„Može li lepota spasiti svet: Kultura uprkos svemu“, naziv je jednog od panela koji su održani na ovogodišnjoj konferenciji „Svet u 2025“. Šta se to dešavalo u oblasti kulture u Srbiji i šta očekujemo 2025. sa Robertom Čobanom razgovarali su Čarna Milinković, direktorka Muzeja Vojvodine, Stanislas Pierret, savetnik za saradnju i kulturu Ambasade Francuske i direktor Francuskog instituta u Srbiji, Marko Krstić, direktor Etnografskog muzeja u Beogradu, Slavko Spasić, direktor Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, Dušan Jovović, multimedijalni umetnik i Vladimir Pištalo, pisac i direktor Narodne biblioteke Srbije.
Pet godina nakon strašnog požara koji je zahvatio Notr Dam, katedrala je svečano otvorena 7. decembra, a ceremonija otvaranja je samo ujedinila ljubitelje lepote, kulture i umetnosti u stavu da je ta građevina jedan od najvećih simbola nacionalne, evropske i svetske baštine, duboko usađen prvenstveno u svest o nasleđu kod Francuza, naveo je Stanislas Pieret, savetnik za saradnju i kulturu Ambasade Francuske i direktor Francuskog instituta u Srbiji.
– Notr Dam je univerzalni simbol jedne epohe, koja spaja sve nas, ljude svih vera i nacija, ona je simbol večnosti i mnogo više od onoga što mi možemo da shvatimo. U njenoj obnovi su učestvovali svi koji su mogli da doprinesu, naša zahvalnost se ogleda i u tome što je osim Roberta, na svečanu ceremoniju otvaranja pozvan i prvi ministar Srbije, izjavio je Pieret.
Pod drugačijim okolnostima i mnogo ranije, sa željom da nestane sećanje i kultura jedne zemlje, po nalogu Hitlera izgorela je Narodna biblioteka u Beogradu. U požaru je nestalo oko 1400 rukopisa iz perioda od XII do XVII veka, to su ručno pisani dokumenti sa teritorije od Venecije do Konstantinopolja, svetska baština, rekao je Vladimir Pištalo, pisac i direktor Narodne biblioteke Srbije i dodao da je obnova jednospratnice na Kosančićevom vencu važna velikom broju ljudi, uključujući i Nemce.
– Ogroman je politički i kulturni kapital, a ulaganja su relativno mala. Samo prisustvo Nemaca u biblioteci u prethodnom periodu znači interes za tu temu. Oni su priložili nekih 500.000 evra da budu tamo. Za ono što nama treba to nije dovoljno, ali nema veze, neka budu učesnici u onome što žele da uradimo. Ja sam želeo da to bude memorijalni centar, koji bi govorio o knjigama i istoriji grada. Postoji ideja da sve naše knjige koje su rasute po svetu budu skenirane i dostupne u biblioteci na Kosančićevom vencu, rekao je Pištalo.
Višedecenijski problem sa adaptacijom, obnovom ili gradnjom muzejskih prostora, mogao bi biti rešen zajedničkom institucionalnom saradnjom ili stvaranjem centralnog depoa, vizitorskog centra dostupnog ljubiteljima kulture i umetnosti, uz kontinuitet tj. istrajnost ka zacrtanim ciljevima, izjavila je Čarna Milinković, direktorka Muzeja Vojvodine.
– Na 106 zaposlenih mogu da se bavim i kreativnim poslom, jer sam u Muzeju Vojvodine već 20 godina i srasla sam sa tom zgradom. Ipak, smatram da deo ličnog iskazivanja sada treba da stavim na stand by i da pomognem svojim kolegama i svima oko sebe koji gradimo priču oko našeg inače najvećeg kompleksnog muzeja u Srbiji. Bitno je da u vođenju muzeja razdvojimo naše lično i ono što je opšta dobit, izjavila je Milinković.
