Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog strateškim aktom Vlade Republike Srbije započelo je tradiciju obeležavanja najznačajnijeg nacionalnog praznika pripadnika romske nacionalne manjine. Nizom programa i aktivnosti održanih u Somboru obeležen je Svetski dan Roma. Skup je otvoren intoniranjem himni “Đelem, Đelem” i “Bože pravde” u izvođenju pijanistkinje Mine Rusché Krajnović.
Gordana Predić, specijalna savetnica potpredsednice Vlade Republike Srbije, predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i ministarke kulture istakla je na otvaranju skupa da je Republika Srbija poslednjih godina načinila iskorake na putu smanjenja jaza i poboljšanja položaja romske zajednice u našoj zemlji, time što je formirano Ministarstvo nadležno za ljudska i manjinska prava. Unapređen je pravni okvir i ogranak Evropskog romskog instituta za umetnost i kulturu.
“Romi su, iako najbrojnija manjinska zajednica u Evropi, i dalje najdiskriminisanija i najmarginalizovanija društvena grupa. Vlada Srbije posvećena je cilju unapređenja celokupnog položaja romske manjine u našoj zamlji. Pristupačnije školstvo, redovna zdravstvena zaštita i suzbijanje siromaštva kroz olakšano zapošljavanje su ciljevi kojima čitavo naše društvo treba da teži. Kada govorimo o diskriminaciji, moramo se setiti tragične sudbine dečaka Dušana Jovanovića ubijenog samo zato što je Rom, ili pak glumca Dragana Maksimovića žrtve nasilnika koji su mislili da je Rom i da zbog toga ne zaslužuje da živi. Ovi primeri, kao i mnogi drugi, na veliku žalost pokazuju da stereotipi o Romima još nisu iskorenjeni, a to moramo da promenimo. Samo zajedno i ovakvim događajima možemo rušimo sve prepreke i predrasude, gradeći društvo tolerancije, razumevanja i jednakosti za svakog od nas”, izjavila je Gordana Predić.
Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u svom obraćanju naveo je da su Romi po broju treća nacionalna zajednica u Republici Srbiji, ali ono što ih izdvaja je da su izuzetno teritorijalno disperzirana zajednica i da žive na teritorijama svih jedinica lokalne samouprave u našoj zemlji, a karakterišu ih i socijalno-ekonomsko-obrazovne, te oni još uvek imaju status ranjive, marginalizovane grupe u našem društvu.
“Posvećuje se velika pažnja unapređenju položaja pripadnika romske nacionalne zajednice, njihovom uključivanju i integraciji u društvo, kroz partnerstvo sa institucijama i organizacijama romske nacionalne zajednice, u saradnji sa brojnim ministarstvima i jedinicama lokalnih samouprava. Naš cilj je postizanje ravnopravnosti i jednakih šansi, koji zahteva angažman zdravstvenog sistema, sistema socijalne zaštite i sistema koji obezbeđuje stanovanje, sektor obrazovanja i sektor antidiskriminacije i drugih. Prošle godine usvojena je nacionalna strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja, za period od 2022. do 2030. godine, a pratećim Akcionim planom”, rekao je Žigmanov.
Nataša Tasić Knežević, narodna poslanica u Narodnoj Skupštini Republike Srbije kazala je da po zvaničnoj statistici u Srbiji živi 147.604 Roma, čiji broj se značajno povećavada. Ipak, Romi žive 15 do 20 godina kraće od proseka, oko šezdeset procenata Roma živi u nehigijenskim naseljima, žene Romkinje su u težem položaju nego muškarci, kao i to da prosečni životni vek Romkinje u Srbiji iznosi svega 48 godina, samo trećina Romkinja završi osnovnu školu, a od ukupnog broja nepismenih u okviru romske populacije su 75 odsto žene. Prekid ili nemogućnost obrazovanja žene Romkinje vodi ka ranom braku ili trudnoći, a često su i žrtve trgovine ljudima, istakla je.
“Mislim da smo svi mi svesni o položaju u kojem se nalaze pripadnici romske nacionalne manjine. Mi kao narodni poslanici, često smo u prilici da se upoznamo sa problemima građana, a veoma često su to upravo Romi. Ove godine smo idući u susret Svetskom danu Roma imali zaista mnogo događaja koji su organizovani na nivou Vlade, Narodne skupštine, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine i lokalnih samouprava. Posebno je značajno da radimo na tome da Romi u što većoj meri učestvuju u državnim organima na raznim nivoima vlasti i da na taj način kroz institucije doprinesu zaštiti prava Roma, svojim učešćem u donošenju odluka”, istakla je Knežević.
“Osmog aprila, 1971. godine, Romi su dobili svoju zastavu i himnu. U poslednjih deset godina vidimo očigledan napredak romske zajednice, pogotovo na polju obrazovanja koje je u stvari od izuzetnog značaja i povezuje i ostale oblasti u kojima je romska nacionalna manjina u Srbiji ugrožena, istakao je Aleksandar Radulović, predsednik Izvršnog odbora Nacionalnih saveta romske nacionalne manjine.
