očekivano povećanje investicija.
Da li je i 2018. godina “Godina opasnog življenja”, kako je glasio vaš case study na prošlogodišnjoj konferenciji?
– Geopolitički rizik je ponovo tema moje prezentacije na ovogodišnjem skupu. Takoreći svi rizici na koje sam ukazao prošle godina su i dalje aktueni (u vezi Bregzita, političke krize i populizma u Evropi, migracione krize, terorizma, nestabilnost u Turskoj, rusko-zapadnih odnosa i pretnji na Balkanu). Uz to, nove pretnje u 2018. g. su mogući oruzani sukobi u Aziji i mogućnost da će se Španija raspasti. U mnogo čemu geopolitički rizici u 2018. g će biti veći nego prethodnih godina. Mislim na trku u naoružanju izmedju Rusije i zapada, pokušaji u SAD svrgavanja Trampa, izbori u Italiji, mogući novi izbori u Nemačkoj, kriza odnosa izmedju VB i EU, posledice poraza Islamske države u Iraku i Siriji. Jedna od posledica povećanog geopolitičkog rizika je i negativan uticaj na svetske SDI. Na skupu ću pomenuti i moju empirijsku studiju o tome.
Detaljan program konferencije i uputstvo za prijavu učešća nalaze se na ovom linku www.color.rs/svetu2018