Prema rečima Slavka Spasića, direktora Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, bez osnovnih uslova ne možemo spasiti svet, a u okviru EXPO-a se grade tri muzeja što je velika nada za Prirodnjački muzej koji će nakon skoro 130 godina dosanjati adekvatnu zgradu.
– Ispisujemo nove stranice svoje istorije, naša nova zgrada od 15.000 kvadrata biće locirana tačno iza Palate Srbija, na desnoj obali Dunava. Čuvamo 2 miliona predmeta. Imamo jednu malu slatku galeriju na Kalemegdanu i mislim da moramo praviti te nove kulturne četvrti koje će spasiti svet. Prirodnjački muzej se gradi od temelja, Muzej Nikole Tesle je dobio zgradu Jugošped u nivou Sajma, Istorijski muzej je dobio mesto na nekadašnjoj Železničkoj stanici. Generalno, problem u ovoj državi je kontinuitet koji mora postojati, jer novca uvek ima, ali nema evaluacije, nema analize. Imamo usvojenu strategiju kulture Republike Srbije, da li se držimo te strategije?, naveo je Spasić.
Kao što je važna namena i iskoristivost određenih objekata i po završetku EXPO-a, važno je da postoji i kadrovska stručnost i zainteresovanost da određeni projekat opstane, izjavio je multimedijalni umetnik Dušan Jovović, multimedijalni umetnik prepoznatljiv po mnogobrojnim svetskim projektima, čija je izložba „Mileva: Mi smo stena“ postavljena u Muzeju grada Novog Sada.
– Izložba je nastavak izložbe „Vreme i vaseljena“ koja se bavi kodovima Milutina Milankovića, koja je bila postavljena u Studiu M. To je i bio koncept angažovanja, da vam nije potrebna aktivna institucija, već da vi aktivirate određene prostore. Kad dobijete umetnički i tehnološki složen projekat koji treba da održavate i sprovodite, da od njega formirate satelit profitabilne projekte u Srbiji i svetu, imate problem kadra, operativaca. Naš nivo pripreme i obrazovanja i pripreme samih projekata rade na najnižem nivou u ovom delu regiona. Od momenta kada prodate kartu, vi ste na tržištu i da od vašeg rada i vaše produkcije živite i radite. Nebrojeno puta smo postavili projekte i živeli su samo dok smo se mi time bavili. Dobra stvar je što Srbija po prvi put ima platformu sa koje može da se reaguje na određene stvari i da se postave realni ciljevi, rekao je Jovović.
Pitanje opstanka muzeja nije važno samo sa stanovišta kulture i umetnosti, već i razvoja turizma jedne zemlje što su Francuzi i Mađari odavno shvatili, izjavio je Marko Krstić, direktor Etnografskog muzeja u Beogradu
– Imamo jako veliki posao da napravimo atmosferu u kojoj će strancima prve tačke posete biti muzeji. Taj posao zahteva razumevanje ljudi iz vlasti za te naše potrebe, da su muzeji punktovi na koje najbrže možete dovesti strance jer njih to zaista zanima. Da biste imali „kulturu sa predoumišljajem“ morate da imate stabilan sistem. Opet, važno je da ne čekamo da priča „dođe odozgo“, nego da su neke inicijative do nas, kadrovi su ključni i potreba da se ugledamo na nešto što je realno. Nije realno da se upoređujemo sa Francuskom i Luvrom. Drugi problem je što u kulturi i generalno nemamo scenu, već individualne iskoke kreativnih ljudi, rekao je Krstić dodajući da prvi put u modernoj istoriji Srbije muzeji postaju značajna tema, ne samo kao deo kulture, već i istorije jednog naroda.
Na završetku panela objavljeni su rezultati ankete sa društvenih mreža, koji su pokazali da je prema mišljenju ispitanika glavni problem kulture u Srbiji kulturne navike građana, potom mali budžet za tu oblast, a slede ih loša raspodela budžeta i drugi razlozi.