“Položaj Roma postao jedan od pokazatelja stepena demokratizacije društva i željene ravnopravnosti, prema kojoj se dosledno krećemo. Pokrajinska vlada uz podsticajnu saradničku ulogu predstavnika Roma, pre svega Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine i građanskih organizacija, prepoznaju potrebu da se glas romske zajednice čuje u ostvarivanju njihovih interesa i zalaže se za uključenje Roma u sve oblasti ovog života koji u Vojvodini delimo i društva koje svi zajedno stvaramo”, kaže Slađana Bursać, zamenica pokrajinskog sekretara za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice.
Pomoćnik gradonačelnika grada Sombora Branislav Svorcan rekao je da je taj grad ponosan na svoju multinacionalnu sredinu koju čine sugrađani dvadeset i jedne nacionalnosti.
“U našem gradu deluje Savet za međunacionalne odnose koji čine predstavnici Srba, Mađara, Hrvata i Roma, koji brine o stvaranju nacionalne ravnopravnosti i radi na unapređenju iste, svih nacionalnih manjina. Romska zajednica je prisutna u Somboru još od 16. veka, pre dvadeset bilo je gotovo nemoguće videti nekog Roma u državnim institucijama, danas su oni uključeni u sve najvažnije lokalne skupštinske odbore i savete, kao i u rad komisija koje imenuje Grad. Imamo sistematizovano radno mesto koordinatora za romska pitanja, a formiran je Tim za inkluziju Roma. Usvojili smo lokalni akcioni plan za socijalno uključivanje Roma i Romkinja i svake godine opredeljujemo sredstva u našem budžetu koja su usmerena na obrazovanje, zapošljavanje, stanovanje, socijalnu i zdravstvenu zaštitu Roma. Iz budžeta grada finansiramo putne troškove srednjoškolcima, smeštaj i ishranu u domovima učenika, pomoć u nabavci medikamenta i lekova, podržavamo tehničko funkcionisanje kancelarije Saveza romskih nevladinih organizacija Zapadnobačkog okruga i pomažemo i nabavku građevinskog materijala najugroženijima”, kazao je Svorcan.
Tomas Džekson, regionalni projektni koordinator UNDP, istakao je da je glavna i osnovna inicijativa uključenje mladih iz različitih sredina u probleme diskriminacije i govora mržnje, sa ciljem postizanja razumevanja, ravnopravnosti i jednakosti. “Krajnji rezultat treba da bude pozitivan uticaj na živote mladih ljudi, posebno na slobodu mišljenja”, zaključio je Tomas Džekson.
Nakon izjava za medije, u sali Skupštine grada Sombora usledio je interaktivni tematski dijalog o govoru mržnje i diskriminacije. Učesnici su bili Robert Čoban, osnivač kompanije Color Press Group, Nina Mitić, pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Goran Nonković, načelnik zapadno-bačkog upravnog okruga, Rejhan Kurtović, državni sekretar, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i Nataša Tasić Knežević, narodni poslanik u Narodnoj Skupštini Republike Srbije. Dijalogu se priključili su se i Lidija Hornjak, pripadnica rusinske nacionalne manjine, Stanislava Lukić, pripadnica bunjevačke nacionalne manjine i Čarna Martinović, lokalna ombudsmanka Grada Sombora. Moderatorka dijaloga je Ljubica Gojgić.
Program je nastavljen prezentacijom kulturnog dostignuća poznatih Roma i Romkinja koji su „razbili“ stereotipe o Romima širom sveta uz muzičku pratnju na klaviru u izvođenju pijanistkinje Mine Rusché Krajnović. Nakon koktela u Velikoj sali Gradske kuće u Somboru usledili su spektakularni nastupi romskog benda „KAL – Rock´N´Roma” i Zejne Murkić, poznate srpske pevačice romskog porekla.
KAL – Rock´N´Roma, ritam nastao kombinacijom muzike Zapadnog Balkana sa svingom, džezom, bluzom, popom donose jedan sasvim nov i originalan zvuk koji se prima od prvog do poslednjeg akorda. Grupa je nastala 1996. godine. Od tada do danas su odsvirali preko hiljadu koncerata u inostranstvu. Učestvovali su na svim značajnim evropskim festivalima.
Do sada su objavili četiri CD-a: Tradicionalna muzika Srbije, KAL (2006.), Radio Romanista (2009.) i Romologija (2013.). Za KAL i Radio Romanistu, produkciju je potpisao Majk Nilsen, poznat po saradnji sa najvećim svetskim muzičkim atrakcijama poput sastava: Andervorld, Snou patrol, Kjur, Džemirokvaj.
Zejna Murkić, široj javnosti je poznata po učešću u takmičenju Operacija trijumf, dok je popularnost stekla kao članica grupe Luna. Svoj talenat iskazala je kroz komponovanje i pisanje tekstova za sebe, ali i druge izvođače.Učestvovala je na izboru Pesma za Evroviziju ’22, gde se publici predstavila pesmom Nema me i ušla u finale ovog takmičenja. Godinu dana kasnije, ponovo učestvuje na Pesmi za Evroviziju ’23, sa pesmom Rumba, koja je osvojila visoko 7. mesto u finalu takmičenja.
Foto: Igor Đokić
Foto galerija:
